Прање новца: Шта значи скидање Србије са сиве листе ФАТФ-а

Кофер пун новца Image copyright Getty Images

Северна Кореја, Сирија, Ирак, Иран, Етиопија, Шри Ланка, Тринидад и Тобаго, Тунис, Јемен, Вануату и Србија - овако је изгледала „сива листа" Међудржавног тела за контролу и спречавање прања новца (ФАТФ).

На овој листи држава које представљају високи ризик за међународни финансијски систем, Србија је била од фебруара 2018. године до - прошле недеље.

Одлука да се Србија склони са ове листе важна је како за пословање и будуће инвестиције, тако и за преговоре са Европском унијом и сарадњу са другим међународним организацијама, сагласни су саговорници ББЦ-ја на српском.

„Са становишта привреде, уклањање са ове листе значи веће поверење како институционалних инвеститора, тако и других држава и уклањање велике сенке која је постојала над српским правом, законима и државом", објашњава за ББЦ на српском економиста Александар Стевановић.

У претходних годину дана, како је рекла министарка правде Нела Кубуровић, у Србији је ступило на снагу 12 закона, као што је нови Закон о спречавању прања новца и финансирања тероризма, као и измене Кривичног законика у делу који се односи на кривично дело прање новца.

Image copyright Getty Images

Како би испунила услове ФАТФ-а, Србија је донела и низ прописа којима је регулисана контрола рада адвоката и нотара и успостављен механизам за приступ информацијама о стварном власништву фирми, између осталог.

Из ФАТФ-а је 21. јуна оцењено да је Србија испунила захтеве који се тичу борбе против прања новца и спречавања финансирања тероризма.

Европска унија и политичка воља

Закључак да Србија више није ризична утиче и на преговоре са Европском унијом. Отварајући поглавље 23 о борби против корупције и 24 о борби против организованог криминала и тероризма, Србија се обавезала да усвоји препоруке ФАТФ-а.

Бојан Елек из Београдског центра за безбедносну политику, организације која је укључена у преговарачки процес за поглавље 24, каже за ББЦ на српском да су државне институције интензивно радиле на томе да Србија више не буде на овој листи.

„Постојала је политичка воља и озбиљан притисак да Србија испуни захтеве који се траже да више не би била на тој листи.

„Показало се да тамо где постоји политичка воља реформе могу да се дешавају. Тамо где постоји политичка воља да се оне не десе, тапка се у месту деценијама", каже Елек.

Image copyright DEA / G. CIGOLINI

Шта је „сива листа" ФАТФ

Србија је на „сиву листу" ФАТФ-а доспела у фебруару 2018. године, јер је процењено да постоје недостаци у систему спречавања прања новца и финансирања тероризма.

„На ову листу доспевају земље које нису усвојиле одређене препоруке у вези са спречавањем прања новца, борбом против тероризма и нелегалним токова новца", објашњава Стевановић.

ФАТФ-а је донела међународне стандарде у овој области 2012. године, а Србија се обавезала на њихову примену.

Међу критеријумима које је Србија морала да испуни како би била „скинута" са листе налазили су се боље разумевање фактора ризика, контрола, приближавање стандардима ове организације, гаранције за адекватне и ефективне истраге и процесуирања, као и казне за финансирање тероризма.

Како је у извештају објављеном у фебруару ове године навела ФАТФ-а, Србија је спровела кључне реформе.

Шта је Србија изгубила због „сиве листе"

Због „сиве листе" Србија је изгубила неке прилике за развој пословања, као и за унапређење европских интеграција, објашњава Стевановић.

„Нису постојале неке шансе које би се отвориле да је Србија другачије оцењена", каже Стевановић.

Шта кажу политичари

Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је да се Србија годину и по дана борила да покаже да је искрено посвећена борби против прања новца и финансирања тероризма, преносе медији.

„Донет је огроман број закона и подзаконских аката, али што је много важније, почела је њихова примена, а резултати се огледају у значајно већем броју лица која су процесуирана за прање новца и великој заплени имовине", казао је Стефановић.

И премијерка Ана Брнабић рекла је да су ово добре вести, те да је „Србија претрпела велику штету јер је била на тој листи".

„Србија сада може бити један од лидера у борби против прања новца и тероризма", поручила је Брнабић.

Шта је прање новца

У Србији је борба против прања новца и финансирања тероризма регулисана законом из 2017. године.

Законом је прање новца дефинисано као „конверзија или пренос имовине стечене извршењем кривичног дела, прикривање или нетачно приказивање природе, порекла, места налажења, кретања, располагања, власништва или права у вези са имовином која је стечена извршењем кривичног дела".

Прање новца је и „стицање, држање или коришћење имовине стечене извршењем кривичног дела".

По закону, финансирање тероризма је „обезбеђивање или прикупљање новца који се користи за извршење терористичког дела, али и набављање новца од терориста или терористичких организација".

Казне за извршиоце ових кривичних дела износе и до три милиона динара.

Шта је ФАТФ

ФАТФ је међудржавно тело које развија и унапређује мере и радње за борбу против прања новца и финансирања тероризма на националном и међународном нивоу.

ФАТФ има 40 препорука које земља мора да имплементира у национално законодавство да би показала техничку усклађеност са стандардима за спречавање прања новца, финансирање тероризма и ширења оружја за масовно уништење.

Тело је основано у Паризу 1989. године. Тренутно има 39 земаља чланица, а Србија није међу њима.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи