Без шлема и канапа: Како је могуће да се радници не везују на 15-ом спрату

радник Image copyright Justin Sullivan
Натпис на слици У Србији у просеку око 38 особа годишње погине на раду, подаци су Савеза самосталних синдиката Србије

Два радника преносила су делове конструкције на скели. Посао су обављали на тераси на 15-ом спрату - без ограде и без заштитне опреме.

Неколико пута су се затетурали, јер су преносили металне шипке много веће од њих.

Овај призор посматрала је Ана Чолак из своје кухиње у београдском Блоку 45.

„Ручала сам са децом када сам видела раднике како шетају тако скелом.

„Одмах сам помислила - пашће. Осећај је ужасан", каже Чолак за ББЦ на српском. „Зато сам направила снимак телефоном и одмах позвала надлежне да пријавим."

Оно што је Чолак снимила, изазвало је бес грађана на друштвеним мрежама, а покренуло је и нову - стару тему: ко контролише безбедност радника на градилиштима, као и које су казне за непоштовање прописа заштите на раду.

Ланац (не)одговорности

Ана Чолак позвала је инспекцију која контролише безбедност при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Из Министарства нису одговорили на питања ББЦ-ија о овом случају, али су навели да „запослени могу да се обрате инспекцији рада када су им ускраћена права у области радних односа и безбедности и здравља на раду, која су им загарантована законом."

Из министарства такође кажу да су прошле године инспекције „извршиле надзор" 70.122 пута, што је за 31 одсто више него 2017. године.

Image copyright Spencer Platt

Из фирме Нова 45 која је у оквиру АЦ Стојановић задужена за изградњу и продају станова на спорној локацији, рекли су за Блиц да „не могу за то да одговарају јер нису извођачи радова, већ је то предузеће Конкорд вест".

На питања ББЦ-ја упућена фирми Конкорд вест око овог инцидента - није стигао одговор.

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић претходно је изјавио да министарство размишља о измени Закона о раду, који би биле прописане строже казне. Ђорђевић је рекао и да ће у међувремену министарство на свом сајту објављивати све што инспектори за рад открију на терену - где су вршене контроле, ко запошљава раднике на црно, колико радника.

Смрт радника - вест за један дан

Случај са Новог Београда није усамљен. Инжењер из Ветерника преминуо је почетком марта, након што је пао са градилишта у Новом Саду.

Два дана раније, мушкарац из околине Лесковца погинуо је у Сремским Карловцима, док је радио на поправци крова на згради бившег Соколског дома.

Још један радник је у фебруару настрадао на градилишту у Београду на углу Дубљанске и Браничевске улице на Врачару. На радника је пала пуна палета са циглама, док је на приколици камиона истоварао материјал. Како је Инсајдеру речено у Министарству за рад, градилиште је било потпуно илегално.

То је статистика несрећа са смртним исходом на градилиштима Србије - само у протеклих месец и по.

У Србији у просеку на раду погине 38 особа годишње, показују подаци Савеза самосталних синдиката Србије.

Од 2013. до 2017. године, 187 особа погинуло је на раду, подаци су надлежног министарства.

Image copyright Jeff J Mitchell

Грађевинске фирме „гледају да уштеде", а једна од ставки за то су безбедност и опрема, каже Жељко Веселиновић из синдиката „Слога".

„На снимку један радник чак није имао ни шлем, као ни радно одело, ни адекватну обућу.

„Поред тога што нису обучени за рад на висини, радници немају ни опрему за овај посао," каже Веселиновић.

Он додаје да безбедност на раду не би требало да буде „вест само један дан, када неки од радника погине," већ да је то питање које мора да се реши увођењем процедура.

„Сваки запослени би требало да иде на обуку за рад на висини једном у три месеца, а тако се смањује и број повреда.

„Истина је да у Србији не постоји култура ношења заштитне опреме на градилишту, али је много битније то што послодавце нико не тера да потроше новац за то."

Висина прописане казне у случају непримењивања прописаних мера за безбедан и здрав рад:

  • 800.000 - 1.000.000 динара за послодавца - правно лице
  • 400.000 - 500.000 динара за приватног предузетника
  • 10.000 - 20.000 за запосленог, који не примењује прописане мере за безбедан и здрав рад (уколико је послодавац обезбедио средства и опрему за личну заштиту на раду - заштитни шлем, заштитни опасач за рад на висини, заштитне рукавице и слично - али их запослени није користио)

Извор: Министарство рада, Закон о безбедности и здравља на раду

Горан Родић из Грађевинске коморе каже да се несреће најчешће дешавају у фирмама у којима су радници непријављени:

„Имамо апсурдну ситуацију да су казне за безбедност на раду, у случају несреће или чак смрти, милион динара за фирму, а казна за рад на црно је два милиона.

„Тако се послодавцу практично више исплати да плати казну после несреће."

Кад год на градилишту неко страда, најављују се кривичне пријаве за послодавце који нису поштовали безбедносне процедуре.

Ипак, Родић додаје да је велики проблем што се мало ко кривично гони.

Крила или шлем: Како су реаговале мреже

Чолак каже да је видео поделила да би људима указала на то како са стране изгледа неодговорност.

„Можда радници немају избора или нису свесни колико су у опасности. Али смо их ми, из суседне зграде, преклињали да се склоне."

Слично су реаговали и корисници друштвених мрежа.

Један од њих је зачуђено питао: „А где им је макар шлем?", док је други написао да овакво понашање „треба аутоматски третирати као кривично дело".

„Ово је једино у реду ако имају крила на леђима", написао је један.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи