„1 од 5 милиона“: Шта представља Слободна зона код Председништва

Слободна зона шатор Image copyright Fonet
Натпис на слици Шатор у „Слободној зони"

У Србији постоји неколико слободних зона - трговинске, затим турнеја истоименог филмског фестивала, а од скоро и својеврсни политичко-уметнички штанд опозиције у парку испред Председништва Србије.

После четири месеца организатори протеста „1 од 5 милиона" разапели су шатор у близини кабинета председника Александра Вучића и формирали „Слободну зону" - „зону слободну од пропаганде власти", јер је главна примедба опозиције да нема слободних медија.

Док они свако вече у пола осам, када почиње и Други дневник Радио-телевизије Србије, одатле читају „слободне вести", а током дана организују и пратећи програм - изложбе, представе, трибине и концерте, њихов први комшија - председник Вучић поручује да „нема проблем с тим".

Србија се на листи медијских слобода Репортера без граница за 2019. годину налази на 90. месту, што је пад за 14 места у односу на прошлу годину, објавила је та организација.

Како изгледа београдска „Слободна зона"?

Испред шатора на Андрићевом венцу затекли смо дежурне активисте, али не и лидере опозиционих странака, јер су они тамо у поподневним часовима, пошто програм траје од 13 часова до 21 сат.

Виориле су се заставе Србије и протеста „1 од 5 милиона", уз паролу „Почело је".

На дежурствима испод прозора председника се смењују представници дела опозиционих партија као и студената, а сваког дана шефови странака држе конференције за медије.

Ту је и озвучење, унутра су храна и пиће, али не и грејалица, иако се температура појединих мајских јутара спуштала по скали једноцифрених бројева.

„Ноћас је било јако хладно, али смењују се људи на неколико сати, ту је неко свих 24 часа", објаснио је пензионер Мирољуб Којић из Нове странке.

Он је са неколико страначких и колега из Покрета слободних грађана тада био на „дужности".

Полиције, бар у униформама, није било.

Његова смена је, каже Којић, прошла мирно, али му је засметало јер су током претходног викенда представници власти „прскалицама за воду квасили мокру земљу по киши", како би им отежали боравак.

Image copyright Fonet
Натпис на слици Изложба о „лажима режима Александра Вучића"

Шта кажу грађани?

Економиста Љубомир Средојевић већ месецима иде на протесте, када год му то обавезе дозволе.

Он овај потез опозиције види као „добар за одржавање тензије".

„Шетњама се очигледно ништа не постиже.

„Чисто сумњам да ће шатор било шта да промени, али свакодневна активност може да допринесе сталној видљивости бар у неким медијима", каже Средојевић за ББЦ.

Оцењује да би власт озбиљно могло да уздрма само ако би опозиција успешно бојкотовала изборе.

„Тад би Вучић пристао да разговара са представници опозиције, јер би то био проблем и за њега и за углед Србије у међународној заједници."

Опозиција не може да уради ништа што би омасовило протесте, додаје Средојевић, и каже да би томе могао да допринесе само нови испад власти.

Натпис на слици „Слободна зона" - Пионирски парк испред Председништва Србије

Да су радикализација и општа грађанска непослушност боље решење за напредак протеста, него формирање Слободне зоне сматра и Београђанка Дубравка Вицковић.

„Потребно је нешто конкретније да се деси.

Ово је исувише цивилизован и културан начин борбе против ове поставке власти", истиче Вицковић.

Иако је готово редовно ишла у протестне шетње, њихов ток јој делује „поприлично безнадежно".

„Тужна сам јер не видим конструктивни излаз из овога.

Говорници на протестима, чије мишљење ценим, говоре оно што сви мислимо, али то је тапкање у месту", каже Вицковић.

Политичари као уметници

Током дежурства представника ПСГ у Пионирском парку у ноћи између недеље и понедељка, придружио им се и председник Сергеј Трифуновић.

На Твитеру је објавио како пева серенаду за председника - песме Kукавица Светлане Цеце Ражнатовић, као и Видовдан Гордане Лазаревић.

Утиске о Слободној зони твитнуо је и режисер и бивши члан СПС Срђан Драгојевић, а окупљенима је уступио и канале да гледају његове филмове.

„Доста људи, поред осталих пар песника, писаца, неки научници - једна друга димензија. Фин свет.

Посетите. Дође као освежење. Даје повод за размишљање какву земљу, какве људе, какво окружење у коме нам деца расту - желимо", написао је Драгојевић.

Већ виђено

Недељом увече, овде се гледа емисија „Утисак недеље", у среду увече је на платоу уз зграду Председништва одржана представа „Vox dei грађанска непослушност" у режији Златка Паковића - у којој се симболички суди председнику.

Читање „слободних вести" није прво такво у новијој историји Србије - деведесетих година 20. века, Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) слала је траке са „слободним вестима" својим чланицама широм Србије.

„Године 2019. имамо шатор, озвучење, правимо слободне вести и гледамо Утисак недеље, још само да се неко јави телефоном у емисију са говорнице код Главне поште", уз осмех каже председник АНЕМ-а Милорад Тадић.

Подсећа да је током демонстрација против режима Слободана Милошевића 1997. и 1998. АНЕМ започео реемитовање програма Радија Б92 у медијима по унутрашњости.

„То смо радили тако што смо аутобусима слали видео и аудио касете са материјалом.

Уз подршку ББЦ-а и Форин офиса инсталирали смо сателитске пријемнике сигнала и тако добијали вести из света, а и њима слали вести одавде - оно што данас може да уради било ко преко Фејсбука", напомиње Тадић.

Каже да је идеја „слободног дневника у пола осам" још старија - читао се 1996. у Медија центру у Стакленцу, згради на Тргу Републике, где су се у време власти Слободана Милошевића окупљали новинари независних медија.

Председник АНЕМ-а истиче да не зна шта представља Слободна зона, јер живи у унутрашњости и није пролазио београдским парком где се она одржава.

„Ми данас још упоређујемо медијску ситуацију са оном од пре 20 година, то је највећа наша трагедија као друштва.

С друге стране, мало је депласирано да се данас осмишљавају такве акције против смене власти", оцењује Тадић.

Натпис на слици Изложба карикатура и „досијеа" функционера

Политика у шаторима

Измештање политичке сцене из институција у шаторе у њиховој близини није изум овдашње опозиције - то је коришћено у многим земљама у региону, али са мање културних садржаја.

  • У Хрватској није протестовала опозиција, већ ратни ветерани. Хрватски бранитељи су се у Загребу испред Министарства бранитеља, 20. октобарског 2014. тврдећи да „се осећају пониженима и заборављенима". Поставили су шатор и остали на тој адреси следећих 555 дана, све док с власти нису пали председник Иво Јосиповић и Влада премијера Зорана Милановића.
  • Криза у Украјини пре пет година почела је постављањем шатора на тргу Мајдан у Кијеву - одатле је тадашња проевропска опозиција тражила смену владе, а касније су уследили нереди и рат на истоку земље у ком је настрадало скоро 10.000 људи, према подацима УН-а.
  • У једној од фаза протеста против владавине црногорског председника Мила Ђукановића, представници опозиционог Демократског фронта 2015. године су разапели шаторе испред зграде Скупштине Црне Горе и захтевали такође прелазну владу и фер изборе. Међутим, протести у Подгорици су завршени неколико недеља касније након сукоба с полицијом.
  • Током 2017. опозициони демонстранти у Тирани разапели су шатор испред канцеларије премијера Едија Раме - тражећи слободне изборе и формирање техничке владе. Седам година пре тога и сам Рама је, док је био опозиција, из великог шатора - површине 300 метара квадратних - захтевао смену власти испред кабинета свог претходника.
Image copyright Jelena Vujanović/Dveri
Натпис на слици Лидер Двери Бошко Обрадовић изазвао је председника на политички и шаховски „мегдан"

Корак напред, корак испред

Председник Демократске странке Зоран Лутовац каже за ББЦ на српском да Слободна зона представља надградњу протеста и место на коме ће се окупљати слободни грађани, учесници протеста који траже промене и поштене изборе.

Уз политичаре ту су, и стручњаци из различитих области који са грађанима разговарају о проблемима и, како наводе, спорним одлукама градске и републичке власти.

Лутовац каже да је код Слободне зоне важна симболика.

„Она се налази између Председништва, Старог двора - градске куће и Парламента, па тако све запослене у овим институцијама подсећамо да су друштву потребне промене.

„Албер Ками је рекао да човек мора бити до те мере слободан да само његово присуство буде акт побуне.

Само наше присуство је акт грађанског бунта", напомиње Лутовац.

На критике да је од више хиљада људи у шетњама, остала неколицина у шатору одговара да је то „мешање баба и жаба".

„Ово није замена за протесте, већ њихова допуна и надградња, с протестима настављамо.

Шатори су нешто друго - у различито време, тамо имате различит број људи".

Председник Вучић је још првог дана изјавио да отварање Слободне зоне „није нешто нарочито битно".

„Нисмо у истој сфери интереса, на истом нивоу - ја сам далеко испред. (...)

„Мисле да ће тако да врше притисак на мене. Сваки дан ћу им махнути када долазим на посао", поручио је Вучић.

Image copyright Fonet
Натпис на слици Грађани гледају представу „Vox dei грађанска непослушност" на импровизованој бини Слободне зоне

Иста адреса, исти циљ, мало другачији актери

Из истог парка најмање десет пута прошле године Вучићу се обраћао и бивши председник ПСГ Саша Јанковић, између осталих и са питањем „ко је убио Оливера Ивановића".

Јанковић је једном приликом пришао и самом улазу и стајао испред врата с мегафоном, што је изазвало бројне реакције на друштевним мрежама - од подршке до подсмеха.

Председник ни тада није био спреман да разговара са онима који му долазе на врата.

„Нема јасне стратегије"

Александар Попов из Центра за регионализам оцењује за ББЦ да се често чисто грађански протести „истопе" и да није чудно што су их и у овом случају преузели политичари.

„Делује да немају јасну стратегију шта даље и наравно да им Вучић неће испунити захтеве ни сад кад су дошли до Председништва", каже Попов.

Он подсећа да је и досад било приметно да лидери опозиције, која је врло шаролика, не могу да поставе циљеве „како треба".

Као примере наводи најаву радикализације протеста 13. априла која је изостала, као и максималистичке захтеве за оставкама челника државе од којих се одустало.

„Ипак, добро је да се виде неки помаци - оставке двојице градоначелника из СНС, шетње грађана широм Србије, као и протести људи због неких конкретних проблема".

Попов сматра и да је Вучићева власт први пут у ситуацији да одговара на потезе опозиције.

„Они то, додуше, раде копирањем - кад ови праве митинге, направе и они, кад најаве штрајк глађу, и они прете тиме, не би ме чудило да сад рашире шатор у другом делу парка, тамо код Старог двора", каже Попов.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи