За Бориса Дончића, уредника студија библиотеке Савеза слепих Србије, уметност је „софтвер живота".
Током детињства је имао тешко оштећење вида, али га то није спречавало да црта и ствара у глинамолу и пластелину.
„За мене, уметност је онај бољи део живота. То је оно што човеку даје ону унутрашњу ватру, да функционише, да чини свет бољим", поручује Борис.
Борис је са студентима Факултета ликовних уметности и кустоскињама Музеја, Kатарином Kрстић и Сенком Ристивојевић припремио прву београдску изложбу који могу да доживе и слепи.
Изложба „У додиру са" обухвата дванаест радова из збирки Музеја савремене уметности у Београду који могу да се истраже и доживе свим чулима - путем додира, мириса и звука.
„Особе са инвалидитетом, па и ми слепи и слабовиди, често се боримо са тим питањем како нешто не можемо. Често нам то друштво поставља у разним ситуацијама: како нешто НЕ, како нешто није за нас.
Овде смо имали срећну околност где су се скупили људи, покретачи ове изложбе, па смо се бавили заправо бавили тиме - како нешто ДА, како да нешто урадимо. И то је питање које увек треба постављати", каже Борис.
Свака интерпретација на изложби је испраћена описом на Брајевом писму, аудио дескрипцијом, а уз помоћ технологије„QR" кодова, корисници апикације „Guide Me" могу да активирају аудио запис на мобилним телефонима.
Припремила: Лазара Маринковић