„Он воли нас православце": Како се Србија спремала да дочека Путина

Натпис на слици Путинова црква у Банстолу

Начин на који Београд дочекује Владимира Путина још једном оцртава симпатије Срба према Русији. Међутим, оне су, чини се, много веће од економског доприноса Москве и нису увек у складу са јасним опредељењем Београда да се прикључи Европској унији.

Због проблема око Косова - највеће контроверзе српске унутрашње политике и битног фактора утицаја Русије на Балкану - ова асиметрија би могла још дуго да потраје.

На раскршћу сеоских путева у месту Банстол, у близини Новог Сада, налази се мала, још недовршена црква Свете Марије. Торањ и куполе блистају на јутарњем сунцу.

Бранко Симоновић пијуцка ракију у кафеу преко пута.

Бранко има све разлоге да буде задовољан. То је била његова идеја.

Пре три године, Симоновић је одлучио да на овој локацији изгради малу дрвену капелу. У то време, у Србију је дошао великих број сиријских избеглица, а Бранку се чинило неправедним да се заборави да је на исти начин само 20 година раније велики број Срба избегао из Хрватске.

Он је зато послао предлог тадашњем председнику Србије Томиславу Николићу са идејом да започне кампању за изградњу и прикупи донације. Председник је стигао, али је дао само 250 хиљада динара.

Баш мало, жали се Симоновић. А онда је дошао на идеју: да посвети изградњу цркве и српско-руском пријатељству.

Пројекат је назван „Путинова црква".

Бранко Симонович
Натпис на слици Бранко Симоновић

Руске власти нису дале за изградњу ни динара. Али Путин је у Србији ипак више од презимена.

Путин је бренд. Донације су се само сливале - хиљаде долара стигло је чак и из Аустралије и САД-а, каже Симоновић.

Идеја о дрвеној цркви је промењена и подигнута је црква од цигле, много већих димензија. Ново здање је постало толико популарно да се у прикупљање средстава укључила и Српска православна црква. Изградња би требало да се заврши следеће године.

Неколико дана пре Путинове посете, Симоновић није знао да ли ће руски председник одговорити на позив да посети градилиште. Али и без тога, веома је захвалан Владимиру Путину.

„Он је велики светски лидер. Видим да је искрен, воли свој народ, воли све православце, а посебно Србе. Када говори о Србији и о ономе што се десило Југославији, он се понаша поштено - не као циници са Запада", каже Симоновић.

Црква у Банстолу је упечатљив пример како са минималним материјалним улагањима Русија и њени лидери и даље уживају велику популарност у Србији. Упркос чињеници да Србија жели да се придружи Европској унији, Путина и Русију и даље јако воле.

Шта се очекује од посете

Потрет Путина
Натпис на слици Међу Теслом и Титом: Путин у Србији бренд и симбол

Руски председник ће посетити још једну цркву. Београдски храм Светог Саве изнутра је осликан захваљујући донацијама нафтне компаније Гаспром и планирано је да га Путин посети са српским колегом Вучићем. Очекује се да скупу присуствује преко 70 хиљада људи из целе Србије.

Међутим, на друштвеним мрежама се коментаришу разлози и технике доласка толиког броја људи.

Агенда Путинове посете обележена је „широким спектром питања".

Очигледно је да ће двојица председника разговарати о пројекту турског гасовода, којим би гас из Русије, преко Турске, Бугарске, Србије и Мађарске стигао до Аустрије.

Србија би јако волела да се прикључи овом споразуму, али његова имплементација зависи од позиције регулаторних органа ЕУ, а они се још увек нису изнели коначно мишљење. Ранији пројекат Јужног тока није реализован у Србији.

работа на железной дороге
Натпис на слици Реконструкција пруге према споразуму потписаном 2014. године

Споразум о слободном тржишту ће вероватно бити потписан. Можда ће бити одобрено проширење уговора о модернизацији одређених делова српских железница.

Очекују се и нови уговори на пољу војно-техничке сарадње, пише агенција РИА новости. Москва је 2017. године Београду поклонила шест авиона МИГ-29, додуше не нових, већ оних који су летели над Русијом.

Коментатори се слажу да је ова посета од велике важности за имиџ ових двеју земаља. Како за Путина, који није добродошао у осталим европским престоницама, тако и за председника Србије, кога сматрају националистом.

Вучић је политичку каријеру започео у влади Слободана Милошевића за време трајања НАТО сукоба, а сада води Србију ка европском путу и сарадњи са НАТО-ом.

Нису сви захвални Вучићу на овоме. Али су Срби захвални Русији - због моралне подршке и става према Косову, чију независност Москва не признаје.

Вучићу није лако. Са једне стране говори о пријатељству са Москвом, али са друге - разговара са лидерима ЕУ како да српске законе приближи европским стандардима. Што, између осталог подразумева, увођење санкција Москви.

Вучић обећава да Србија никада неће пристати на увођење санкција Русији. Али стручњаци тврде да Европска унија неће правити изузетак.

„Сложена размена"

Собор св. Саввы
Натпис на слици Хиљаде Срба ће дочекати Путина испред Храма Светог Саве

Главни разлог економског присуства Русије у Србији је гас. Србија је 2008. продала НИС Газпрому за 400 милиона евра.

„У питању је обимна размена", каже експерт за Балкан и заменик уредника сајта Carnegie.ru Максим Саморуков.

„То је процес зближавања, наравно, али и као и подршка за политику око Косова, јер се све догодило само неколико недеља пре него што је Косово прогласило независност."

Саморуков истиче да је позиција Русије као страног инвеститора у Србији ојачала, али да није трајала дуго. Сада је Москва на трећем месту, иза Холандије и Аустрије, по броју инвестиција у Србији.

Жежелев мост
Натпис на слици Обнова моста у Новом Саду, срушеног 1999. године, финансирала је већим делом Европска унија

Али Холандији и Аустрији се нико не радује. Испреплетане српско-руске заставе и захвалност Газпрому јасно су истакнути на српском аутопуту. И много година уназад Срби Русију сматрају главним пословним партнером и добротвором.

Али ово се полако мења. Крајем 2018. године, Министарство за европске интеграције је спровело ново истраживање по којем је ЕУ још увек испред Русије. Али репутације Москве као пријатеља и партнера не може да се пореди са стварним руским инвестицијама у српску привреду.

Септембра прошле године је отворен нови Жежељев мост у Новом Саду - 60 одсто суме од 54 милиона евра је плаћено новцем Европске уније. Али скептици не желе да изразе захвалност, јер је тај мост раније уништен током НАТО бомбардовања.

И Бранко Симоновић изражава став многих сународника када каже да се љубав не мери новцем. Он пореди европски програм помоћи и реконструције са апаратом за гашење пожара који вам је поклонио онај ко вам је спалио дом.

„Нека Русија помаже Србији оружјем"

Лидер Русской партии Сербии
Натпис на слици Лидер Руске партије у Србији је спреман да се бори за Косово

Драган Цветковић је лидер Руске странка Србије, једне од пет српских странака које у називу има реч „руска".

Странка, која је једном освојила чак пет мандата (од шест хиљада) на општинским изборима, тврди да се ослања на потомке оних који су побегли из бољшевичке Русије. Противе се уласку у ЕУ, а у Русију гледају с надом.

„Нека Русија помаже Србији оружјем. То је оно што нам треба. Ми се не бојимо и можемо све. Само да нам дају оружје и пусте нас на миру. Имаћемо оружје, а Албанци онда могу само да покушају да ураде нешто на северу Косова (у областима у којима живе Срби)", рекао је он.

„Председник Вучић је овде [на Косову] немоћан, и ЕУ је немоћна, јер све што они могу да ураде је да узму новац од албанских мафијаша", додао је Цветковић.

Такве изјаве су мелем за ране српског самоидентитета, али се чини да гласачи не деле Цветковићеву одлучност, а Руска странка Србије је одлучила да уопште не иде на наредне изборе.

Реклама с образом Путина

Велико пријатељство између Русије и Србије траје свега неколико деценија, подсећа политички коментатор Брашко Јакшић.

„Руси и Срби нису били пријатељи ни пре сто година, ни у време Тита.

Али Руси играју одличну игру. Све је почело због Косова. Косово је алфа и омега свега. Русија је спремна да искористи право вета у Уједињеним нацијама, а Србија је спремна да плати високу цену за то", каже Јакшић.

Међутим, косовско питање је веома сложено. С једне стране, Срби не желе да се сагласе са било каквом коначном дефиницијом Косова као независне државе, траже од Вучића да брани право на Косово и надају се подршци Русије. С друге стране, Србија мора да реши територијални спор пре него што приступи ЕУ.

Јакшић напомиње да је на Балкану почео да се види притисак Сједињених Држава на Београд и Приштину да пронађу излаз из ћорсокака. Америчка дипломатија је, подсећа он, прошле године успела да доведе до разрешења дугогодишњег грчко-македонског спора око назива бивше југословенске републике.

Може ли Русија да помогне око Косова

Флаги Сербии и ЕС

Постоји једна идеја: размена територија северног дела Косова, насељеног Србима, и Прешевске долине у јужној Србији, насељене углавном Албанцима.

Није јасно ко је аутор ове идеје. Европи ова опција не одговара. Немачка канцеларка Ангела Меркел, на пример, говорио о недопустивости прекрајања граница у Европи. Али у ЕУ постоје и они који су „за" ову опцију.

Став Министарства иностраних послова Русије о Косову звучи отприлике овако: сагласни смо са свим што одговара Београду и Приштини. Мало је вероватно да ће Путинова посета Београду донети било какву извесност по овом питању.

„У руском интересу је да се ово питање не реши", сматра Јакшић.

Саморуков се слаже.

„Русија нема никаквих интереса на Косову - ни безбедносних, ни економских. Али Москва зна да ће уколико се косовски спор реши престати да буде потребна Србији", каже Саморуков.

„Руско руководство увек је сматрало Косово као преседан за пост-совјетске сукобе. Чим је Косово прогласило независност почетком 2008. године, ми [Русија] смо одмах добили Абхазију и Јужну Осетију", каже Саморуков.

„И ако дође до преседана да се проблем у постсоцијалистичкој федералној републици реши споразумом, онда је то погодан преседан и за Крим."

„Међу руским дипломатама постоји идеја да се паралеле са Косовом могу искористити за легитимизацију онога што се десило на Криму", сагласан је истраживач Института за европске студије у Београду Милан Игрутиновић.

„Русија може да каже да се на Косову не догађа ништа јединствено, зашто би овај приступ био ограничен само на њих? Постоји осећај да је то резервна позиција руске дипломатије за случај да се Србија договори с Косовом."

„Морамо у Европу, али нам треба руски гас"

На заводе "Перун"
Натпис на слици Дестилерија Перун

Казан за дестилацију у фабрици за производњу вотке „Перун" у Инђији даноноћно претвара воће у ракију - дуње, јабуке, кајсије. Чак 50 хиљада литара. Према српским стандардима, можда је и мало, али Александар Радојичић, власник компаније, каже да продаја расте из године у годину.

Његове ракије не би било без руског горива. Сваке године, овај бојлер троши 25 хиљада кубних метара гаса. Гориво је стабилно и релативно јефтино - аналитичари кажу да су компаније које откупљују гориво од НИС-а за даље кориснике присиљене да га продају јефтиније него што је откупна цена, а да српске власти потом покривају губитке.

Радојичић је задовољан. Кајсије - српске, гориво - руско, а приход од продаје 600 боца кајсијеваче које у сандуцима чекају да буду послате на аеродром, биће у доларима. Ови сандуци са ракијом намењени су Србима који живе у Сједињеним Државама.

Крајем 1990-тих, Радојичић је са дипломом Физичког факултета, знајући да за њега нема будућности у Србији. Отишао је у Шведску, стекао пасош ЕУ, радио као индустријски дизајнер, дошколовао се у Сједињеним Државама, а онда се вратио у Србију.

„Ми морамо да будемо у Европи, али нам је такође потребно руско гориво. Не треба мислити да је све црно-бело", каже он.

Када су у питању европске инвестиције, Радојичић каже да бројне компаније из ЕУ долазе у Србију због јефтине радне снаге и ниских пореза.

„Инвестиције у јефтину радну снагу нису инвестиције," каже он.

„Имам пријатеље који раде за Газпром. Он запошљава наше инжењере из Србије на високо плаћеним, одговорним пословима, не доводи специјалисте из иностранства. Улагање у инжењере је права инвестиција."

Али да би могао да се такмичи са страним произвођачима, „Перун" мора да буде ЕУ. Тамо су потрошачи.

„Покушао сам да извозим ракију у Русију, нисам продао ниједну једину флашу. Када се ради о послу, Русија је потпуна пропаст", каже он.

„Али ја волим Русе. И они су нас одувек штитили. Да је распоред снага био као што је данас, Милошевић би још увек био на власти", објашњава.

Да ли би то било добро?

„Не", смеје се Радојичић.

„Руски рониоци на насловним странама"

Директор школы в Обреноваце
Натпис на слици Вода је била на пола метра, показује директор школе у Обреновцу

Средином маја 2014. године, Обреновац је претрпео огромне штете од поплава. Ивица Протић, директор гимназије, показује руком докле је била вода у учионици - изнад дечије главе. А онда каже да је на игралишту вода била до кошаркашких обруча.

У првом тренутку се мислило да школу треба срушити. Два месеца касније, амбасадор ЕУ у Србији дошао је у Обреновац и обећао финансијску помоћ за обнову. Уложено је милион евра.

Европска унија је уложила укупно 170 милиона евра у уклањање последица поплава. Током протеклих 15 година, помоћ Европске уније Србији се процењује на 3.6 милијарди евра. Али ретки су Срби који се сећају европске финансијске помоћи јер су већи утисак оставили руски спасиоци који су брзо стигли у Обреновац.

„Медијско покривање је било изузетно ефикасно. Руски рониоци су били на насловницама свих новина следећих дана", каже Милан Игрутиновић из Института за Европске студије.

За пар месеци је уследио пакет европске помоћи али се о томе писало на шестој страни новина.

Президент Вучич Image copyright EPA
Натпис на слици Председник Вучић

Протић је веома захвалан Европљанима, али је истовремено увређен што Србија још увек није део Уједињене Европе.

„Срби слушају то већ две деценије. И мало смо љути. Зашто су Хрватска, Румунија и Бугарска примљене у ЕУ, а ми нисмо. Да, ми смо Словени, али нисмо изван Европе. А Европа се према нама односи као према странцима", жали се директор школе.

После поплава 2014, у Нишу је отворен руско-српски хуманитарни центар, под покровитељством руског Министарства за ванредне ситуације. Москва је тражила дипломатски имунитет за ангажоване у центру и изузеће од царинских инспекција терета који пролази кроз центар.

Српске власи су избегавале доношење те одлуке. А у Бриселу и Вашингтону страхују да ће Русија претворити хуманитарни центар у обавештајни. Одакле ће, на пример, посматрати шта се дешава у НАТО бази Бондстил на Косову.

У управи центра тврде да се ради о цивилној институцији, смештеној у хангару на аеродрому у Нишу. Тамо су „три Руса, пет Срба и пас."

Али чему онда, поставља се питање, дипломатски имунитет и изузеће од царинских прегледа?

Источни Западни Балкан

Путин на футболке
Натпис на слици Симболика Путинове премоћи над Западом - сцена са београдских булевара

„Наравно, нико не каже да је немогуће трговати са Русијом. И Немци тргују са руским председником Путином. Али мислим да нико не обраћа пажњу на чињеницу да продајом гаса и давањем кредита за градњу железнице, Русија истовремено извози и свој политички модел," каже Јакшић.

Он сматра да западни политичари греше тражећи само једну ствар од српског председника - да не буде оружаних сукоба на Косову, док се на остало не обраћа пажња. Слична је грешка била и са Милошевићем после Дејтонског споразума 1995. године, каже Јакшић. Вучић јача моћ, држи власт под контролом, утиче на медије и сузбија опозицију.

Међутим, последњих недеља, Београд се буди - демонстранти су на улицама захтевајући слободу штампе, откривање убица српског опозиционог политичара са Косова - дан пре Путинове посете, неколико хиљада људи окупило се у тишини да ода почаст Оливеру Ивановићу чије су убице још увек неоткривене.

Демонстрация в Белграде Image copyright AFP
Натпис на слици Протест у Београду

Људи који су пожелели добродошлицу Путину и славе српско-руско пријатељство, даће подршку овој влади.

Сложени балкански плес на мелодију европско-руских односа трајаће дуго, сматра Игрутиновић. По најоптимистичнијим сценаријима, Србија ће се придружити Европској унији 2025. године - дакле, за још два председничка мандата.

И тада ће, каже Игрутиновић, земља суочена са избором Русија или Европа, изабрати Европу.

„Русија постиже пуно у Србији уз врло мало труда. Али ако се ствари уозбиље, људи нису будале - знају одакле стиже хлеб. Европска позиција ће превладати", каже овај стручњак.

Ипак, не мисле сви тако.

„Свети Сава је говорио да је Србија Запад за Исток и Исток за Запад", каже Бранко Симоновић док испија ракију у кафеу на раскрсници.

„На личном нивоу, људи знају колико смо блиски - језиком, културом, традицијом и искуством. Али наши владари већ вековима балансирају између две стране света и понекад су превише склони Западу."

Док јануарско зубато сунце обасјава куполу „Путинове цркве", нови асфалт бљешти. Асфалт постављен захваљујући новчаној помоћи Европске уније, али је застава ЕУ на табли у близини пута мала.

А црква може да се види издалека.

***

Више о овој причи