Гоша: Како је крах фабрике променио живот Смедеревске Паланке

Гоша капија
Натпис на слици Кроз ову капију некада је свакодневно пролазило 7.500 радника

Неколико делимично ремонтованих вагона у бојама српске заставе и још толико спремних за фарбање у истом стилу, заустављене машине, празна фабричка хала и чувар - то је слика која дочекује посетиоце у Фабрици шинских возила Гоша у Смедеревској Паланци.

Машине у овим халама недавно су заустављене, радници добили отказе, а у фабрици је проглашен стечај.

Стечајни управник нада се да ће нову годину фабрика дочекати у другачијем издању - да ће нови власник проћи кроз врата ове фирме 21. децембра.

За тада је заказана продаја Шинских возила, фабрике која је некада била део гиганта који је само у Смедеревској Паланци запошљавао 7.500 људи.

Од некадашњег привредног џина, у чијем је саставу у овом градићу било више од десет фирми, данас раде три - Гоша Монтажа, Гоша Безбедност и Фабрика опреме и машина.

Остале су у ликвидацији или стечају.

Осим у Паланци, Гоша је имала фабрике и предузећа широм некадашње Југославије, у којима је запошљавала још око пет хиљада радника.

Најзначајнији подухвати

  • Челичне конструкције Бранковог моста, покретног моста на каналу Дунав-Тиса-Дунав, Панчевачког моста, Газеле, мостова дуж пруге Београд-Бар, мостова за Индију и Бурму
  • Робна кућа у Бенгазију
  • ХЕ Ђердап, Бајина Башта, Потпећ
  • Делови за хидроелектране у Перуу, Ценралноафричкој Републици, Тунису

Трећа срећа?

Ремонт шинских возила је и прва делатност у фабрици отвореној још давне 1923. године, названој Јасеница.

Фабрика шинских возила, која због тога може да се сматра и најстаријим Гошиним предузећем, први пут се у рукама приватног власника нашла 2007. године, када ју је купила словачка фирма ЖОС Трнава.

Након десет година, у априлу 2017. продала ју је Лиснарт Холдинг Лимитеду са седиштем на Кипру - али је и ова приватизација пропала.

Уследио је штрајк запослених због неисплаћених зарада, самоубиство једног радника, најаве политичара да ће радници добити помоћ, да ће Гоша бити спасена.

Али је све кулминирало проглашењем стечаја и поделом отказа радницима. Њих 324 је остало без посла.

Натпис на слици У халама Фабрике шинских возила заустављен је ремонт вагона

У хале, које су потпуно опремљене и спремне за ремонт и производњу нових вагона, железничких средстава и других шинских возила, уселили су се након тога закупци.

Пре неколико дана су и они, због неизмирених обавеза, напустили просторије.

Стечајни управник ове фабрике Аца Митић за ББЦ на српском каже да се нада да ће фирма ускоро наћи новог власника.

„Овде постоје сви услови за производњу и будући власник ће, истог тренутка када уђе у халу, моћи да отпочне производњу.

Просторије су опремљене, опрема је технички и технолошки исправна, а оно што је најбитније - постоји стручна радна снага.

Имамо инжењере, завариваче, металостругаре, браваре - имамо све што је потребно за производњу", прича Митић.

Површина производне хале у Фабрици шинских возила је око 40 хиљада квадрата и у њој је могуће годишње произвести око 120 путничких и око 500 теретних вагона.

„Та производња је остваривана осамдесетих година прошлог века, када је Гоша била моћна и само у Шинским возилима запошљавала око 1.500 радника и радила за тржиште Ирана, Ирака, Русије, за подручје читаве Југославије и када су цветале руже.

Онда су дошле деведесте, ратови, санкције, распад државе, па демократске промене, приватизација, економска криза, недостатак тржишта, кашњење са исплатама, несолвентност", прича Митић.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionШта је у Смедеревској Паланци остало након Гоше

Производња путничких вагона у Гоши је стала 2002. године. Под новим власником, од 2007. произвођени су теретни вагони.

Стечајни управник се нада да ће Шинска возила у првом покушају наћи новог власника, који ће се бавити истом делатношћу.

Уколико фирму купи неко из друге пословне области, боји се да ће све пропасти.

Такву судбину доживела је већина Гошиних фирми у Смедеревској Паланци.

Милан Вујчић је у Фабрици шинских возила радио 29 година и каже да није веровао да ће фирма доживети овакву судбину.

Натпис на слици Хале Фабрике шинских возила спремне су за новог власника

Од Гошиних плата се некада добро живело, присећа се данас.

„Када седам хиљада радника прими плату, читав град то осети и живи од тога. Онда су дошле деведесете", прича за ББЦ на српском Вујчић.

Он је сведок „мрачних" дешавања у Гоши.

Прича да су прве две године после приватизације биле добре, а да су онда поново кренули проблеми.

„Највећи кривац што је Гоша пропала је држава Србија. Ја сам то причао и увек ћу причати.

Држава је дозволила претходном власнику да пет година не плаћа порез и да три године не плаћа раднике. Ми смо слали пријаве, али је неко у Београду очигледно на то стављао шаку", прича Вујчић.

Становници Паланке, према његовим речима, и даље нису свесни шта се губитком Гоше све изгубило.

Осим у Паланци, једна од Гошиних фирми која је „опстала" у рукама приватног власника је Фабрика за производњу специјалне опреме из Симићева.

Натпис на слици И време је стало

Недавно је приватизован и Институт Гоша у Београду, који је купио Миленијум тим.

Живот Гоше - живот Паланке

Смедеревска Паланка је општина у централној Србији, која тренутно има око 47.000 становника и око 9.500 запослених.

Гоша, односно оно што је од ње опстало, и даље је са око хиљаду радника највећи послодавац у овој општини.

Један од некадашњих Гошиних радника је и Радован Аџић.

Кроз капију фабрике пролазио је 23 године. Последњи пут - када је фирма у којој је радио прогласила стечај.

Град у коме живи данас изгледа помало депресивно.

„Паланка дели судбину свих места која су имали велике гиганте. Гиганти су пропали, а нису отворене друге фирме које би запослиле раднике.

Несхватљиво је да су шинска возила скоро сто година производила вагоне, а да их ми данас увозимо", прича Аџић за ББЦ на српском.

Натпис на слици Гоша је извозила широм света

За град би значило да у Гошу дођу нови власници, сматра он.

„Да запосле и сто радника, то би значило да је сто породица обезбеђено. Ако нема ни тих сто плата, ни народ нема од чега да живи", додаје Аџић.

У оквиру фабрике постоји и школа за обуку будућих радника - или је бар некада тако било.

Млади који данас заврше Машинско-електротехничку школу Гоша, овде тешко проналазе посао.

Иван Стевановић има 27 година и пре десет је завршио ову средњу школу.

У струци никада није радио и каже да млади у овом граду посао налазе по кладионицама, кафићима, бутицима, кинеским радњама, у трговини.

„Ја нисам живео у време највећег успеха Гоше. Слушао сам разне приче и кажу да је било много боље него сада.

Свакако би било боље да Гоша ради, да људи овде остају, а не да одлазе како би могли да пронађу посао", прича Стевановић за ББЦ на српском.

Од Јасенице до Гоше

Акционарско друштво Јасеница, од ког је почела прича о Гоши и индустријализацији Смедеревске Паланке, названо је по имену реке која овуда протиче. Основано је 1923. године, француско-српским капиталом.

Натпис на слици Многе хале некадашњег гиганта данас су празне

Фабрика је име Гоша добила 1950. године, по партизанском хероју из ових крајева, Драгославу Ђорђевићу Гоши.

Вагони, аутобуси, прикључна возила, електроопрема, конструкције за мостове - само су неки од производа који су излазили из хала које данас стоје празне.

И Тито за браварским стругом

Мајстори Гоше су одувек важили за врхунске, а овде се прича да је међу њима био и Јосип Броз Тито.

Писани трагови за ову легенду, насталу вероватно на основу Титове аутобиографије и говора које је држао током три посете Гоши, не постоје.

Ипак, у Паланци се верује да је баш ту крајем 1926. и 1927. Тито живео и радио у Јасеници.

Скоро четири деценије, тачније од педесетих до деведесетих година прошлог века, прича да је Тито био бравар запослен у паланачкој фабрици, важила је за неприкосновену истину.

Гоша ове године прославља 95. рођендан. Оснивачи Јасенице те 1923. су живот фабрике ограничили на 99 година.

У међувремену је тај период промењен, а питање је шта ће од ње остати до тог симболичног рока.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи