Нове мере против нелегалне трговине: Како да на интернету не купите мачку у џаку

Онлајн куповина

Куповина преко Фејсбука и Инстаграма од нерегистрованих продаваца могла би ускоро да постане изузетак, уместо правило.

„Имала сам добра искуства до сада, добијала сам оно што сам тражила, само је све то кинеска роба - али је онлајн трговци у Србији продају за три пута веће паре, него да их наручујем са кинеског сајта", каже Београђанка Јована Рајић која често наручује ствари преко друштвених мрежа.

Влада Србије усвојила је почетком априла Национални програм за сузбијање сиве економије и пратећи Акциони план за период од 2019. до 2020. године.

Између осталог, идеја државе је да под лупу стави сваку врсту продаје преко друштвених мрежа, али и уопште на интернету, где робу и услуге нуде нерегистровани трговци.

Таквом куповином грађани не само да учествују у сивој економији, већ се и одричу потрошачких права. Управо због поштовања Закона о заштити потрошача држава је и одлучила да „уреди ову област", кажу за ББЦ на српском у Сектору тржишне инспекције Министарства трговине.

„Ради се о куповини робе или услуга путем закључења уговора на даљину. Трговац је дужан да испуни прописане законске захтеве - пре свега потребно је да има својство трговца, односно да буде регистрован", кажу из инспекције.

ПИБ и адреса: лек против превараната

Регистровани трговци на интернет страницама и друштвеним мрежама остављају пословне податке о својој делатности - пословно име, адресу, телефон, порески идентификациони број (ПИБ), као и образац за одустајање од уговора закљученог на даљину - односно без доласка у продавницу.

Јована Рајић не обраћа пажњу приликом куповине на ПИБ или адресу, али наводи да може да препозна ко су озбиљни продавци.

„Када страница има доста пратилаца и добре оцене купаца - са њима нема проблема. Нажалост, има доста превараната који продају на пример наочаре и говоре како су оригинал, а у ствари јефтина копија".

Натпис на слици Кредитна картица и готовина

Она зато чешће наручује из иностранства, али ни ту није потпуно поштеђена непријатности.

„Ту сам задовољна брзином којом ми стигне роба, али не увек и квалитетом - често се деси да није исти производ као на слици".

Тај ризик - хоће ли бити исти као на слици - купци преузимају на себе када преко друштвених мрежа купују од физичких лица, кажу у тржишној инспекцији.

„Када се прописани подаци о продавцу не налазе на интернет страници или на профилу, већ постоји само могућност да се роба наручи преко броја мобилног телефона, потрошач треба да посумња да се ради о нелегалној продаји."

Кажу да је за потрошаче важно да купују од регистрованих продаваца, јер тада имају право да одустану од онлајн куповине - без навођења разлога за то - у року од 14 дана од пријема робе.

А у случају да роба не одговара ономе што је потрошач наручио рок за рекламацију је две године.

Златко Максимовић, власник фирме Реално из Зрењанина, која се бави производњом и онлајн продајом мајица, каже да им овакве најаве много значе, јер је у њиховој бранши тешко наћи регистроване продавце.

„Скоро сви који продају мајице онлајн не постоје ни у каквим систему, углавном то није ни сајт, већ профил на Инстаграму или Фејсбуку", истиче Максимовић и објашњава да њима интернет служи само као излог.

„Да смо нерегистровани вероватно бисмо имали 2.000 или 3.000 евра више."

Обим сиве економије у европским земљама

  • 0-15 Швајцарска, Аустрија, Холандија, Велика Британија и Француска
  • 10-15 Ирска, Немачка, Данска, Финска, Норвешка, Шведска, Словачка
  • 15-20 Белгија, Чешка, Португал, Шпанија
  • 20-25 Италија, Мађарска, Словенија, Пољска, Грчка
  • 25-30 Летонија, Турска, Хрватска, Естонија, Литванија, Румунија, Србија
  • 30+ Бугарска

Извор: Европска комисија и ФРЕН (2013), преузето са сајта Владиног Координационог тела за сузбијање сиве економије

Овако сваког месеца, каже, плаћају порезе и доприносе за шест запослених, кирију за локал, као и бројне друге дажбине држави.

„Деведесет одсто наше конкуренције нема те трошкове и могу да дају много боље цене".

Ипак, не би се мењао са нерегистрованим колегама.

„Постоји ризик да нас инспекција казни, али не могу да нам као њима заплене сву робу - то је много већи ризик", истиче Максимовић.

Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, каже да су подаци о трговцу неопходни приликом сваке куповине преко друштвених мрежа - јер је ту 90 одсто продаваца нерегистровано.

„Ако све ово не знате о трговцу - купујете мачку у џаку, тако се зове и акција коју смо покренули. Уместо наручених ципела могу вам стићи цигле или крпе и нема вам помоћи."

BBC
Kazne prema Zakonu o zaštiti potrošača

u dinarima

  • 50.000 do 150.000za fizičko ili odgovorno lice u pravnom licu

  • 50.000 do 500.000za preduzetnike

  • 300.000 do 2.000.000za pravna lica

Izvor: Zakon o zaštiti potrošača

Које су казне прописане?

Нерегистрованим трговцима се трајно одузима роба и забрањује даљи рад, а они који желе да наставе да раде морају прво да се упишу у регистар Агенције за привредне регистре, наводе из тржишне инспекције.

Подноси се захтев за покретање прекршајног поступка за који је прописана казна од 50.000 до 500.000 динара за физичко лице.

„Држава може лако да стане на пут таквој продаји, јер могу да пресретну било коју курирску службу и да провере све пакете које шаљу физичка лица. То се лепо види - да ли је послао појединац именом и презименом или фирма са пропратном документацијом.

„За проналажење нерегистрованих треба им само телефон и да на Инстаграму или Фејсбуку укуцају реч „мајице" или „патике" видеће да од првих 100 - 95 нема назначен ПИБ", предлаже Максимовић.

„Питање је колико је држава сад озбиљна у намери да томе стане на пут."

Ана Јовић, саветница министра финансија, пак, сматра да је неопходно најпре донети закон о поштанским услугама који би увео идентификацију пошиљаоца и примаоца на основу личних докумената.

Она је за РТС истакла да је то први корак, а да тек онда следи „скенирање друштвених мрежа и платформи да се види ко су ти нерегистровани субјекти".

„Сада ви можете да примите пошиљку без увида у лични документ", рекла је Јовић и додала да је за ту меру одговоран МУП, као и БИА у сарадњи са Пореском управом и Тржишном инспекцијом и Тужилаштвом за високотехнолошки криминал.

Тржишна инспекција нема податке о губицима државе од нелегалне онлајн трговине.

Према Паповићевим проценама, држава годишње због трговине међу физичким лицима на интернету изгуби стотине милиона евра, док укупно због сиве економије губи више од милијарду евра.

Према анализи коју је израдила Национална алијанса за локални економски развој (НАЛЕД), око 17,2 одсто предузетника и фирми у Србији није регистровано.

„Ово значи да у апсолутним бројкама има више од 70.000 предузетника и фирми које раде потпуно нелегално", кажу у НАЛЕД-у за ББЦ.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи