Све што врућина ради људском телу

People cool off in water fountains in Madrid on June 26, 2019 at the start of a heatwave Image copyright Getty Images
Натпис на слици Брзо туширање може смањити телесну температуру

Жестоки топлотни талас који је захватио већи део Западне Европе призвао је успомене на лето 2003. године, када је на континенту умрло на десетине хиљада људи.

Веома врели периоди нису неуобичајени у Европи, али се ретко појављују оволико рано током лета. Хитна помоћ је у сталном стању приправности како би се изборила са текућим изазовима.

Али велике врућине нису погодиле само Европу - више од 100 људи умрло је у Бихару у северној Индији, где су температуре прошле недеље прешле 50. подеок.

Како, дакле, топлотни таласи убијају и шта можемо да урадимо да се заштитимо од дугих периода високих температура?

Ко је угрожен

Број људи изложених екстремним врућинама значајно се повећао у 21. веку.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Старији су угрожени током врућине

Између 2000. и 2016. године, број људи изложених јаким топлотним таласима повећао се за око 125 милиона, према подацима Светске здравствене организације (СЗО).

У овом периоду десио се велики број екстремних случајева, укључујући један 2003. године, када је од последица врућине у Европи страдало 70.000 људи, и други 2010. године, када је дошло до 56.000 смрти током 44-дневног топлотног таласа у Руској Федерацији (подаци СЗО-а).

„Старије особе, бебе и деца, труднице, физички и радници који раде на отвореном, спортисти и сиромашни склонији су томе да више пате од врућина", према Светској здравственој организацији.

Старији, труднице и деца угрожени су зато што им је имуни систем слабији.

Они који време проводе напољу, на пример радници на фармама и они без праве заштите, неупоредиво су изложенији сунцу. Већи физички напор загрева тело, што угроженима чини и оне који учествују у спортским активностима.

Врућина и тело

Као топлокрвној врсти, наша тела се жестоко боре да одрже унутрашњу температуру негде око 37 степени Целзијуса.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Купање и плажа начини за борбу против врућине

Кад се температура из окружења повећа, тело покушава да отпусти топлоту.

„Ако се температура око нас задржи на дужи период негде око здраве унутрашње температуре наших тела, то онда постаје опасно", каже доктор Даврон Мукхамедиев, координатор здравља за регион Европе при Међународној федерацији Црвеног крста и Црвеног полумесеца (ИЦРФ).

Врућина тера срце да пумпа више крви ка површини коже, одакле се топлота испушта у ваздух. То је разлог због ког кожа неких људи изгледа црвенкасто у врелим окружењима.


Симптоми топлотног удара

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Борба са врућином на Филипинима

1.Главобоља, несвестица и нелагода

2.Немир и збуњеност

3.Врела, зарумењена и сува кожа

4.Убрзано погоршавање степена реакција

5.Убрзани или јак пулс

6.Телесна температура изнад 40 степени Целзијуса

(Извор - Амбуланта Сент Џон, Велика Британија)


Знојење

Ми се много и знојимо. Испаравање за последицу има хлађење, али ефикасност овог механизма значајно се смањује уколико је температура окружења иста као температура коже или је већа од ње.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Расхлађивање у води

„Температуре од преко 37 степени су посебно опасне. Чак и у данима кад је температура изнад 30 степени Целзијуса, требало би да предузмемо мере да смањимо изложеност врућини. Влажност такође игра велику улогу, јер кад је влажност ваздуха велика, људима је теже да се зноје и охладе", каже Мукхамадиев.

Реакције на екстремну врућину укључују симптоме као што су несвестица, главобоља и губљење свести.

„Брзи скокови у акумулисаној врућини због изложености условима топлијим од просечних нарушава телесну способност да регулише температуру и за последицу може да има читав низ болести, укључујући грчеве од врућине, исцрпљеност, топлотни удар и хипертермију", каже СЗО.

Последице по здравље

Првобитна изложеност може да изазове и отицање и кожни осип.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Склоните се од Сунца

„Како се наша тела више труде, крвни судови се шире и продужавају, и течност може да истиче кроз њихове зидове. Зна се да то изазива топлотни едем или отекла стопала, глежњеве и ноге, као што се то дешава некима од нас", каже британска владина агенција Јавно здравље Енглеске.

Мешавина губитка течности од знојења у садејству са нижим крвним притиском може да доведе до озбиљнијих проблема.

Срчани удари

Ако је особа изложена врелини на дужи временски период, повећавају се шансе за смртоносне срчане ударе.

Image copyright Science Photo Library
Натпис на слици Високе температуре могу узроковати проблеме са здрављем

„Знојење води до дехидрације, што смањује количину крви. Због тога срца пумпа јаче како би циркулисало смањену количину крви по телу", каже Тони Стабс. Он је извршни директор Аустралијске фондације за срце.

„За људе са срчаним обољењима и оне склоне срчаном удару, ове промене могу да преоптерете срце и заврше се срчаним застојем", додаје он.

Топлотни удар

Поред тога што негативно утиче на кардио-васкуларни систем, изложеност високим температурама у дужем временском периоду може да изазове и топлотни удар, који захтева моменталну медицинску интервенцију.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Једна од последица високих температура може бити срчани удар

Топлотни удар изазива отказивање хипоталамуса, предела мозга који контролише телесне функције као што су знојење.

Национална здравствена служба, тело које надгледа све здравствене службе у Великој Британији, каже: „Топлотни удари настају ако телесна температура пређе 40 степени Целзијуса, спречавајући да ћелије и телесни системи функционишу нормално."

Кад хипоталамус откаже, он нам одузима нашу способност знојења и стога контролисања телесне температуре.

„Они којима се то деси могу да искусе убрзано дисање, главобољу, летаргију, збуњеност или чак губитак свести. Уколико им се не укаже хитна помоћ, то може да се заврши отказивањем више органа и смрћу", каже НЗС.

Смрт

Сваке године хиљаде људи из земаља од Индонезије до Мексика умире због здравствених проблема изазваних врућином.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Што чешће освежавање водом је веома важно

„Људи могу да умру за неколико сати уколико је спољна температура виша од 38-42 степени Целзијуса са високом влажношћу, кад тело не може да се привикне на те услове", каже Мукхмадиев.

Смањење количине времена проведеног у активностима напољу, уношење воде и прављење честих одмора може да помогне да се тело брзо опорави.

„Смрт и хоспитализација од врућине може да се деси екстремно брзо (истог дана) или да има одложено дејство (неколико дана касније) и за последици има убрзану смрт или болест код већ од раније нарушеног здравља, нарочито у првим данима топлотног таласа", каже СЗО.


Како изаћи на крај с топлотним таласом

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Како се расхлађују у Јапану

• Избегавајте врућину: клоните се сунца и не излазите између 11 преподне и 3 поподне (најтоплије доба дана) ако сте осетљиви на дејство врућине.

• Хладите просторије користећи ролетне или рефлектујући материјал на прозорима.

• Туширајте се хладном водом или правите хладне купке и прскајте се хладном водом.

• Пијте много течности и избегавајте претерани унос алкохола - вода, млеко са мало масноће, чај и кафа су добре опције.

• Носите врећасту одећу која вас хлади, капе и сунчане наочаре ако сте напољу.

• Проверавајте пријатеље, родбину и комшије који су можда мање способни да се старају о самима себи.

(Извор НХС УК)

Отпорност

Деструктивни потенцијал топлотних таласа добро је документован и многи градови и заједнице почели су да развијају акционе планове.

Али чини се да би и људско тело могло да ради на решењу.

Тим истраживача са Универзитета у Харварду проучавао је смрти узроковане врућином у 105 америчких градова између 1987. и 2005. године и закључио да је ризик од смрти од врућине у значајној мери опао.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Топлотни талас погодио је Индију

„Становништво је временом постало отпорније на врућину", закључили су аутори.

Али ризици још нису у потпуности нестали.

„Повећање просечних температура за 2,8 степена Целзијуса довешће до додатних 1.907 смрти по лету у свим градовима", упозорила је студија.

Боље спречити него лечити

Користећи здрав разум, човек може да умањи здравствене ризике узроковане врућином.

„Уопштено гледано, не препоручује се да се останете напољу више од два до три сата на веома високим температурама. Важно је често правити одморе у хладу, нарочито између 10 преподне и 5 поподне", каже Мукхамадиев.

„Пазите на себе, породицу и комшије. Телефонски позив или куцање на врата могу да спасу живот."

Више о овој причи