РОСУ и Косово: „Упад“ или полицијска операција - ко сме да хапси на северу

Image copyright Besar Ademi/Anadolu Agency/Getty Images

Хапшења на северу Косова описују у Приштини као легитимну полицијску акцију у борби против организованог криминала, а у Београду као упад у општине у којима живе Срби.

Описујући акцију, председник Србије Александар Вучић је у скупштини рекао да се „ненаоружани Срби бране од екстремистичких група обучених у полицијске униформе."

Специјалне јединице косовске полиције ухапсиле су више од 20 особа осумњичених за „учешће и организовање криминалне групе". Након акције, Србија је подигла борбену готовост војске.

На критике да је улазак специјалаца на север Косова омогућен Бриселским споразумом из 2013. године, Вучић је рекао да је тим договором заправо направљен правни оквир по коме те снаге не могу да буду на тамо.

Која полиција има надлежност на северу Косова?

Косовска.

У Бриселском споразуму из 2013. године, истакнутом на сајту Владе, у делу који говори о полицији (тачка седам, осам и девет) стоји да ће на „Косову постојати јединствене полицијске снаге које се зову Косовска полиција. Сва полиција на северу Косова ће бити интегрисана у оквир Косовске полиције. Плате ће исплаћивати само Косовска полиција".

МУП Србије ни до 2013. године није имао пуне ингеренције на Косову, али су постојале паралелне институције које су водили Срби са Косова.

Након потписивања Бриселског споразума, Приштина има безбедносне надлежности.

Питање да ли специјалне јединице могу да се крећу севером Косова покренуто је у јавности и 2017. године, када је у Косовску Митровицу из Београда требало да стигне воз са натписима „Косово је Србија".

Тада су припрадници специјалне полиције РОСУ били распоређени на северу Косова како би спречили улазак воза.

Александар Вучић је тада рекао да је тиме прекршен договор из Брисела, јер „јединице РОСУ могу да уђу на север Косова само уз дозволу КФОР-а и уз сагласност српске заједнице".

НАТО званичници су тада за Тањуг потврдили да КФОР није био обавештен о присуству јединица на северу.

„Косовске институције нису у обавези да обавештавају КФОР о размештају јединица РОСУ на Север Косова", саопштено је из КФОР команде у Приштини.

Неколико дана касније, и Вучић је гостујући на телевизији Пинк, рекао да не постоји писани договор о распоређивању јединица РОСУ на северу, већ само усмени.

Grey line

Шта су јединице РОСА и ФИТ?

У Приштини је 2002. године формирана претеча РОСУ јединица, Регионална јединица за улични криминал (РЦСУ).

Будуће специјалаце обучавали су експерти из САД, Немачке, Велике Британије, Француске и Турске, посебно у сузбијању трговине и шверца наркотика, хапшење по потерницама и разбијање демонстрација.

Наредне године, име је промењено у РОСУ (Регионална оперативна јединица за подршку), што значи да је сваки регион Косова имао по једну јединицу.

ФИТ је по постојању млађа јединица. ФИТ је на северу Косова виђена када су прошле године заједно са јединицама РОСУ ухапсила четворицу Срба осумуњичених за убиство Оливера Ивановића.

Пре него што су названи ФИТ 2008. године, припадници ове јединице били су познати као „Специјалне интервентне групе - ГСИ / СИГ".

Grey line

Када су специјалне полицијске јединице Косова биле на северу?

• До великих немира је дошло крајем јула 2011. године када су је специјална косовска јединица РОСУ по налогу приштинских власти, а уз подршку Кфор-а и Еулекса, покушала да преузму контролу над административним прелазима Брњак и Јариње.

Током вишедневне кризе, Срби са севера Косова су пружили отпор и поставили барикаде којима су желели да спрече КФОР да превози косовске царинике и припаднике косовске граничне полиције на север Косова.

Контролни пункт на Јарињу је запаљен и уништен. Рањен је један припадник РОСУ, који је касније подлегао повредама. Прелази Брњак и Јариње отворени су 31. јула 2011. године увече, као резултат преговора државног врха Србије са тадашњим командантом КФОР-а Ерхардом Билером.

• Воз на ком је на више језика писало „Косово је Србија", требало је да из Београда у Косовску Митровицу стигне 14. јануара 2017. године.

У последњем тренутку, тадашњи премијер Србије одлучио да воз заустави у Рашкој како би се, како је тада тврдио, „избегли сукоби".

И тада су јединице РОСУ биле на северу Косова. Портал Коссев објавио је да су јединице биле распоређене у Доњем Јарињу, јер је кроз то место требало да прође воз.

Из НАТО-а су тада за Танјуг потврдили да КФОР није био обавештен о присуству косовских специјалаца на Северу, али и да „косовске институције нису у обавези да обавештавају КФОР о размештају јединица РОСУ на север Косова."

Grey line
Српски осликани воз Image copyright Empics
Натпис на слици Воз без одредишта

• 26. марта 2018. године, припадници Специјалне јединице косовске полиције ухапсили су директора Канцеларије за Косово и Метохију Марка Ђурића у Косовској Митровици и спровели га на испитивање у Приштини након чега је протеран са Косова.

Ђурић је требало да учествује на округлом столу политичких представника косовских Срба који је био организован у оквиру такозваног унутрашњег дијалога. Косовске власти су му претходно забраниле улазак.

• Крајем новембра 2018. године поново је дошло до пораста напетости када је председник Косова Хашим Тачи чамцем обишао језеро Газиводе и том приликом се провозао чамцем.

Његову посету пратили су припадници специјалне јединице, због чега је председник Србије наредио највиши степен приправности српске војске и полиције.

Када је посета језеру завршена, припадници РОСУ су се повукли. Представници власти у Београду овај чин доживели су као „провокацију".

• 23. новембра 2018. године припадници РОСУ ушли су на север Косова и том приликом ухапсили четири људи - троје у вези са убиством Оливера Ивановића и једну због супротстављања полицијским службеницима.

Тада је саопштено да је Милан Радоичић, данас потпредседник Српске листе, политичке организације косовских Срба, један од осумњичених и да се за њим трага.

Касније је Вучић рекао да је Радоичић у Србији, да није крив јер је прошао полиграф, и оптужио косовску полицију да је хтела да га убије.

Grey line

Шта значи пуна борбена готовост Војске Србије?

Према члану 43 Закона о одбрани, приправност Војске Србије обухвата „предузимање мера повећања оперативних и функционалних способности, које су неопходне ради спречавања и отклањања опасности од изазова, ризика и претњи безбедности".

„Подизање степена приправности на највиши ниво подразумева спремност Војске Србије да у случају потребе, у најкраћем времену, одговори на сваки развој ситуације", одговорили су раније на ова питања ББЦ-ја из Министарства одбране.

Из министарства су тада додали да то у пракси значи да снаге Војске Србије предвиђене за реаговање у оваквим ситуацијама, буду у тренутној спремности за извршење постављених задатака, док остале снаге у нивоу који омогућава извршавање задатака „у складу с прописаним роковима за ангажовање".

Новинар Александар Васовић раније је за ББЦ објашњавао да је да је подизање борбене готовости доста широк појам.

„Највиши ниво борбене готовости подразумева мобилизацију и стављање свих јединица у приправност, тако да могу тренутно да уђу у оружани конфликт", појашњава он.

„Да је подигнута борбена готовост на највећи могући ниво, вероватно би резервисти добили позив да се јаве у јединице".

Grey line

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи