Национални дан без дувана: И Србију чека потпуна забрана пушења на јавним местима

цигарета
Натпис на слици Убудуће увек напоље на цигару

У угоститељским објектима у Србији честа је слика да је за једним столом пушење забрањено, док се са стола поред дим шири просторијом.

Таква слика би могла да оде у историју - уколико буде уведена потпуна забрана пушења на јавним местима, за шта најаве стижу данас - на Национални дан без дувана.

Овај дан се обележава 31. јануара, већ више од 20 година, а ове године под слоганом „Заштитимо се од дувана".

Уз податак да у Србији годишње због пушења умре 15.000 људи, а да тренутно пуши око два и по милиона одраслих, стижу и процене Светске здравствене организације да ће више од 800.000 садашњих пушача превремено умрети уколико се не примене снажније мере контроле дувана.

Једна од тих мера је и потпуна забрана пушења на јавним местима, а из Министарства здравља најављују да ће се нацрт закона о томе наћи пред Владом до краја године, преноси РТС.

„То предвиђа комплетну забрану пушења у затвореном простору у свим јавним објектима. Такође, борба против не само класичног дувана, него и против коришћења наргила, електронске цигарете", истиче Берислав Векић, државни секретар у Министарству здравља за РТС.

Иако актуелни Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму забрањује пушење на јавним местима, оно је дозвољено у угоститељским објектима већим од 80 квадратних метара.

У њима су власници обавезни да половину простора посвете непушачима.

Према новом закону, пушење би и у њима требало да буде забрањено.


Žao nam je, vaš pretraživač ne podržava ovu mapu

Пушачка слика Србије

Институт за јавно здравље Србије спроводи годишња истраживања о ефектима и ставовима у вези са Законом о заштити становништва од изложености дуванском диму.

Последње објављено је из 2017. године и показују да у Србији 37 одсто одраслог становништва свакодневно или повремено пуши, да је највише пушача у узрасту од 30 до 59 година, као и да нема значајнијих промена у проценту пушача у периоду од 2010. до 2017. година.

Половина грађана Србије, према овом истраживању, никада није запалила цигарету.

Највећи проценат свакодневних и повремених пушача (54 одсто) је међу незапосленима, а више од половине пушача (58 одсто) жели да престане.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Ускоро би овај знак могао да се нађе на свим јавним местима

Према овом истраживању, број оних који због ограничења могућности пушења на јавним местима размишља да престане да пуши је пет одсто, док је три одсто испитаника због овог ограничења престало да пуши.

Пушење је дозвољено у свим просторијама у више од трећине домаћинстава у Србији, док је у само осам одсто домаћинстава оно потпуно забрањено.

Неки корисници Твитера сећају се да је 1987. године Кнез Михаилова улица у Београду проглашена непушачком зоном и да је у њој пушење било забрањено.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут" током 2017. године је спровео и Глобално истраживање употребе дувана код младих, међу ученицима од 13 до 15 година.

То истраживање је показало да 11 одсто ученика пуши, да је 37 одсто њих пробало цигарете, а 43 одсто неки дувански производ.

Иако је млађима од 18 година забрањена продаја цигарета и других дуванских производа, осам од десет испитаника у овом истраживању рекло је да није било спречено да их купи због својих година.

Пушиш к'o Црногорац

У свету има више од једне милијарде пушача, од тога скоро 80 одсто живи у земљама са ниским и средњим приходима, пише Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут" поводом обележавања Националног дана без дуванског дима.

Још је шокантнији податак да употреба дувана у свету усмрти више 19.000 људи сваки дан.

Натпис на слици Пушење је штетно и по природу

Према подацима Европске мреже за превенцију пушења, у Србији се годишње просечан пушач потроши између 1.500 и 2.000 цигарета.

Црна Гора је европски лидер по овом податку - са 4.125 цигарета по пушачу, док је Исланд на другом крају ове статистике, са 551 цигаретом просечно по пушачу.

Србија је, иначе, 2006. године ратификовала Оквирну конвенцију о контроли дувана Светске здравствене организације.

Престанак пушења

Један од очекиваних резултата потпуне забране пушења могао би да буде и мањи број оних који дуван конзумирају.

Према истаживању „Батута", четворо од десет пушача не размишља да престане да пуши, док четвртина пушача о томе озбиљно размишља.

Електронске цигарете су скоро двоструко ефикасније од никотинских замена при одвикавању од пушења, показује студија објављена у часопису New England Journal of Medicine,

Испитивањем је откривено да 18 одсто пушача који су их користили престало да пуши након годину дана, у поређењу са 9,9 одсто оних који су користили терапију за замену никотина.

Друга студија, пак показује да пара електронских цигарета може да уништи ћелије имуног система и да буде много штетнији него што се раније мислило, показују студије.

Истраживачи су открили да испарење из електронске цигарете може да онемогућили рад важних ћелија у плућима.

Они „упозоравају на широко прихваћено мишљење да су е-цигарете безбедне".

Међутим, Завод за јавно здравље Енглеске саветује да су много мање штетне од пушења обичних цигарета и да људи не би требало да оклевају да их користе као помоћ за одвикавање од цигарета.

Последице употребе дувана и изложености дуванском диму:

  • угрожава новорођенчад и пре и после рођења
  • пушење у трудноћи повећава ризик за компликација; угљен-моноксид присутан у дуванском диму онемогућава да фетус који се развија добије довољно кисеоника
  • дуван је други водећи фактор оболевања од кардио-васкуларних болести, одмах иза повишеног крвног притиска, а 17 одсто смртних случајева изазваних болестима срца и крвних судова настаје због употребе дувана и изложености дуванском диму
  • пушење повећава ризик оболевања од рака плућа и других малигних болести као што су рак усне и усне шупљине, ждрела, гркљана, једњака, желуца, мокраћне бешике, бубрега и мокраћовода, гуштераче, дебелог црева, јетре, грлића материце и акутна мијелоидна леукемија
  • удисање дуванског дима из околине значајно ремети нормално функционисање срца и крвних судова; чак и кратка изложеност дуванском диму из околине може да оштети зидове крвних судова
  • не постоји безбедан ниво изложености дуванском диму из околине; дувански дим из околине узрокује бројне здравствене проблеме код одојчади и деце, укључујући чешће и јаче нападе астме, респираторне инфекције, инфекције уха, и друге болести
  • код одраслих дувански дим из околине узрокује и коронарну болест срца, мождани удар (шлог) и рак плућа и бројне друге здравствене проблеме
  • непушачи који су изложени дуванском диму код куће или на послу имају за 25-30 одсто већи ризик да развију коронарну болест срца
  • ризик оболевања од болести срца и крвних судова се повећава са сваком попушеном цигаретом
  • дуван не представља опасност по здравље само оних који га користе и оних који су изложени дуванском диму већ се његови утицаји одражавају и на животну средину
  • постоји континуирано оштећење животне средине током свих фаза животног циклуса дувана, од припреме терена за гајење дувана, преко гајења, прераде дувана, производње дуванских производа и дистрибуције, до ефеката потрошње и отпада након употребе дуванских производа, чиме се угрожава и здравље становника укључујући и децу

Извор: Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут"

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи