Свет је Београд: Пут пун изазова до врха у корекцији пола

Мирослав Ђорђевић са колегама, Њујорк, 2018.

Маркус се после операције корекције пола запутио ка цркви Светог Марка у Београду. Желео је да запали свећу у цркви којој дугује ново име.

Из Израела је у Србију први пут стигао годину дана раније.

Српског доктора Мирослава Ђорђевића, који ће га оперисати, познавао је и пре него што су се срели на првим консултацијама.

„О Миру је чуо скоро свако ко намерава да промени пол, ма где на свету да се налази", каже тридесетогодишњи Маркус.

Професор доктор Мирослав Ђорђевић српски је уролог познат широм света по техници корекције пола коју све више стручњака назива - Београдска школа.

Натпис на слици Маркус је Београд посетио пет пута заједно са мајком

Иако је српски хируршки тим познат по техници корекције пола - метоидиопластици, којом се од женских гениталија праве мушке те је после операције могуће мокрење у стајаћем положају, Маркус се подвргао компликованијем процесу.

Фалопластика - једна од техника операције корекције пола из женског у мушки, када пацијент добије нови фалус који, поред основних функција, омогућава и пенетрацију током сексуалног односа - састоји се од три фазе.

Маркус је све три операције завршио је у Београду.

„Када сам започео транзицију (процес корекције пола), било је изгледа да ћу моћи на операцију у Израелу. Међутим, док сам дошао до операције, једини хирург који се бави овим пољем, отишао је у пензију", прича Маркус, пореклом из Русије.

Главни град Србије никада неће заборавити - ново, мушко име, себи је дао по омиљеном месту у граду - цркви Светог Марка.

Када се на Балкану родиш у телу које није твоје

Црногорци немају ништа против ЛГБТ политичара

Београдска школа

Натпис на слици Београдски тим хирурга има најбоље резултате када је у питању техника метоидиопластика

Више од стотину странаца годишње долази у Београд на операције корекције пола.

Страни медији су о београдском хируршком тиму први пут писали пре десетак година, када је син познате америчке певачице Шер пролазио кроз процес транзиције.

„У једном од интервјуа који је дао након што је започео транзицију, син певачице Шер, Чез Боно, рекао је да постоји једно једино место на свету где би дошао на операцију - Београд", сећа се Ђорђевић.

Иако на крају није оперисан у Београду, био је то први пут да се Србија појавила на мапи центара трансродне хирургије.

„Била је то добра реклама, али репутација се стиче на другачији начин", каже Ђорђевић.

Првој операцији корекције пола, тек пошто је дипломирао медицину на Београдском универзитету, Ђорђевић је присуствовао у новембру 1993. године.

У хируршкој сали у Дечијој болници у Тиршовој, тог дана је оперисао Сава Перовић - пионир трансродне хирургије у Србији и Ђорђевићев учитељ.

„Било је то време изолације и санкција. Није било основног хируршког материјала, али је постојао велики ентузијазам", сећа се Ђорђевић.

Натпис на слици Српски доктор је првој операцији корекције пола присуствовао 1993. године у Београду

Српски тим је у београдским салама за време инфлације научио да недостатке претвори у предности.

„Тражили смо начине како да операцију изведемо што једноставније, а са доступним хируршким материјалом, како да останемо што краће у сали, а да постигнемо што боље резултате".

Добити салу за операцију корекције пола почетком 1990-тих година у Београду није било једноставно.

„Ни наше колеге нису разумеле тада шта ми то радимо. Део њих је мислио да богохулимо и радимо насупрот божјој вољи", каже Ђорђевић.

Две деценије касније, тим Центра за гениталну хирургију који он предводи, има најбоље резултате на свету када је у питању операција корекција пола из мушког у женски - метоидиопластика.

Ђорђевићу није лако да се сети када је заједно са својим хируршким тимом доспео до самог врха светске трансродне хирургије.

„То је тешко рећи. Од почетка рада учествовали смо на конференцијама, делили знања са колегама из иностранства и врло брзо, наш центар постаје један од светских са најмањом стопом компликација након операција".

Београдску школу одликује и краће трајање процеса - у једној операцији могуће је отклонити женске и направити мушке органе, а време проведено у операционој сали краће је у поређењу са осталим тимовима.

„Ми смо уз помоћ знања о дечијој хирургији и урођеним аномалијама, ову технику довели до савршенства", каже Ђорђевић.

Трансродна нега од Београда до Њујорка

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionЗашто светски хирурзи занат уче у Београду

Исту реченицу је Ђорђевић поновио у Њујорку, у сали пуној хирурга из различитих крајева света, у универзитетској болници Маунт Сајнај на годишњој конференцији о трансродном здрављу.

Стотинак стручњака тражило је најбоље место у сали са кога ће пратити шта се дешава на екрану на коме ће се уживо преносити Ђорђевићева операција метоидиопластике.

Када је 2011. године Републички завод за здравствено осигурање Србије почео да покрива две трећине операције корекције пола за српске грађане, транродне особе у држави Њујорк у Америци су ову медицинску интервенцију морале да плате из сопственог џепа.

Тек четири године касније, Њујорк је постао једна од двадесетак савезних држава у Америци која покрива трошкове хормонске терапије и операција корекција пола.

Међутим, појавио се можда и озбиљнији проблем - недостатак стручњака.

Џошуа Сејфер је директор Центра за трансродну медицину и хирургију Маунт Сајнаја и нови колега Мирослава Ђорђевића.

Натпис на слици „Транродна хирургија је до недавно била бизнис и многи хирурзи нису имали мотива да поделе нова знања"

„О медицинској нези трансродних особа данас се учи само на неколико универзитета у целом свету, а до скора таквих универзитетских центара у Сједињеним Државама није било", каже за ББЦ на српском.

У Маунт Сајнају, једном од највећих болничких система у Њујорку, пре три године је отворен Центар у коме је Ђорђевић ове године постао је један од сталних професора.

„Трансродна хирургија је до недавно била бизнис и многи хирурзи нису имали мотива да поделе нова знања. Ми настојимо да то променимо", каже Сејфер.

Центар на чијем је челу другу годину за редом уз помоћ Светске организације за трансродно здравље организује конференцију која окупља стручњаке са свих страна света. Они имају прилику да присуствују операцији и прате цео процес.

Врховни суд САД подржао Трампа о трансродним војницима

Упознајте трансродне особе Балкана

„Хирурзи тек данас почињу да уче једни од других и обучавају будуће стручњаке. Ове године је са нама један од најбољих и најпознатијих стручњака за корекцију пола из женског у мушки", каже Сајфер.

Док се Ђорђевић спрема да уђе у операциону салу, припрема се и група хирурга који ће радити заједно са њим.

Један од њих је и Џез Тинг, директор хирургије Маунт Сајнај Центра за трансродну хирургију и медицину.

„Осим тога што се је трансродном хирургијом почео да се бави још пре него што је постала популарна, Мирова тајна је и у томе што се не боји ничега - постоје ствари које он ради у хируршкој сали, а које други хирурзи никада не би покушали да ураде", каже пре уласка у салу.

Натпис на слици „Имао сам среће да добијем дрим тим хирурга"

Осам сати касније, двадесеттрогодишњи Рајан се пробудио из анестезије.

„Имао сам среће да добијем Дрим тим хирурга", каже Рајан.

О Ђорђевићу чуо је много пре него што је сазнао да ће га оперисати.

„Један од мојих пријатеља има пријатеља који је метоидиопластику урадио у Београду и имао је само речи хвале о Миру".

Речи хвале које долазе од пацијената и не познају границе донеле су препознатљивост, тврди Ђорђевић.

„Осим самог чина операције, контакт са пацијентима, не само након постоперативног тока, већ и неколико година касније, нама омогућава да пратимо шта смо урадили, какав нови живот смо им омогућили и да ли је потребно да коригујемо себе у даљем раду".

Трамп, Балкан и важност медицинских сестара

Натпис на слици Доступнија медицинска нега - један је од захтева трансродних особа са простора бивше Југославије

Транродност је тек 2018. године скинута са листе менталних поремећаја Светске здравствене организације.

Годину дана касније, трансродним људима је забрањено служење војске у Америци.

„Трампова администрација је дискутовала и о променама система здравственог осигурања трансродних људи. Надам се да се неће дести ништа одвратно што би уназадило оно на чему радимо толике године", каже Сајфер.

Зил Голстајн је радила у прихватилишту за бескућнике у америчкој држави Конектикат пре него што је постала програмска директорка Центра за трансродну хирургију и медицину болнице Маунт Сајнај.

„Радила сам са трансродним особама које су доживеле сексуално насиље у прихватним центрима за бескућнике због тога што им није било дозвољено да користе купатила сходно роду коме припадају", каже.

Такве ствари се, сматра, дешавају због незнања.

Натпис на слици Недостатак стручњака за трансродно здравље није проблем само Балкана

„Било је потребно много времена да схватимо да трансродна хирургија није козметички третман. Следећи корак је доступност неге - трансродне особе морају да буду једнако третиране где год да оду и затраже медицинску негу, а за тако нешто је потребно образовано медицинско особље".

Доступнија медицинска нега - управо је то био један од захтева трансродних особа са простора бивше Југославије које су се у марту окупиле у Загребу на првом Балканском транс интер маршу.

Свака од држава Балкана има специфичне, различите политике здравствене неге и једну заједничку ствар - операције корекције пола још увек се изводе се једино у Београду.

„Лекара који ме је оперисао видео сам само једном после операције. Да бих то учинио поново, морао бих из Подгорице за Београд", прича Јован Уличевић, један од Ђорђевићевих пацијената и организатор марша.

Недостатак стручњака за трансродно здравље није проблем само Балкана.

Борба за трансродна права и медицинска револуција

Натпис на слици „Лекара који ме је оперисао видео сам само једном након операције"

Уролог Андре Кавалканти са Универзитета у Рио де Женеиру из Бразила је допутовао у Београд како би провео недељу дана са Ђорђевићем.

„Припремамо отварање центра за трансродну хирургију на универзитету и недостаје нам стручњака. Овде сам да учим и то знање применим када се вратим у Бразил. Листе чекања су све дуже, а стручњака је недовољно", каже.

Док су пробеми са којима се трансродне особе суочавају када је здравствена нега у питању многобројни и разноврсни, зависно од државе у којој се налазе, Ђорђевић сматра да се ствари, ипак, мењају на боље.

„Поносан сам због тога што су транродне особе прихваћеније него што је то био случај пре десет година. Трансродна популација у Србији је сама заслужна за то, схватили су да удруживањем и борбом могу много тога да постигну", каже.

Док се борба за транродна права у Србији тек захуктава, Ђорђевић припрема сопствену, медицинску револуцију.

„Радим на техници пресађивања мушких полних органа. Са сигурношћу могу да кажем да ће то бити наредни корак у трансродној медицини".

Посао којим се бави донео му је, каже, потпуно ново схватање медицине и живота, а сада се нада да ће својим радом променити животе.

„Ја сам овим послом почео да се бавим игром случаја. Првог дана волонтирања код учитеља Саве Перовића, увео ме је у ординацију и рекао ми је да се скинем. Мислио је да сам пацијент, а ја сам помислио да та наша сарадња никада неће успети".

Срећом по трансродну медицину, убрзо су се разумели.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи