„Тко лети, вриједи“ - како се српска атлетика вратила на велику сцену

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Страхиња Јованчевић је у петој серији у Глазгову дошао до медаље

„Тко лети вриједи, тко не лети, не вриједи", чувена је реченица коју изговара времешни пилот Грунф у стрипу Алан Форд, а могла би да се примени и на српске атлетичарке и атлетичаре.

Европско првенство у дворани у Глазгову потврдило је доминантну позицију Иване Шпановић у скоку у даљ, пошто је освојила трећу узастопну златну медаљу скоком од 6,99 метара.

Али, ово такмичење изнедрило је и новог јунака српске атлетике - Страхињи Јованчевићу. Овај 25-годишњи скакач у даљ освојио је бронзану медаљу резултатом од 8,03 метра, истовремено и новим државним рекордом.

Јованчевић је ушао у историју јер је после 39 година донео прву медаљу у дворанском првенству у тој дисциплини. Претходно је то пошло за руком легендарном Ненаду Стекићу који је 1980. освојио сребро у немачком Синделфингену.

Стекић, најбољи скакач у даљ у историји бивше Југославије Ненад каже за ББЦ на српском да је скоком у Глазгову Јованчевић пробио психолошку баријеру коју атлетичари често имају.

„Ко је упоран може да прескочи осам метара. То је магична граница и све је ствар главе. Кад је једном прођеш после је све лакше. Страхиња је очигледно решио тај проблем", рекао је Стекић.

Горан Обрадовић, тренер Иване Шпановић и Јованчевићев ментор, каже да је његова бронза најпријатније изненађење шампионата.

"Он је на ЕП дошао као анонимус, имао је тек девети резултат и само смо размишљали како да се пласира у финале", каже Обрадовић.

Директор Атлетског савеза Србије (АСС) Слободан Бранковић каже да су очекивали да неко од такмичара изненади јер је ово једна од најуспешнијих година у овом спорту.

„Страхиња је то успео, иако је био са последњим личним рекордом од свих учесника финала, што значи да је заиста направио невероватан успех", изјавио је Бранковић за ББЦ на српском.

Шта би рекао Душко Kораћ?

Деценијама уназад гледање телевизијских преноса великих атлетских такмичења било је готово незамисливо без коментара Душка Кораћа.

Познати новинар Радио-телевизије Србије преминуо је 2016. године, али Бранковић каже да му је пао на памет по завршетку такмичења у Глазгову.

„Баш смо синоћ помињали како би Душко Kораћ реаговао. Нарочито кад се има у виду да је медаљу освојио његов Беранац - Страхињин отац је из Берана", објаснио је директор АСС.

Нема дилему да би то било вредно слушања.

„Мислим да би то било спектакуларно. Нажалост, он није доживео да то види, а ми да чујемо како би он реаговао".

Поред скока у даљ у досадашњој каријери такмичио се у још неколико дисциплина Image copyright Getty Images
Натпис на слици Јованчевић је 2018. проглашен за атлетичара године у Србији

Ко је Страхиња Јованчевић?

Српски скакач у Глазгову, ипак, није могао без драме јер је до медаље дошао у последњој, петој серији. Пре тога није успео да „добаци" до осам метара.

„Рекао сам његовом оцу - ко чека тај дочека. Дечко је искористио шансу на прави начин. Сада мора да буде упоран да настави на исти начин. Овај резултат му је велики плус за даљу каријеру", објашњава Стекић.

Јованчевић је рођен 28. фебруара 1993. године, а члан је атлетског клуба Црвена звезда.

Најбољи резултат у скоку у даљ на отвореном му је 7,98 метара, а у затвореном, до Глазгова - 7,85.

Овај момак је у досадашњој каријери трчао и на 60 метара, 100 метара, 4х100 и такмичио се у троскоку.

Јованчевић је 2016. био шампион Балкана у скоку у даљ са резултатом 7,92 метра. Он је 2018. био проглашен за атлетичара године у Србији.

Годинама уназад је атлетика та која доноси медаље српском спорту, а Јованчевић очекује да ће још значајније допринети у годинама које долазе.

„Заиста се осећам пресрећно. Не знам ни шта бих рекао…осим да сам свих ових година много веровао у себе, и ето, коначно се труд исплатио", истакао је Јованчевић у изјави за Атлетски савез Србије.

Бранковић каже да људи у Србији нису ни свесни успеха на ЕП, јер атлетика нема статус какав заслужује.

„Међутим, то се у последњих пет-шест година поправило, пре свега због сјајне генерације атлетичара, која годинама осваја медаље, али и организације великих атлетских догађаја у Србији".

То јој је била 20. медаља у каријери Image copyright Getty Images
Натпис на слици Ивана Шпановић освојила је треће узастопно злато на ЕП у дворани

Шпановић као Новак Ђоковић

За разлику од Јованчевића, ново, треће узастопно европско злато Иване Шпановић не представља изненађење, већ потврду доминације.

Стекић каже да је Шпановић одавно пробила границу од седам метара, а да би нови циљ требало да јој буде 7,5.

Шпановић је дошла до шестог злата, односно 20 медаља каријери у сениорској конкуренцији на великим такмичењима.

"Заиста сам пресрећна. Ово је моје треће злато у низу на европским првенствима у дворани и срећна сам што сам поново успела да будем најбоља када је најпотребније", рекла је европска шампионка Ивана Шпановић.

Њен тренер Обрадовић је злато у Глазгову описао као једну од најтеже освојених медаља, јер је прошле године у Берлину доживела озбиљну повреду.

"Тај пут нимало није био лак. Физичке ране зацеле, али често на спортистима оставе психолошки траг. Успела је да се издигне изнад свега и после слабијег почетка дође до ритма".

Главни циљ Шпановић ће бити освајање злата на Светском првенству у Дохи.

Стекић тврди да су скакачи, било у даљ, троскоку или у вис, увек предњачили у добрим резултатима на међународним такмичењима.

„Имамо људе за велике резулате у тим областима. Српска атлетика је показала своје лепо лице, а то су медаље и резултати".

Бранковић истиче да је Шпановић заслужено постала миљеница нације и да је стала у раме тенисеру Новаку Ђоковићу.

Папир који је отпао са леђа скратио јој је скок за злато Image copyright Getty Images
Натпис на слици Шпановић је 2017. године остала без медаље због папира и зирхенадле

Случај зихернадла

Ивана Шпановић је 2017. године била најближе златној медаљи на Светском првенству у каријери.

Она је на такмичењу у Лондону скочила даље од 7,02 метра колико је било довољно за злато, али је јој се откачио број са леђа и скратио јој скок.

АСС је одмах уложио жалбу на ову одлуку судија, али је одбијена. Златну медаљу освојила Американка Бритни Рис.

Шта и како даље?

У овом тренутку будућност српске атлетике делује светло, али Стекић као могућу препреку, поготово за младог Јованчевића, види превисока очекивања.

„Кад сам 1975. скочио 8,45 за европски рекорд. То је било довољно само за друго место, иза Боба Бимона. За Јованчевића тек сада почињу борбе и изазови", каже Стекић.

Када су у питању даљи планови АСС, Бранковић каже да је Глазгов веома добар почетак прилично дуге атлетске сезоне.

„Завршава се на Светском првенству у Дохи, у првој половини октобра. Циљ је да тамо имамо што већи број такмичара и да Ивана оствари сан и освоји злато. Ту су и шампионати Европе за млађе сениоре и јуниоре ове године, као и екипно првенство Европе у августу", закључио је Бранковић.

Горан Обрадовић каже да до 2013. године није ни било много телевизијских преноса атлетике, али да се ситуација променила када су дошли резултати.

Тако сада у атлетском клубу Војводина где ради има чак 400 полазника, а тврди да је слична ситуација и у другим градовима у Србији.

„Краљица спортова коначно добија место које заслужује", закључио је Обрадовић.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи