Штрајк правосуђа: Зашто нам је одлазак на суд „тиха патња“

  • Марија Јанковић
  • ББЦ новинарка
Чекић

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Тања за дуго чекање највише криви „неефикасно судство"

Кажу да ако ништа нисте скривили - вероватно никада нећете морати да уђете у зграду било ког суда.

Да то ипак није истина, показује пример Тање Илић из Новог Сада. Требало јој је две године да одлучи да се разведе, а још толико да од суда добије и папир који доказује да је поступак завршен.

Имала је два велика проблема - старатељство над децом и поделу имовине.

„То је 'тиха патња'. Кренула сам од папира до папира, од канцеларије до канцеларије. Једна, па друга тужба, прво па друго рочиште.

„Имала сам утисак да суд буквално не жели да се разведемо, односно да немају времена за нас. Од силних емотивних недоумица и стрепњи, ја сам се у том периоду више бавила питањима - како да платим сваку жалбу и како да не пропустим наредни рок када треба да будем у суду."

Развод није био споразумни. Тања каже да то јесу отежавајуће околности, али за дуго чекање највише криви „неефикасно судство".

Због проблема у правосуђу данас ће у Београду штрајковати Синдикат правосуђа Србије. Позвали су и друге градове да им се придруже у једносатном престанку рада.

Најавили су да ће током обуставе рада разговарати са грађанима управо о томе ко је крив за проблеме у правосуђу.

„Јесмо лоши, спори смо и посао се не обавља како треба", каже Слађанка Милошевић из Синдиката правосуђа Србије за ББЦ на српском.

„Али, највећи проблем је велика количина посла, велики број предмета и мали број запослених. Желимо то да променимо, а не да све време будемо дежурни кривци."

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Тренутно решење највише одговара туженима или кривима, кажу у Синдикату правосуђа Србије

Систем који одговара само окривљенима

Тањин развод трајао је дуго и због чекања да њен предмет дође на ред.

Милошевић тврди да бројне случајеве „нема ко да ради, све и да хоћемо".

„Један тужилац има 1.000 предмета у раду, а само четири дана месечно може да саслушава сведоке и окривљене и предузима мере.

„То је само 60 дана годишње."

Додаје и да се пред Првим судом у Београду заказују предмети и рочишта „сада за октобар", као и да „док грађани осећају спорост, то одговара окривљенима и оптуженима". Зато запослени и спремају штајк, додаје.

„Ми ћемо покушати овако да објаснимо грађанима организацију рада, да нису запослени криви за све, да нису судије које добијају законе као готов производ криве за све па чак и не смеју јавно да искажу своје мишљење о неким законским решењима плашећи се да их данас сутра неки медији не развуку", објаснила је раније Милошевић.

Просечна парница у Србији, показују подаци овог синдиката, траје четири до шест месеци.

За адвоката Владимира Вучинића, бившег заменика председника Вишег суда, правосуђе би требало да се „реорганизује".

„Виши суд је највећи суд на Балкану, што се по мало коси са оним за шта се залажу из синдиката.

„За сваки суд је најбитније колико предмета има. Уколико на једног судију имате једног референта, једног записничара и једног практиканта - то је идеална мера."

Када је Вучинић био кривични судија у Првостепеном суду каже да су имали око 100 до 120 предмета у раду „што је у реду".

„Чини ми се да је много већа гужва у парницама него у кривичним поступцима.

„Мислим да је тако по свим судовима у Србији, чак се дешава да у Србији судови имају у кривици већи број предмета по другим градовима него у Београду.

„Зато је најбитније не само запослити нове људе, већ видети где их има превише, а где премало и то распоредити."

Вучинић се слаже да су они који су заправо „затрпани" - тужиоци.

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије,

Један тужилац има 1.000 предмета у раду, а само четири дана месечно може да саслушава окривљене и предузима мере, показују подаци Синдиката правосуђа Србије

Да ли вреди да тужиш газду

Небојша Миленковић је рудар из „Ресавице".

Годинама је у овом руднику у државном власништву радио у сменама, а то није плаћено.

Небојша је са 4.000 других рудара чекао девет година да им се зарађени новац и исплати. Када ни након бројних обећања нису добили обећани део новца, одлучили су да туже државу.

„Од када смо тужили до када смо добили новац прошло је, мислим, око две године, с том разликом да смо новац добили директном одлуком министра енергетике", каже Миленковић.

Због отказа или неисплаћених зарада се прошле године водило 73.000 процеса, а један судија био је задужен за чак 258 парница, подаци су Врховног касационог суда.

Један од највећих проблема су радни поступци и пресуде суда у Стразбуру, кажу из Синдиката правосуђа Србије. Тако држава до данас није исплатила плате и доприносе за око 80.000 радника друштвених предузећа која су приватизована, а затим отишла у стечај.

„Просечан радни спор у Србији траје пет година", каже за ББЦ на српском Жељко Веселиновић из синдиката „Слога".

„Дужина спора се много разликује од града до града, а најгоре је у Крагујевцу и Нишу, док у Војводини пресуда стиже за око две године."

Веселиновић додаје да је „тужно што две године дуг спор доживљавамо као добар исход када радни спор у Немачкој траје један дан, а са жалбама - седам дана".

„По закону би радни спорови требало да трају шест месеци. Послодавци то користе јер знају да ће то на суду да се отегне у недоглед."

Потпис испод фотографије,

Првомајски синдикални протест у Београду

Развод који траје дуже него брак

Тањин брак је био један од 9.000, колико се годишње заврши разводом, а статистика показује да је то заправо - сваки четврти.

Уколико је развод споразумни, у Београду у просеку траје шест месеци, а у другим градовима Србије и краће.

Ипак, ако пар има децу, обавезно је и мишљење Центра за социјални рад. То продужава процес на око шест месеци.

Цене адвокатских услуга за излазак на рочиште и подношење жалбе су различите, али је судска такса за подношење споразумног развода 1.950 динара.

У случају да постоји заједничка имовина, цена овере потписа на споразуму одређена је према званичној тарифи нотара која се процењује у односу на вредност имовине. Судска такса за подношење тужбе за развод брака износи 2.660 динара.

„Када би требало да поставим - шта је више утицало на то да мој развод траје две године - судство или наши проблеми - мислим да би однос био 70 одсто у корист бројних судских зачкољица и чекања, а 30 одсто је на нама."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk