Која је веза између голе мушке задњице, дроге и Егзит музичког фестивала

Музички фестивал Image copyright Getty Images
Натпис на слици Музички фестивал

Билборди са нагом мушком задњицом као метод борбе против дроге?

Овакву врсту „провокације" видели смо на билборду са слоганом „Да ли знаш одакле долази твоја роба" што је питање које организатори Егзита постављају посетиоцима.

Корисници друштвених мрежа понудили су своје одговоре.

Неколико дана пре почетка фестивала, Егзит фондација покренула је кампању „Останимо чисти" уз подршку Министарства здравља и Телекома Србије.

Питањем „Да ли знаш одакле долази твоја роба", фондација покушава да скрене пажњу на штетност употребе наркотика, али и нехигијенске начине кријумчарења дрога и уношења на велике догађаје какви су музички фестивали.

Професионалци у области превенције коришћења наркотика су подељени - једни мисле да ова порука неће одвратити људе од коришћења наркотика, а други сматрају да би кампања могла да утиче на људе који размишљају да ли да пробају неку дрогу.

Необични начини шверцовања дроге

Иако се на фестивалу спроводе претреси, дрога пронађе пут до корисника. Полиција је открила дрогу у пукотинама зидина новосадске тврђаве, као и под земљом где се закопавају кесице са синтетичким дрогама.

Натписи о великим количинама заплењене дроге привлаче пажњу медија, али полиција најчешће проналази мале пакете код људи који понекад и не знају шта уствари преносе.

Дрога се кријумчари у пртљагу, деловима аутомобила, доњем вешу, али и гутањем капсула са дрогом или скривањем у телесне шупљине.

Полицијска управа Београд недавно је открила течни кокаин код навијача једног фудбалског клуба сакривен у застави, као и у дечијим играчкама.

Одговор на друштвеним мрежама

Неким корисницима Твитера, овако конципирана кампања представља корак у добром правцу.

Други сматрају да је контрапродуктивна:

Како спречити конзумирање дроге на фестивалима?

Ирена Молнар из организације РеГенерација сматра да је кампања „потпуно погрешна и контрапродуктивна, јер неће смањити конзумирање психоактивних супстанци".

„Она чак делује забавно онима који знају како те ствари на фестивалима функционишу", каже она за ББЦ на српском.

Ненад Стевановић из Центра за превенцију наркоманије каже да ће кампања евентуално утицати на људе који размишљају да ли да пробају неку дрогу.

По његовом мишљењу кампање треба да се одвијају, јер на тај начин прича о коришћењу дрога престаје да буде табу, међутим неопходна је координирана активност више заинтересованих страна.

Поред спречавања продаје и кријумчарења дроге, које спроводи полиција, у оквиру система образовања обраћате се потенцијалним корисницима дрога, каже Стевановић.

Радом на терену, присуством на различитим догађајима као што су велики музички фестивали, удружења за превенцију конзумирања наркотика долазе у контакт са људима који нису захваћени системом образовања.

„То раде волонтери који одлазе на журке, људи који су вршњаци са онима који најчешће конзумирају дрогу у изласку, ако виде да је неко у проблему понуде му се различите врсте помоћи", објашњава Стевановић.

Image copyright PA
Натпис на слици Таблете екстазија

Заплене дроге током Егзита

Током трајања фестивала, полиција интезивно спроводи акције спречавања продаје различитих психоактивних супстанци.

Ово су резултати из претходних неколико година:

  • 2018: За време трајања фестивала и кампање „Музика да, дрога не", полиција је ухапсила 12 људи осумњичених да су продавали дрогу, а кривичне пријаве су поднете против још 133 особе код којих су инспектори пронашли наркотике за личну употребу.
  • Заплењено је четири килограма наркотика, од чега већину чине синтетичке дроге. Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић том приликом изјавио је да је највећа количина заплењене дроге откривена ван фестивала.
  • 2017: Заплењено три килограма марихуане и више од 1.500 таблета екстазија
  • 2016: Пронађено је више од 2,2 килограма амфетамина, 330 грама марихуане, 1.670 таблета екстазија и мање количине хероина и кокаина
  • 2015: Полиција је запленила рекордну количну наркотика (4 килограма марихуане, 2 килограма амфетамина, 2500 таблета екстазија и мање количине хероина и кокаина).
Image copyright Getty Images

Шта су програми смањења штете?

Наши саговорници сматрају да поред јавних кампања упућених широј популацији, веома је важан рад с људима који су изложени дејству наркотика.

Један од предложених програма је присуство волонтера који су у стању да препознају да неко пролази кроз лоше искуство изазвано конзумирањем дрога на фестивалу и да реагују, тако што склоне ту особу од гласне музике, понуде јој нешто да попије и разговарају с њом како би избегла трауму.

У неким земљама спроводе се програми тестирања дрога на самим фестивалима (организација Loop у Великој Британији, као и неки фестивали у Португалији и Немачкој).

Молнар верује да то полиција треба да ради и у Србији „јер није битно одакле ваша дрога долази већ шта је у њој".

Међутим, актуелна политика према психоактивним супстанцама онемогућава такве програме.

„Код нас је изговор да не може да се врши тестирање, то може да буде интерпретирање као омогућавање конзумирања дрога" каже Молнар.

Из истог разлога, тврди она, многи не пријаве лоше реакције при конзумирању дрога у блиској околини хитној помоћи, јер су они у обавези да контактирају полицију.

Колико су дроге и алкохол доступни младима?

Иако се често у медијима објављују текстови да је дрога никад није била доступнија и јефтинија, Ненад Стевановић се не слаже с тим.

„Активна супстанца у најдоступнијим дрогама је јако ниска - око 3 до 5 одсто, све остало су адитиви", упозорава Стевановић на лош квалитет дрога које се продају у Србији.

Организација РеГенерација објавила је 2015. Истраживање „Клабинг и здравље младих" у коме стоји да су синтетичке дроге најприсутније међу младима, а да је конзумирање опојних дрога попут хероина у опадању.

„То има везе и са променама у нашем друштву, то је утицај капитализма, брзине модерног живота", каже Ирена Молнар.

Image copyright Re Generacija

Једно од сазнања овог истраживање је да младе у свет психоактивних супстанци не уводи канабис, већ конзумирање алкохола.

Стевановић каже 25 одсто младих у изласку попије више од пет алкохолних пића, што је веома забрињавајуће.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи