Ментално здравље у Србији: „Била сам спремна на све, само да ми буде добро“

жена у депресији на кревету Image copyright NurPhoto/Getty images
Натпис на слици Депресија је најчешћи ментални проблем

Петнаестак столица поређаних у круг у просторији на двадесетом спрату Београђанке. Седам је заузето. На једној од њих седи Сања*. Први пут је овде.

Дошла је у Центар за ментално здравље клинике Лаза Лазаревић, који се налази у највишој згради у Београду, да би са људима са сличним проблемима причала о свом.

Видно је узнемирена, чак, каже, и уплашена.

Бори се са анксиозношћу, нападима панике и депресијом - проблемима са којима се већ једном изборила, али је сада поново „пала".

Сања је једна од више од пет хиљада људи који су од отварања овог центра у фебруару прошле године затражили помоћ психотерапеута.

Овом Центру могу да се обрате сви који мисле да их муче ментални проблеми, за било какву помоћ - без упута и заказивања.

Страх

Међу присутнима у овој соби са погледом на стари део Београда су и две психотерапеуткиње.

Једном недељно разговарају са групом људи који се боре са менталним проблемима.

Данашња тема је стигма и осуде околине са којима се окупљени суочавају.

Сања се уплашила првог доласка на групну радионицу. Док прича пред групом, глас јој мало дрхти.

„Прво сам питала колико људи ће бити овде, плашила сам се суочавања са свима њима. Сада ми је пријатно и волела бих да могу два-три пута недељно да долазим", прича Сања за ББЦ на српском.

Ипак, та могућност не постоји, јер се едукативна радионица којој присуствује, одржава само понедељком.

Сања има 30 година и са психичким проблемима се бори последњих неколико.

Пре две године, све је постало озбиљно, а она је, како каже - пукла.

Тада је и почела да се лечи. Уз психотерапију и медикаменте се опоравила и, како каже - рестартовала.

Међутим, стрес, умор, исцрпљеност и многи други проблеми поново су је „сломили". Одлучила је да их се још једном реши и да, пре свега, помогне самој себи.

Заказала је и индивидуални разговор са психотерапеутом, али је одлучила да искуси и групна окупљања.

„Патим од анксиозности, паничних напада и депресије. Прва два су ми највећи проблем, док сам депресивна када се погорша време", прича Сања.

Проблеми су почели много пре него што је почела да се лечи, али тада, каже, није знала шта јој се дешава.

„У периоду од 23-24 године до данас имала сам много проблема. Страдало ми је много људи, била сам на рубу егзистенције, живела са мушкарцем који ме је малтретирао, мало сам спавала и јела, ни на кога нисам могла да се ослоним. Уз све то и - стресан посао, породични проблеми.

У једном тренутку сам пукла и онесвестила се. Хитна помоћ ме је одвезла, а онда су ме упутили психијатру", прича Сања о првом сусрету са терапијом.

Опоравила се, количина лекова јој је смањивана, „ресетовала се", а онда поново пала.

„Када ми се први пут догодило, уплашила сам се, нисам знала шта ми се дешава, зашто падам, зашто стрепим.

У неком тренутку сам имала утисак да лудим. Нисам имала никакве црне мисли, само сам била јако нервозна, срце ми је јако лупало."

Каже да није могла да седи, да хода, јер - када би ходала, пулс би био још виши.

„Била сам узнемирена, стрепела сам. Једноставно, у тим тренуцима нисам знала шта ми се дешава - ништа ме није уплашило, ништа се није десило, само нисам могла да се смирим.

Тада нико није могао да ми помогне, а нисам могла да помогнем ни сама себи. Одлазила бих да спавам, то је било решење", прича Сања.

Image copyright VW Pics/Getty images
Натпис на слици Ако сте непрестано нерасположене, можда сте депресивне (архива)

Када се последњи пут лоше осећала, желела је једино да сви дођу и помогну јој.

„Била сам спремна на све, само да ми буде добро."

Без упута и заказивања

Према речима психолошкиње Радмиле Ристић Димитријевић, при првом доласку у Центар, обавља се разговор на основу кога се врши процена са којим од психотерапеута би било најбоље да особа ради.

„Сам рад може да подразумева разговор, психотерапијски рад, терапију медикамената или комбинацију свега", прича Ристић Димитријевић.

Низ је проблема због којих им се људи обраћају. Најчешће је реч о стрепњи или анксиозности, страховима, депресији, опсесивно-компулсивним поремећајима, проблемима у породици.

У Центру помоћ траже и особе са суицидарним мислима.

СОС линија за превенцију суицида - 011 77 77 000

У Србији у просеку годишње 1.500 људи себи одузме живот, што нашу земљу смешта на 13. место у Европи по броју извршених самоубистава.

Како би се тај број смањио, у Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић" недавно је отворена Национална СОС линија за превенцију суицида.

Србија је међу последњим земљама у Европи која је увела овакав вид подршке људима са менталним проблемима. В.Д. директора ове клинике Ивана Сташевић Карличић каже за ББЦ да се, на основу искустава других земаља очекује смањење броја самоубистава за око 30 одсто.

За нешто више од месец дана од када је прорадио, овај телефон је зазвонио 720 пута.

„Јављају се они који су у кризи, али и њима блиски људи.

Различитог су узраста, а најчешће су депресивни или имају тегобе које би могле да укажу на депресију", прича Срашевић Карличић.

Од увођења линије, која ради 24 сата дневно, известан број људи је хоспитализован зато што је неко од њихових рођака звао и тражио савет, додаје она.

Када особа позове СОС број, јавиће се високе струковне сестре и техничари који су посебно обучени за рад са људима са менталним сметњама.

Натпис на слици Центар за ментално здравље ради већ годину дана

Према речима психолошкиње Татјане Суботић, они који зову траже информације о проблему који имају, питају коме могу да се обрате, шта могу да ураде.

„Колеге које се јављају се труде да саслушају и пруже адекватну помоћ која је у том тренутку потребна", прича Суботић.

Један од циљева њеног увођења је и дестигматизација психијатрије.

„Ми желимо да едукујемо популацију да психијатрија није табу и да жалбе на неке тегобе у вези са менталним здрављем нису лична слабост, већ здравствени проблем за који постоји квалитетно решење", прича Срашевић Карличић.

Према подацима клинике, шест од десет особа које изврше самоубиство су депресивне, а остали разлози могу да буду неки други психички проблеми, као и психоактивне супстанце.

Како препознати депресију?

На дерпесију треба посумњати уколико имате:

  • осећај дубоке туге и ако се лако расплачете
  • губитак интересовања и уживања у омиљеним активностима
  • губитак либида и проблеме у сексуалном функционисању
  • поремећај спавања
  • промене у апетиту и/или тежини
  • осећај кривице, безнадежности или безвредности
  • немоћност концентрисања, доношења одлука или памћења
  • стални осећај малаксалости или губитка снаге
  • осећај замарања и смањења активности које је приметила околина
  • размишљања о самоубиству или смрти

Извор: Клиника за психијатријске болести Др Лаза Лазаревић"

Они који размишљају о суициду, према речима др Суботић, месец дана пре самог покушаја траже неку врсту савета или помоћи.

„Често се жале, говоре о неизлазности, о стресу, кризама. Сам чин припремају неко време, опраштају се.

Реч је о избору између живота или смрти. У тим ситуацијама ми преговарамо са њиховим животом, покушавајући да их спречимо у намери.

Ако су нас позвали, значи да праве избор између тога да ли да наставе са животом или не", прича Суботић.

У зависности од тога колико је особа стара и који је разлог, различити су начини за даље понашање.

„Сваки покушај суицида мора озбиљно да се схвати. Треба водити рачуна да митови да људи када причају о суициду само скрећу пажњу на себе - нису митови.

Треба бити врло опрезан и све те изјаве озбиљно схватити", каже Суботић.

Према подацима Светске здравствене организације у Србији пет одсто популације пати од депресије, иначе другог узрока смртности међу младима од 15 до 25 година.

Центар за Ментално здравље би за све оне који мисле да се суочавају са менталним проблемима и могао да буде права адреса.

Према проценама Светске здравствене организације из 2017. у Србији од депресије пати више од 400 хиљада људи, а у свету више од 300 милиона.

Депресија је разлог што годишње 800.000 људи широм планете дигне руку на себе.

Број СОС линије за превенцију суицида је 011 77 77 000 и доступан је 24 часа дневно сваког дана.

*Име је промењено због приватности саговорнице, и познато је редакцији.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи