Како ЛГБТ особа може да буде родитељ у Србији, ако није Ана Брнабић

Две девојке на Прајду у Београду
Натпис на слици Србија остаје земља у којој премијерка, мада добија честитке из власти, не може да буде уписана родитељка свог сина, кажу у Лабрису. Фотографија са Прајда у Београду 2018.

Јелена из Београда је пре 19 месеци добила дете са супругом Дејаном. Непосредно пре тога су се венчали и направили мало славље.

Једино што их разликује од других брачних парова са децом је што су обоје геј.

Најбољи су пријатељи, а венчали су се само због детета. Да могу да се пријаве за вештачку оплодњу.

„Обоје смо годинама желели децу са својим партнерима. Онда смо постали свесни да то у Србији нећемо моћи да изведемо", каже Јелена.

За већину геј људи у Србији родитељство је недостижно - неудате жене не могу на вештачку оплодњу, сурогат мајчинство је забрањено, а онима које нису у браку скоро је немогуће да усвоје дете.

Прво што је Јелени пало на памет када је чула да је премијерка Србије Ана Брнабић добила дете са партнерком Милицом Ђурђић било је да је „родитељство дивна ствар."

Јер, каже да „нико не би требало да изгуби прилику да се оствари као родитељ".

„Као мајка, потпуно саосећам са премијерком. Знам колико сам ја желела дете и колико ми је било тешко да нађем начин да га добијем. Сигурно је и она имала сличне унутрашње борбе.

„Ипак, као лезбејка сам љута на њу. Јер, као председница Владе, Ана Брнабић је на позицији моћи. Да нешто и промени."

Промене које желе Јелена и њен најбољи пријатељ, стицајем околности и муж, јесу она права која сви - сем ЛГБТ људи - у Србији имају.

Неудата геј жена или супруга која прави дом - шта боље звучи

Натпис на слици Право на родитељство немају сви. Фотографија са Прајда у Београду 2018.

Јованка Тодоровић из Центра за промоцију ЛГБТ права Гејтен за ББЦ на српском објашњава да жене које нису у браку, нису у вези или су лезбејке не могу да иду на вантелесну оплодњу у Србији, јер се за ову процедуру могу пријавити само венчани парови.

„Битно је честитати председници Владе рођење детета. Али ово је, на жалост, само још један пример у којем видимо да је родитељство право које немају сви", каже Тодоровић.

Исто је за усвојење, додаје Тодоровић - „законом постоји могућност да се поднесе захтев за усвојење, али нисам сигурна да постоји и један случај да је особа која је сама добила дете на усвајање."

„Самим тим што истополни бракови нису дозвољени, све геј особе у Србији се воде као саме, по закону."

Јелена каже да ју је питање „како постати мајка" опседало годинама.

„Била сам неудата. Тако да сам морала да одбацим могућност да ми држава плати вантелесну оплодњу.

„Нисам имала ни 3.000 евра да одем и то урадим у Македонији, а тек не ни 5.000 евра за први покушај у Чешкој. За цео подвиг ми је у старту требало између 10.000 и 20.000 евра, због честих неуспеха, па сам и то одмах пребрисала."

Србија нема ни банку сперме, тако да би без донора било немогуће да затрудни.

Зато су Јелена и Дејан један дан у њеном стану направили листу свих могућности и схватили да им је потребан само један једини папир - венчани лист.

„Чим смо се венчали, за државу више нисам била неудата геј жена, већ супруга која покушава да направи дом", каже Јелена.

И њено и Дејаново име је измишљено и промењено да би им се сачували идентитети. Јелена каже да не брине за себе, већ за људе око ње.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media caption„Честитамо бебу, али бисмо и ми тако"

Родитељска права председнице Владе - али и свих других геј особа

Image copyright Anadolu Agency

Рођење сина премијерке и њене партнерке потврђује чињеницу да „у Србији постоје истополне породице, како са децом, тако и без, које су потпуно правно невидљиве", кажу из Лабриса, организације за лезбејска људска права.

„Србија тако остаје земља у којој премијерка, мада добија честитке представника власти, не може бити уписана као родитељка у извод из матичне књиге рођених свог сина, не може га уписати у вртић, одвести на одмор преко границе, нити га посетити у болници као чланица породице", наводи се у саопштењу Лабриса.

Осуда говора мржње

Из Лабриса кажу да је неетичко и сензационалистичко извештавање појединих медија довело је до забрињавајуће количине говора мржње, претњи, лезбофобије и мизогиније изражених у коментарима на вест о порођају премијеркине партнерке.

„Реакције јавности наставиле су се на друштвеним мрежама којим круже увредљиве фотомонтаже на рачун премијерке, њене партнерке и новорођенчета.

„Оштро осуђујемо овакво поступање и захтевамо од надлежних институција реакцију према одговорним медијима, али и према особама одговорним за изазивање мржње и претњи безбедности премијеркиној породици."

Доношење закона о регистрованим истополним партнерствима један је од захтева прошлогодишње Недеље поноса, као првог корака ка побољшању положаја ЛГБТ парова.

Овим законом истополни парови добили би нека од права која уживају други грађани Србије, између осталог да посете своје партнере у болници, наследе имовину или уживају заштиту од насиља у породици. Око нацрта закона све ЛГБТ организације усагласиле су се 2013. године.

Иако се држава обавезала Акционим планом да ће до краја 2017. размотрити усвајање неког модела регистровања истополних партнерстава, ништа се није догодило.

Брнабић је у септембру прошле године рекла да Србија „има других, јако важних отворених питања која морамо да решимо у блиској будућности, у корист свих грађанки и грађана Србије."

„Сигурна сам да ће у једном тренутку и ова тема доћи на дневни ред, али сада је тренутак да се фокусирамо на питања од, пре свега, националног значаја", рекла је Брнабић за магазин Понос.

Јован Илић из Прајд инфо центра каже за ББЦ да је вест да је Брнабић добила дете „дивна, али да према закону Републике Србије Ана Брнабић није мајка том детету":

„Жалосно је што се сви понашају као да постоје две стварности. Стварност у којој је она мајка том детету и стварност у којој је она премијерка и неће ништа урадити да повећа права.

„Иако то може на својој кожи да осети."

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionjedan sasvim običan dan u Prajd info centru

Око 56 одсто ЛГБТ људи који су учествовали у истраживању Лабриса 2018. године би желело да има децу. Око 29 одсто је рекло да нису сигурни да ли би желели децу, јер се плаше система. У истраживању је учествовало 500 испитаника.

И Јелена каже да је бринула - „да ће нас неко пријавити, да ће дете сутра трпети због наше одлуке."

Ни у једном тренутку се није покајала што је добила дете са најбољим пријатељем:

„Ми смо постали породица за себе. Али и Дејану и себи желим да се некада остваримо и као родитељи са особама са којима смо у емотивној вези.

„Да нас такво родитељство не кошта као пола стана и да то можемо да урадимо у Србији. Једноставно."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи