Текстилна индустрија у Србији: Шта раднице трпе да би задржале посао

  • Тијана Душеј Ристев
  • ББЦ новинарка
жене у фабрици текстила

Аутор фотографије, Јужне вести/Вања Кесера

Потпис испод фотографије,

Жене се тешко усуђују да се побуне или дају отказ, због лоших услова рада

Некада понос социјалистичке привреде, текстилна индустрија у Србији данас је на коленима.

У овом сектору тренутно је запослено око 100.000 радника, што је више него два пута мање у односу на 1980-те, када је ова индустрија запошљавала око 250.000 радника, пише у истраживању организације Clean Clothes.

Поред све мање посла, последња истраживања показују да раднице у текстилној индустрији у Србији раде у нехуманим условима.

Стефан Алексић, активиста организације Clean Clothes кампање (CCC) каже да је утврђено да су жене 2017. године често падале у несвест током летњих месеци, а да су им власници фабрика бранили да зову Хитну помоћ.

„Плашили су се лошег имиџа у медијима и зато су их приморали да ћуте", тврди Алексић.

Званичници, међутим, кажу да инспекција рада поред редовних спроводи и ванредне провере услове у фабрикама текстила.

„Уколико послодавац ради против прописа Закона о безбедности и здрављу на раду, раднице треба да пријаве", кажу из Министарства за рад у писаном одговору за ББЦ на српском.

Претходне године, Министарству за рад се обратило само 17 радника, који раде у производњи текстила, коже и обуће.

„Тада је инспекција урадила 440 надзора у фабрикама из те области, а организовани су и реализовани ванредни инспекцијски надзори, током којих су инспектори донели једну забрану рада на месту рада и поднели седам захтева за покретање прекршајног поступка."

Аутор фотографије, Јужне вести/ Вања Кесер

Потпис испод фотографије,

Раднице су обесхрабрене у покушајима да остваре своја права

Жене падају у несвест, а не зову Хитну због лошег имиџа фабрике

Ипак, активисти тврде да се жене ретко одлучују на овакве потезе

„Тешко се усуђују да се побуне или дају отказ, због лоших услова рада", каже Милица Лупшор из Удружења за радно право жена - РОЗА, које се бори против дискриминације, мобинга и кршења људских права.

Пре него што се прикључила Удружењу, Лупшор се и сама неколико пута суочила са уценама, вређањем током обављања посла за који је била минимално плаћена.

Радила је као млекарка, лаборанткиња, продавала текстил у својој радњи, а последњих година ради сезонске послове на њивама у околини Зрењанина и труди се да се глас жена које раде за машинама чује јаче.

„Жене које су прошле кроз удружење за осам година су уплашене и одустају од разговора са медијима, јер знају да ће због тога остати без посла", каже Милица.

Њено мишљење деле и активисти организације Clean Clothes, који су пре две године спровели истраживање у неколико фабрика у Србији.

Они су из разговора са запосленима, чија имена нису објављена јавно, закључили, да се у фабрикама крше радна, али људска права.

„Жене често раде у неповољним условима, на високим температурама лети, а зими на ниским, без заштитне одеће где има штетних испарења", каже Алексић.

Страх од отказа и проблем да се пронађе нови посао је највећи проблем.

Лупшор каже да многе жене трпе притисак и од породица да ћуте, а да оне које се побуне добијају неку врсту етикете, па их будући послодавци не узимају у обзир.

„Жене су обесхрабрене у покушајима да остваре своја права, јер је често остваривање тих права условљено документацијом која захтева време и новац", каже Лупшор.

Кроз њихову групу за подршку за осам година је прошло доста жена - неке од њих су трпеле вербалне, али и физичке нападе.

„Имају толике норме да се исцрпљују до максимума како би све постигле", тврди Милица.

Аутор фотографије, Јужне вести/ Вања Кесер

Потпис испод фотографије,

Зараде радница у текстилној и индустрији коже и обуће не обезбеђују достојанствен живот

Анонимна сведочења радница (преузета уз дозволу активиста CCC)

„Знамо када ће неки инспектор или менаџер из Италије да посети фабрику, јер онда управа отвара врата и прозоре и укључује клима уређаје. А иначе нам управници говоре да ако отворимо врата, одмах остајемо без посла".

„Управа је од нас тражила да скупимо новац за мерач крвног притиска да би они могли да се играју доктора када се онесвестимо и да не би звали Хитну помоћ".

„Буве буквално искачу из новопристигле одеће - имам на десетине уједа у једном дану".

„На све наше жалбе одговарају једном реченицом, да су нам врата тамо".

Гучи и Прада се шију у Србији- зашто је тако?

Истраживање је показало и да се у Србији не шију само јефтинији брендови попут Заре, Х&M, већ и они луксузнији попут Гучија, Луја Витона и Праде.

„Ми заправо у Србији немамо текстилну индустрију. Овде долазе делови гардеробе који се само склапају и који се раде по моделу", каже Бојана Таминџија, активисткиња кампање Clean Clothes.

У њиховом истраживању пише да ови светски модни гиганти долазе у Србију, због јефтине радне снаге и због низа погодности које им влада омогућава:

  • велике готовинске субвенције
  • давање могућности општинама да продају земљиште по нижим ценама од оних које су понуђене на тржишту или чак и да га дају бесплатно
  • проглашавање слободно-трговинских зона са различитим погодностима као што су понуда грађевинског материјала, енергије, транспорта и трошкова горива без ПДВ-а и прескакање царинских обавеза за сировине, опрему и грађевинске материјале
  • десетогодишње олакшице/ослобађања на порез на корпоративну добит за инвестиције које укључују више од 100 запослених и које износе више од 8.5 милиона евра

Аутор фотографије, Јужне вести

Потпис испод фотографије,

Тешко постижу задате норме

Зарада

Уз ниске плате, иде и нередовна исплата, забрана одласка на годишњи одмор, продужавање радног времена.

„Најмања забележена зарада је 2017. године и износила 11.000 динара, док је просечна била 25.000", каже Таминџија.

Раднице са којима су разговарали активисти кажу да им је потребно најмање 76.455 динара за нормалан живот.

„Замислите да живите са тако мало новца, а потребно вам је оволико да имате достојанствен живот", каже Таминџија.

Шта кажу у Министарству за рад

Уколико радници примете да на њиховом радном месту нису примењене мере безбедности и здравља које су прописане Законом безбедности и здрављу на раду, одмах то треба да пријаве Инспекторату за рад позивом на 0800 300 307 који је активан сваког дана 24 сата.

„Подносилац пријаве може остати анониман", кажу из Министарства.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk