Овчарство: „Сајбер пастир" Милорад живи у Аустрији, а у селу Добрње узгаја посебну врсту оваца

Image copyright Приватна архива / Милорад Милић

Од како памти за себе, Милорад Милић - Миле из Петровца на Млави окружен је овцама и јагњадима. Пре четири године је открио јединствен и иновативан начин да буде са њима чак и када је хиљаду километара далеко.

Овај педесетседмогодишњак ради као грађевински лимар у Салцбургу, а недавно је постао познат као први „сајбер пастир" који из дома у Аустрији преко камера надгледа своје стадо у селу Добрње.

Нову пастирску мисију Милорад је започео 2008. године када је на имање донео три јагњета источно фризијске овце из Аустрије. Данас, његово стадо броји 23 оваца, а јагњади ни сам не зна колико има.

„Ви не можете да замислите колико ова овца даје млека", каже Милорад док за ББЦ на српском преко видео позива директно са зеленог пашњака показује на овчицу која спокојно брсти траву.

У просеку, на сваке три недеље проведене у раду у Аустрији, Милорад проведе око недељу дана са својим овцама у Србији. Када није ту, побринуо се да их неко свакодневно обилази и храни храном коју је он претходно припремио.

На идеју о „сајбер пастирству" дошао је сасвим спонтано 2015. године, разговарајући са пријатељем о видео надзору које је могуће контролисати на даљину преко обичног компјутера или таблета.

Схвативши да је то савршен начин да надгледа како му напредују овце док је у Салцбургу, ангажовао је локалну фирму у Петровцу да му на имању инсталира камере.

Камере много помажу, али ништа не би било могуће без неговог кумића, младог ветеринарског техничара, који дотрчи у шталу чим му Миле јави да нека од оваца има проблем.

„Када почну да се јагње, а ја нисам тамо, не спавам и гледам их по целу ноћ, а он некад малтретира чак и свог оца у пола три ујутру да му помогне", прича Милорад.

сајбер пастир овце видео надзор Image copyright Приватна архива / Милорад Милић
Натпис на слици Једна од неколико видео камера која покрива део Милетовог имања
Grey line

Посебна овца

Истражујући различите врсте оваца у Аустрији, Милорад је наишао на фарму источно фризијских оваца и схватио да је то једна од најбоља врста за узгој и да жели да је популаризује у Србији.

Та врста оваца даје дупло јаче млеко од крављег и млеко које има већи проценат беланчевина, што је главни разлог да се од овог млека добија много више сира у односу на кравље, објашњава наш саговорник.

Источно фризијске овце су познате и по томе што су веома плодне. Јагње минимум два до три јагњади, а у неким случајевима и по пет одједном.

Оне су такође погодне и за укрштање са другим врстама како би се повећала продукција млека код мање млечних врста оваца.

Тако је и Милорад неке од својих источно фризијских оваца укрштао са „још три крви".

Како би дошао до оне овце којој локална клима заиста одговара, са фризијском је укрштао суфолк и тексел, иначе познате као месне врсте, као и дорпер овце, познате по издржљивости на високим температурама.

Ове овце имају високу продуктивност и за млеко и за месо.

„Сада оне дају два до три литара млека дневно", објашњава Милорад.

Каже да би волео да се више људи врати овчарству и зато и поклања јагњад онима за које верује да ће их чувати и узгајати са пажњим и љубављу.

Пет јагњади са Милићеве фарме недавно завршило је код монахиња у манастиру Јазак на Фрушкој гори, којима је претходно поклонио и овна и два овчарска пса.

Имао је и негативних искустава, као када је у пар наврата давао на поклон мушку јагњад па би они „обично баш у време верских празника липсали", односно били заклани и поједени за крсну славу или празник.

Или, када је на привремено чување дао неколико оваца, које су се на фарму у Добрњу пре који дан вратиле у лошем физичком стању.

Grey line
источно фризијска овца сајбер пастир Image copyright Приватна архива / Милорад Милић
Натпис на слици Источно фризијска овца потиче из Источне Фризије, области између Немачке и Холандије, где је влажност велика, а паша бујна и богата. Има велике очи, танак реп и нема рогове
Grey line

Овчарство у Србији

„Сви трубе о унапређењу српског овчарства, увозе све и свашта, а онда то покушавају да продају по 500, 600 и 700 евра", прича Милорад.

Он каже да му је један човек „ладно" тражио 700 евра за мушко јагње британске млечне овце, врсте која је такође позната по већој продуктивности.

„Мислим да је такав однос људи пропаст српског сточарства и сточарства уопште", каже он.

Иако су га коштале више, не жели да своја грла продаје по цени од преко 100 евра јер жели да и млади људи који би хтели да се баве сточарством имају шансу да заиста приуште да купе овакве овце.

Он се пита како ће неки млади људи који би желели да започну свој посао да нађу толико новца да би набавили довољно грла за стадо које се исплати чувати.

Додаје и да овчари могу да добију субвенције од државе, али да стадо мора да има преко 30 грла.

„У овчарству не видим никакву другу опцију и зараду осим номадског гајења", каже он и додаје да је по његовој рачуници чување оваца у шталама уз прехрану сеном далеко мање исплативо.

Када су на испаши, оне не само да једу траву, корење и гранчице које саме нађу, већ уносе више калцијума и тако имају квалитетнију исхрану, тврди Милорад.

Сматра се да се ова врста није аклиматизовала те да њен узгој није могућ на српским пашњацима, због чега више није дозвољен њихов увоз. Тако је Миле морао да се довија како би нашао начин да их пребаци на фарму у Добрњу, али нам није открио све детаље.

„Волео бих да се суочим са онима који кажу да може да се аклиматизује у Србији, то је чиста глупост", каже Милорад чија фарма очигледно доказује супротно.

Колико је заправо захтеван посао овчара? Све зависи колико ко воли, каже Миле, али ову врсту један човек не може да узгаја сам јер има пуно посла.

„Обавеза је мужење, прехрана јагањади, па тек кад се овца јагњи, а има петоро јагањади, то значи да 15 дана пре тога неко треба да брине о њој", каже он.

„Али то је много лепо. Па замислите када имате две овце са по пет јагњади које иду за њима. То вам је као квочка када води пилиће."

Grey line
сајбер пастир овце видео надзор Image copyright Приватна архива / Милорад Милић
Grey line

Милорад има петоро деце и десеторо унука. Када се одселио у иностранство најпре је прао судове у хотелима, а затим кренуо да ради у грађевини - посао који са собом доноси и повреде и троши човека.

„Убијају ме кровови већ 32 године, убија ме асфалт... Ја сам научио на воду и блато. Кад се неко роди и одрасте у штали, можете мислити како се осећа у природи", истиче он.

Нема тих пара да Миле ради нешто друго, а каже да у чувању оваца налази највеће задовољство.

Узгајање оваца није бизнис којим жели да профитира, већ да буде „на позитивној нули". Могао би да производи сир и друге млечне производе, по узору на породичну фарму коју је видео у Салзбургу.

Милорад се нада да ће више младих да се заинтересује за овчарство, као и да ће његов пример инспирисати друге.

А да ли сајбер пастири сањају електричне овце?

Можда неки да, али Милорадов једини сан је да пензију проведе у природи, крај свог стада.

„Пешке бих се вратио", каже.

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи