Интервју петком: Списатељица-номад на „тајном задатку" од Србије до Северне Кореје на два точка

  • Петра Живић
  • ББЦ новинарка
Снежана Радојичић у Северној Кореји са бициклом, 2018.

Аутор фотографије, BBC/Snezana Radojicic

Потпис испод фотографије,

„Настојим да не судим ничему што чујем и видим, већ покушавам да разумем", Снежанин je мото на путовању

„Ушла сам у Северну Кореју" - да је интернет какaв познајемо доступан на аеродрому у главном граду ове тајанствене земље, овако би гласио Снежанин Фејсбук статус када је у мају прошле године прешла граничну контролу у Пјонгјангу.

„Треба одатле и да изађеш", шапнуо јој је глас у глави дoк се руковала са севернокорејским водичима Џуом и Лијем, са којима ће провести време од јутра до мрака за време боравка у најизолованијој земљи света.

Снежана Радојичић је седам година возила бицикл по Азији.

У неким земљама се задржала дуже, у некима краће, зависно од тога колико су јој се допале и колико јој је времена било потребно да упозна културу у којој се обрела.

У Пјонгјанг је слетела у мају 2018. године, односно 107. године по Џуче календару - врсти грегоријанског календара који за нулту годину узима 1912. и дан рођења Ким Ил Сунга, првог и доживотног председника Северне Кореје.

План је био да прикупи довољно материјала и напише књигу о путовању Северном Корејом.

„Путовање по земљи Ким Џонг Уна"

За тај план, наравно, није знао нико од водича, али јесу Снежанини пратиоци на друштвеним мрежама.

Седам година на точковима по Азији и неколико књига о путовањима које је већ објавила, донели су јој велики број пратилаца на Фејсбуку.

Сви су нестрпљиво чекали приче из Северне Кореје.

Првог дана се Снежана сећа по киши која није престајала да пада.

„Било је баш онако као што замишљате да ће изгледати када уђете у Северну Кореју - кишно и тмурно" прича.

Стереотипном почетку путовања кроз Северну Кореју допринеле су и празне улице на путу од аеродрома до хотела у Пјонгјангу.

Аутор фотографије, BBC/Snezana Radojicic

Потпис испод фотографије,

Добро дошли у Северну Кореју - један од највећих билборда у граду

„Тек касније сам сазнала да нема много возила јер се ради о приватној имовини коју поседује мали број људи, они који припадају највишим слојевима".

Снежанин план био је да што више сазна, али и разуме.

„Настојим да не судим ничему што чујем и видим, већ покушавам да разумем" порука је исписана на разгледници одштампаној на полеђини књиге „Севера Кореја: Путовање по земљи Ким Џонг Уна" коју је објавила шест месеци касније.

У својеврсном интимном путопису на нешто мање од три стотине страна, Снежана је описала дан за даном од укупно седам, колико је провела као туриста у Северној Кореји, на бициклистичкој тури.

Поред севернокорејских водича, друштво су јој правила још двојица туриста, Новозеланђанин и Грк.

„Имала сам среће што је било нас троје, а не тридесеторо - као да смо били на полуприватној тури", прича Снежана.

Потпис испод видеа,

Звучници Северна Кореја

Туристичке туре по Северној Кореји једини су начин да се уђе у ову земљу.

Однедавно, и једна агенција из Србије организује путовања.

„Људи највише реагују на причу о Пјонгјанг тајмсу. Али и на снимке Пјонгјанга на којима се види један леп, нашминкан град", прича ми о реакцијама публике на књигу.

По повратку у Србију, одржала је педесетак трибина широм земље на којима са читаоцима дели детаље о настанку књиге.

Пјонгјанг тајмс је дневна новина чија се насловна страна штампа у боји, два пута месечно, и на њој је увек Ким Џонг Ун.

Ову новину је забрањено пресавити на фотографији лидера или уролати - такав чин сматра се увредљивим.

Правила и забране

Потпис испод фотографије,

Пјонгјанг из птичје перспективе

Прву ноћ у Пјонгјангу Снежана је провела на 33. спрату хотела.

„У граду од више од три милиона становника, очекујете диван поглед са те висине", сећа се прве вечери.

Повремена рестрикције струје у Пјонгјангу изневериле су очекивања.

„Од неколико ноћи, колико смо провели у том хотелу, једном смо видели светла града - осветљена је била можда трећина или половина".

Иако јој нико није забранио да фотографише град из собе, снимање није било дозвољено само неколико спратова изнад - у ротирајућем ресторану хотела у којој је са још двојицом сапутника, била једина гошћа.

„Неке забране постоје ради забрана", објашњава Снежана.

Снежанин резон био је једноставан - док год поштујем правила, ништа не може да ми се деси.

Потпис испод видеа,

Исповест становника Северне Кореје

„Северна Кореја је сигурна земља, мој лични проблем је био како ћу ја, овако анархистична, навикнута на то да идем где год хоћу и радим шта год хоћу, издржати дванаест сати непрекидно, од јутра до мрака, са неким људима".

Зато је искористила сваки тренутак да се са водичима зближи, како би сазнала што више.

„Страшно сам се трудила да им се допаднем", прича Снежана.

Од сећања на добре стране живота у Југославији, али и Кини, које је препричавала водичима, трудила се да не буде ни превише знатижељна, већ да им покаже да је занимају различите културе.

„Увек постоји ризик - можете да направите грешку зато што не знате да постоји одређено правило".

Из Пјонгјанга с љубаљу

Аутор фотографије, BBC/Snezana Radojicic

Потпис испод фотографије,

Поруке за пратиоце на Фејсбуку умало су је коштале поверења корејских водича

Ипак, Снежана јесте прекришила правило за које је знала да постоји.

Бициклирајући са групом, замолила је водича да оде до тоалета.

Водич је одобрио, а онда су се грешком обрели у селу које није на званичној, туристичкој рути.

„Нисам обратила пажњу да је снимање и даље укључено. Прва мисао ми је била да окренем камеру како бих добила још бољу слику", сећа се.

Снимање је дозвољено само на одређеним деловима руте.

„Уплашила сам се и искључила. Нисам мислила да би ме неко ухапсио, али нисам желела да изневерим поверење које су ми указали".

Да је поверење јако важна валута у Северној Кореји, уверила се неколико дана раније.

Аутор фотографије, BBC/Snezana Radojicic

Потпис испод фотографије,

У овом селу снимање није било дозвољено

Све се одиграло на централном тргу који носи име Ким Ил Сунга.

„На папиру сам имала седамнаест порука исписаних на српском језику. Биле су намењене мојим пратиоцима на Фејсбуку који су донирали одређену суму, а заузврат је требало да се фотографишем са порукама испред туристичких знаменитости".

У договору са водичима, Снежани су дозволили фотографисање, иако нико није проверио шта на тим порукама пише.

Северна Кореја строго контролише књиге које улазе у државу, али и разгледнице које туристи шаљу из земље.

„Замолила сам водича да ме фотографише - 17 порука, 17 фотографија. Рачунала сам да неће бити проблема да направимо бар пола - потребно је мање од минута за једну фотографију".

Ипак, водич је шкљоцнуо четири пута и рекао „доста".

„Прво сам покушала да се побуним, али сам се онда сетила да се овде ради о великом поверењу. Они не знају шта пише на мојим порукама, а ипак су услишили моју неуобиучајену молбу".

Пиво и перспептива

Аутор фотографије, BBC/Snezana Radojicic

Потпис испод фотографије,

Испред супермаркета у коме се продаје домаћа и кинеска роба - фотографисање није дозвољено унутра

Корејска чоколада која подсећа на познату српску чоколаду Најлепше жеље, те корејско пиво Тедонган, названо по реци која протиче кроз Пјонгјанг, и „вуче" на српска домаћа црна пива, нису једине ствари упоредиве са овдашњим.

Село које је посетила пореди са напуштеним селима у унутрашњости Србији.

„Ми то препознајемо као села којих има на Старој планини, на пример. Ја сам пробала да им објасним да то није ништа страшно и да такве ствари имамо и ми у Европи, макар У Србији".

Ипак, са људима који живе у том селу није имала прилике да разговора.

Потпис испод видеа,

Како се јужнокорејски шпијун убацио у елиту Северне Кореје

Цела тура организована је тако да се тачно и прециозно зна куда идете, шта ћете видети, са ким разговарати, шта смете да фотографишете и колико остајете.

„Сви воде рачуна о свему и сви су јако опрезни. Сви као да имају задатак, мислим да нема импровизације", каже.

Тако је и пиво које се служи туристима сктриктно одређено.

У Северној Кореји се производи пет врста пива и сва носе исти назив, Тедонган. Али - означена су различитим бројевима, од један до пет - и Снежана је имала прилике да проба само једно.

Увек и свуда, сервирано је пиво број два. Зашто, није сазнала.

До краја пута, схватила је да су водичи, заправо, њени најбољи пријатељи.

„Њима је у интересу да ја не направим грешку. Они нису ту да би нас уходили и чекали да направим грешку, они су ту да ме заштите од грешака, и да самим тим заштете и себе".

Рушење илузија

Аутор фотографије, BBC/Snezana Radojicic

Потпис испод фотографије,

Снежана са водичима и туристима из групе

На крају дана, водичи са туристима разговарају о свему што су тога дана обишли.

„Мене су питали да ли знам за када је заказан састанак Ким Џонг Уна и Доналда Трампа у Сингапуру. Мислила сам да ме провоцирају", прича Снежана.

У разговору са двојицом сапутника, схватила је да није реч о провокацији, већ о необавештености.

„Нешто што подразумевамо да сви знамо, њима је потпуна непознаница".

Тако се млади водич хвалио чињеницом да је факултет завршио не напустивши кућу - испите је полагао на интранету на коме се умржене све сродне институције у Северној Кореји.

„Видим дословно разочарење на његовом лицу док му причам да такве ствари постоје свуда на свету већ двадесет година".

Интимна питања не долазе у обзир - ипак, Снежана је успела да добије одговор водича на једно.

„Возили смо се успињачом на врх планине и питао ме је низ питања о томе колико дуго путујем и зашто то радим", сећа се Снежана.

Искористила је прилику да и она постави лично питање.

„Питала сам га о чему је маштао као дете. Рекао је да је желео да постане секретар Уједињених нација".

Тада се мало постидео и додао да је желео да допринесе миру у целом свету, сећа се.

Три хиљаде фотографија и два сата видео снимака

Аутор фотографије, BBC/Snezana Radojicic

Потпис испод фотографије,

„Видела сам неку верзију земаља источног блока од пре тридесет година"

Док је пажљиво копирала фотографије и видео снимке са путовања, свашта јој је пролазило кроз главу.

Требало је проћи контролу на изласку из земље и пренети копије све три хиљаде фотографија које је направила, заједно са два сата видео материјала.

„Била сам оптерећана тиме како ћу да сачувам све јер сам била убеђена да ће нас претресати на аеродрому", сећа се.

Док је након преласка граничне контроле, која је прошла без проблема, махала Лију и Џуу, тргла ју је помисао да њих двојица ту исту контролу вероватно никада неће проћи.

Потпис испод видеа,

Тајни снимци о радницима из Северне Кореје који раде у Европи у немогућим условима.

„Али колико је људи који могу да оду где год желе а који то никада неће учинити", записала је на последњој страни књиге.

И пола године касније, када је књига већ изашла из штампарије, Северну Кореју опсиује једном речју - изолација.

„Тамо нема ничег сензационално новог што ми нисмо видели. Оно што јесте ново је да тај систем опстаје у садашњем тренутку, након деценија од распада свих комунистичких система и то што је толико изолован", каже.

Све што је видела не разликује се много од онога чега се сећа да је постојало у Руминији, за време Гвоздене завесе.

„Видела сам неку верзију земаља источног блока од пре тридесет година, можда гору у неким стварима, бољу у неким другима".

Ипак, подсећа да је слика коју је, као туриста, понела из северне Кореје, само мали део стварности.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk