Масони у Србији: Ко су слободни зидари и шта раде

свевидеће око Image copyright Getty Images
Натпис на слици Масонски симболи - свевидеће око, пирамида и шестар - постоје на бројним грађевинама у Београду

Моћ под велом тајне, највећи умови и контроверзни властодршци из сенке - само су неки од описа масонерије.

Господа обучена у посебну одећу - са кецељама, белим рукавицама и лентама, уз симболе шестара и троуглова, неизбежно свевидеће око, окупили су се у Београду 22. јуна ове године.

Скуп је организован поводом прославе 100 година од формирања Велике ложе Срба, Хрвата и Словенаца у Загребу 9. јуна 1919, године, само шест месеци после стварања истоимене државе.

Ово је најављено као највеће слободнозидарско окупљање у историји на овим просторима, навели су из Регуларне Велике ложе Србије (РВЛС).

У Београд долазе гости из више од 40 земаља и са пет континената, међу којима су највиши званичници представници Великих ложа из целог света, на челу са принцом Едвардом - војводом од Kента, уједно Великим мајстором Уједињене велике ложе Енглеске, најавили су из РВЛС.

Уједињена Велика ложа Енглеске сматра се „мајком свих ложа", а Регулрна Велика ложа Србије легитимним наследником Велике ложе СХС, која је касније, када и држава мењала име у Велика ложа Југославија.

Image copyright Zoran Đukanović
Натпис на слици Унутрашњост масонског храма Регуларне Велике ложе Србије у Београду

Ко су масони у Србији?

Док у свету постоји око шест милиона масона, у Србији њихово братство броји око 1.500 „посвећених људи на добром гласу", наводе на званичном сајту.

У Србији жене не могу бити део масонских ложа.

Слободно зидарство се појављује међу Србима у последњим деценијама 18. века и међу најпознатијим масонима из тог периода били су Доситеј Обрадовић и кнез Алекса Ненадовић, наводи се на сајту РВЛС.

Верује се да је прва масонска ложа у Београду основана у том периоду и да је деловала у Београдској тврђави.

Најпознатији масони на овим просторима у периоду пре 1918. били су Сима Милутиновић Сарајлија, Стеван Мокрањац, Стеван Сремац, Светомир Николајевић, Јован Ђаја, Лазар Пачу, Михаило Вујић и многи други.

Кратка историја Великих ложа у Југославији и Србији

  • 1912-1919. Врховни савет Србије
  • 1919- 1929. Велика ложа Срба, Хрвата и Словенаца
  • 1929-1940. Велика ложа Југославија
  • 1940-1944. На простору Југославије и Србије током Другог светског рата није било ложа
  • 1944-1990. Под комунистичком влашћу није постојала ложа у Југославији и Србији, али је постојала Велика ложа Југославије у изгнанству 1947-1967., као и две ложе без ритуалних радова у Београду
  • 1990-1993. Велика ложа Југославија
  • 1993.2006. Регуларна Велика ложа Југославија
  • од 2006. Регуларна Велика ложа Србије

Од 1912. и стварања Врховног савета Србије и касније формирањем Велике ложе СХС за Великог мајстора изабран је Ђорђе Вајферт, власник рудника, пиваре и два пута гувернер Народне банке Србије.

Касније су им се придружили, између осталих, Владимир Ћоровић, Иво Андрић, Густав Крклец, Ристо Стијовић, Милош Ђурић.

Kраљ Александар Kарађорђевић Ујединитељ је, наводно, био слободни зидар у Француској, али је припадност масонском покрету потврђена само за кнеза Павла Kарађорђевића.

После векова чувања тајне, данас српски масони имају сајтове на интернету и спорадично се појављују у медијима.

Кажу да су данас чланови Регуларне Велике ложе Србије- људи које свакодневно срећете у продавници, на послу, на улици.

Ипак, имена осим сопствених не откривају.

„Ми смо братство добрих људи на добром гласу, који плаћају порезе, брину о породици, комшијама и чине све да њихов свакодневни живот зрачи лепотом, мудрошћу и снагом", рекао је својевремено Тахир Хасановић, бизнисмен и велики секретар за међународне односе РВЛС за Политику.

Предводи их Велики мајстор Лукас Расулић, неурохирург Клиничког центра Србије и професор Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Image copyright United Grand Lodge of England
Натпис на слици У свету постоји око шест милиона масона

Шта раде?

Свако од њих има сопствено занимање, које често прате и друштвени углед и финансијска сигурност.

Брига о ближњима, односно друштвено повезивање и лојалност - на врху су њихове листе приоритета.

Поред ритуалних окупљања, на којима присуствују само чланови братства, чин милосрђа представља једну од основних делатности слободних зидара.

Регуларна Велика ложа Србије има сталне храмове у Београду, Земуну и Новом Саду, као и одређени број такозваних привремених храмова.

Зашто пружају овакве информације?

„Да бисмо вам дали могућност да се информишете о слободном зидарству. Ми не позивамо на учлањење. Тако се не постаје масон.

„Наша је дужност да, у време дезоријентације и нестанка духовних вредности, у време дубоког моралног пада, укажемо на један духовни став у чију смо исправност дубоко убеђени", наводи се на сајту.

Сматрају да је већ напор да се приближе савршеном - човеку са добрим мислима, добрим речима и добрим делом - остварено дело.

„Наш Брат Гете рекао је у Фаусту - `Ономе који је стремио, њему доносимо спасење`", наводе откривајући да је и чувени немачки писац Јохан Волфганг Гете био један од њих.

У већини земаља масони делују у оквиру неколико ложа, у Србији их има преко десет.

Разједињеност је последица раскола који су се јављали у прошлости.

„Предрасуде опстају због недовољно знања о значају и лепоти братства" рекао је Хасановић „Политици", не негирајући да удела у томе има и мистика која обавија припадност овој организацији.

„Слободно зидарство јесте дискретно, али не и тајно друштво.

Дискреција и предрасуде

„Дискреција је неопходна јер су масони кроз историју били суочени с прогонима, а суштина слободног зидарства је да појединац може радом на себи и утицајем на своју околину да учини свет бољим и праведнијим", додаје.

Иако се ова организација повезује са друштвеним и финансијским утицајем, на сајту истичу да се од чланства не може очекивати никаква корист.

Напротив, чланови плаћају одређену чланарину - око 150 евра годишње.

На сталне критике да мењају власти и одређују ко ће владати светом, српски масони имају спреман одговор.

„Однос свих масонских ложа према држави регулисан је и данас - првим енглеским масонским законом из 1723. године - Старим дужностима.

„Ту стоји: Масон је мирни грађанин једне државе, где год живео и радио. Он се никада неће укључити у устанак или заверу против мира нације."

Ипак, извештаје о садржају њихових састанака тешко да ћете прочитати у медијима.

Масони у Великој Британији*

Хемиш Мекеј, ББЦ Њуз онлајн

У Великој Британији Масона има око 4.700 жена и 200.000 мушкараца масона.

Прва женска ложа у Великој Британији формирана је 1908. и мушкарац им је био Велики Мајстор, али сви његови наследници биле су жене, јер мушкарцима од тада није било дозвољено да буду чланови.

Виђају се у храмовима, које називају ложе, као што је било у древним временима када су се слободни зидари виђали док су градили цркве или катедрале.

Годишње прикупе око 33 милиона фунти добровољних прилога.

Познати слободни зидари у Великој Британији били су Винстон Черчил, Артур Конан Дојл, Радјард Киплинг и Оскар Вајлд.

* Подаци преузети из текста ББЦ-а „Масони објашњавају ритуале и какве користи имају од чланства", који је објављен 28. фебруара 2018.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Велика ложа Енглеске сматра се „мајком свих ложа"

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи