Пакистанско племе и балкански народи: Где све трагамо за прецима

Image copyright Константин Новаковић

Какве везе има најмања етничка заједница у Пакистану и Александар Македонски? Како то да жене могу да зарађују, више пута се удају, али им је кретање ограничено?

Изложба фотографија „Калаши: последњи пагани Хиндукуша" Константина Новаковића ће посетиоцима открити бар неке одговоре на ова питања.

„Највише их везују за Александра Македонског, иако је у последњих петнаест година генетском анализом доказано да њихове хапло групе немају везе са Грцима, и да имају потпуно специфичне гене, који их разликују од свих народа на свету", каже Новаковић за ББЦ на српском.

Новаковић каже да заједницу Калаша чини између три и четири хиљаде људи, а народи Балкана су у њима дуго тражили своје далеке претке - дуго се веровало да племе води порекло од Александра Македонског.

Наука каже да потичу из западне Евроазије, простора изнад Каспијског басена и границе данашње Русије и Казахстана. Сматра се да су један од најстаријих народа који су настанили јужну Азију.

Део народне ношње за главу Image copyright Konstantin Novaković/BBC
Натпис на слици Калашки украси за главу

Истражујући историју Калаша, Новаковић је наилазио на информације који у везу доводе њих и Србе, Албанце. Бугаре, Македонце.

„Капе са коњским репом су врло сличне онима које се носе у Босанској Посавини или Бугарској и Македонији. Дрворези на кућама, надгробним споменицима и мртвачким сандуцима Калаша врло су слични орнаментима са ових простора", каже он.

Физички изглед Калаша посебно је занимљив.

„Не личе на Пакистанце, имају плаве очи и често риђу или плаву косе. Нису се мешали са другим народима и стриктно поштују кланове - до седмог колена се не могу мешати људи из истих кланова", објашњава он.

Промаја, највећи непријатељ Балкана: „Она је наше чудовиште из Лох Неса“

Македонци - невидљива мањина у Грчкој

Grey line
Две жене покривају лице марамом Image copyright Константин Новаковић/ББЦ
Натпис на слици Жене скривају лица због фотографисања
Grey line

Жене Калаша

Међу Калашима не постоји полна подела, али постоји хијерархија у којој се жене сматрају култно нечистим.

Када немају менструацију, могу да се крећу свуда, осим око храмова који су постављени на одређеној висини.

У питању је сложен систем, невидљив за људе који посећују племе.

„Жене понекад одлазе и у суседни град удаљен око 50 километара, али се генерално не крећу ван долина Калаша, јер су то нечисти простори", прича Новаковић.

Калашку ношњу одевају када напуне четири године, а удају се између четрнаесте и петнаесте.

Бракови су уговорени, али „ако јој се не допадне предложени муж, има право да га одбије".

Ако жена није задовољна мужем, може да га мења и то неколико пута.

„Први муж је, на пример, платио суму од 1.000 долара и приложио краву, следећи муж ће морати да исплати дупло, а трећи супруг три пута више.

Међутим, ако се жена Калаша преуда за муслимана, он ће платити колико и први муж", каже Новаковић.

Број Калаша се смањује, јер жене које се удају за муслимане бивају искључене из заједнице.

Жене се баве пољопривредом, лакшим пословима, и бораве у кући, док мушкарци проводе читаво пролеће, лето и део јесени на пашњацима.

Мушкарци поседују стоку и земљу, али уколико жена прода нешто што је сама направила, новац може да задржи.

Новаковић каже да се девојчице и жене често скривају од фотографисања,

„Имам и такве кадрове. Наишао сам на групу девојчица и једна је хтела да позира, а онда су и све остале дошле.

Grey line
Девојчице у народној ношњи Image copyright Konstantin Novaković
Натпис на слици Девојчице Калаша позирају у традиционалној ношњи
Grey line

Соларни панели и скромно покућство

Већина Калаша живи у кућама на јужним падинама Хиндукуша, планинског венца који пролази кроз Авганистан, а завршава се у том делу Пакистана.

Куће су направљене каскадно и свака има терасу на суседној. Огњиште је централно постављено, а око њега је скромно покућство и кревети. Куће су направљене од дрвета азијског кедра веома специфичног мириса, немају прозоре, већ само мали отвор на крову који служи и за вентилацију и као извор светлости, описује Новаковић.

„На крововима се налазе соларни панели и сателитске антене. Користе и мобилне телефоне, али су сачували старински начин живота".

„Делују ми као идеална људска заједница, неискварени су и живе у складу са природом, што ме је дотакло на начин који нисам доживео на другим местима", каже Новаковић.

Куће и терасе од дрвета Image copyright Константин Новаковић/ББЦ
Натпис на слици Необична архитектура Калаша

Одећа

Жене носе народну ношњу, док су мушкарци прихватили шалвар камиз као стандардну одећу која се користи у том делу света.

На појединим изложеним фотографијама виде се такозвана оглавља - прстен са богато окићеним репом, извезен мноштвом стаклених перли, дугмића и шкољки.

Током венчања или фестивала се на оглавље додаје још једно, декоративније, са помпомом - зове се купа.

Део народне ношње за главу Image copyright Konstantin Novaković
Натпис на слици Традиционално оглавље

„Имали су среће у геополитичкој игри великих сила, јер су остали у запећку британског царства где нико није имао интерес да их поробљава. Нису ни исламизовани због изолације и захваљујући томе су успели да сачувају своју културу", закључује Новаковић.

Изложба фотографија „Калаши: последњи пагани Хиндукуша" Константина Новаковића отворена је у Етнографском музеју у Београду до 10. марта.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи