Фејсбук, Гугл и остали: Србија још без шалтера за жалбе

Фејсбук
Натпис на слици Фејсбук

Коришћење друштвених мрежа одавно је много сложенија активност од безбрижног скроловања како би се „убило време".

Ствари се додатно компликују у Србији, која се, барем са аспекта друштвених мрежа, налази у не толико завидном положају - ван Европске уније и без седишта неких од водећих технолошких компанија.

Три месеца пре почетка примене новог Закона о заштити података о личности, SHARE Фондација је позвала 20 светских компанија - међу којима су Гугл и Фејсбук - да одреде представнике у Србији.

Именовањем представника, грађани Србије, али и надлежни органи, имали би коме да се обрате по питању обраде података о личности.

Представници би на тај начин директно сарађивали како са грађанима - корисницима њихових услуга - тако и са Повереником за заштиту података о личности.

Али, постоји проблем.

Чардак ни на небу ни на земљи

„Политика великих компанија, нарочито оних са главним седиштем у САД, јесте да се Србија не посматра као део Европе, што доводи до тога да се грађанима Србије права у вези са подацима о личности готово уопште не гарантују", наводи се у саопштењу SHARE Фондације.

Због те сиве зоне, у којој Србија није ни овде ни тамо, остваривање права грађана, па чак и могућност покретања спора, знатно је отежано.

„Како грађани Србије закључују уговоре о коришћењу услуга са америчким компанијама, а грађани ЕУ са европским представништвима, очигледно је да постоје паралелни системи заштите", додаје се у саопштењу.

Како то утиче на кориснике друштвених мрежа и апликација?

Тренутно не постоје кредибилни извори или статистике на основу којих би могло да се утврди колико има Фејсбук корисника у Србији.

Али, готово је утемељена изрека да је за кориснике у Србији „Фејсбук заправо интернет".

„Нико више не перципира Фејсбук као неку одвојену ствар, већ када кажу 'ево ме на интернету', то значи 'ево ме на Фејсбуку'", изјавио је у фебруару за ББЦ на српском Марко Мудринић, директор и оснивач сајта Нетокрација.

И ако као лојални корисници немамо званичног представника компаније најпопуларније друштвене мреже, шта нам је тиме ускраћено?

„Нашим грађанима је пре свега ускраћено право на судску заштиту", каже за ББЦ Данило Кривокапић, директор SHARE Фондације.

Кривокапић објашњава да чињеница да Фејсбук и Гугл правно не постоје у Србији, додатно отежава корисницима заштиту.

„У случају покретања тужбе пред домаћим судовима против ових компанија, корисници би се нашли пред читавим низом процесних тешкоћа као што су идентификација тужене стране, адресе за достављање тужбе и уопште питања надлежности домаћег суда", каже Кривокапић.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Зграда Гугла. Негде, али не у Србији

Заборавите на „право на заборав", барем засад

Можда би најједноставнији пример потенцијалних потешкоћа био немогућност остваривања тзв. „права на заборав".

То право грађанима Европске уније омогућава да из резултата претраге Гугла уклоне нерелевантне или неажурне информације када претражују сопствено име.

У Србији то функционише другачије.

Тачније - не функционише.

„Када приступите Гугловом формулару, уопште вам није понуђена Србија као земља подносиоца захтева", истиче директор SHARE Фондације.

„С обзиром да нови домаћи Закон о заштити података о личности препознаје право на брисање података, као и Општа уредба ЕУ о заштити података о личности (ГДПР), очекивало би се да компаније које пружају услуге сервиса за претраживање на територији Србије и српском језику, омогуће грађанима Србије да поднесу захтеве на начин који то могу да ураде грађани ЕУ."

Нови закон, нове могућности

Новим Законом о заштити података о личности - који је ступио на снагу новембра 2018. године, а чија је примена одложена за девет месеци - готово све велике ИТ компаније су у обавези да именују представнике у Србији.

„Смисао ове одредбе је управо да наши грађани, али и све друге заинтересоване стране, на пример Повереник за заштиту података о личности, имају једноставан канал комуникације са компанијама", каже Кривокапић.

Али, теорија је једно, а пракса нешто сасвим друго.

„Да ли ће велике светске компаније испоштовати домаћи закон у овом, али и свим другим питањима, остаје да се види у месецима који су пред нама", додаје.

Подаци о личности: Нови закон, стари проблеми

Гугл: „G Suite" поново доступан у Србији

Коме се обратити?

Када нови Закон о заштити података почне да се примењује, а то ће према речима заменице Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Станојле Мандић бити 21. августа ове године, видећемо како ће све функционисати у пракси.

„Обавеза се односи у случају ако су радње обраде везане за понуду робе, односно услуга лицу на које се подаци односе на територији Републике Србије, без обзира да ли се од тог лица захтева плаћање накнаде за ову робу или услугу, или за праћење активности лица на које се подаци односе, ако се активности врше на територији Републике Србије", каже Мандић за ББЦ.

Неизвршавање обавезе представља прекршај за који компанија може бити кажњена новчаном казном у износу од 100 000 динара, додаје Мандић.

Међутим, чак и да компанија није одредила представника у Србији, додаје Мандић, грађани имају од кога да потраже помоћ.

„Лице на које се односе подаци који се обрађују има право подношења притужбе (Поверенику), као и тужбе (суду)", објашњава заменица повереника.

SHARE Фондација је већ написала писмо компанији Фејсбук о актуелним проблемима.

Има довољно времена до августа.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи