После 73 године од смрти Драже Михаиловића, расправа о улози четника у Другом светском рату и даље дели Србију

Помен Дражи Михајловићу, 17. јул
Натпис на слици Униформе су кажу наследили од „ђедова"

Чак 43 године пре него што се тридесетогодишњак из београдских блокова Иван Драгићевић родио, убијен је Драгољуб Дража Михаиловић.

„Мене су о четницима научили дедови на селу, а и у блоковима смо ми млађи причали о томе током рата 1990-тих. Много ми Дража значи, да бих увек знао ко сам, где год да одем."

Иван је међу младима који су дошли испред цркве Ружице у Београду да учествују на помену Михаиловићу, 73 године од његове смрти.

Иако је испред цркве било свега неколико десетина људи, полемика о Михаиловићу, четницима и партизанима, на друштвеним мрежама траје као да се ради о нечему што се догодио јуче, а не пре скоро осам деценија.

„Са интернетом је сад све другачије", каже Драгутин Видачић, који себе назива националистом. Он сматра да је национализам исто што и патриотизам.

„Ако је замрла уживо, идеја четништва је наставила да живи у том свету друштвених мрежа. Тако комуницирамо и са члановима у иностранству. Зато и нећемо замрети."

Соња Бисерко, председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, за ББЦ на српском каже да је „четнички покрет све заступљенији међу младима као последица ревизије историје".

„Још 1980-тих је почела релативизација антифашистичког покрета.

„Млади овај нови наратив деснице одавно већ прихватају као званично прихватљив", каже Бисерко.

Натпис на слици Иван Драгићевић је дошао на помен и зато што је на одмору. Мисли да је добро искористио слободно време

Ко је Драгољуб Дража Михаиловић

Драгољуб Дража Михаиловић рођен је 1893. у Ивањици.

Био је вођа четника у Другом светском рату. Чланови југословенске краљевске владе су га из Лондона поставили за министра војске и доделили му чин генерала 1942. године.

Југословенски суд је 1946. године осудио Михаиловића, познатог као генерал Дража, на смрт због издаје и сарадње са нацистичком Немачком.

Током распада СФРЈ и ратова 1990-тих, Михаиловићева идеологија се поново проширила Србијом и Републиком Српском.

Скупштина Државне заједнице Србије и Црне Горе усвојила је Закон о изједначавању четничког и партизанског покрета 2004. године. Две године касније, усвојен је Закон о рехабилитацији.

Суд у Београду рехабилитовао је Драгољуба Михаиловића 2015. године. Суд је утврдио да је суђење Михаиловићу 1946. године било „политичко и идеолошко" и да су начињене озбиљне правне грешке. У одлуци донетој скоро 60 година касније, наводи се и да суђење није било правично, јер оптужени није имао адекватан контакт са адвокатима одбране нити право на жалбу.

„Драгољуб Михаиловић сматра се неосуђиваним", рекао је судија АлександарТрешњев 2015. године.

Током процеса, додао је Трешњев, суд није утврђивао чињеницу да ли је Михаиловић ратни злочинац или не, већ искључиво да ли је имао фер и правично суђење.

Одлука о рехабилитацији је коначна и на њу не постоји право жалбе.

„Монтирани процес праведника" или „кажњени кривац"

„На данашњи дан, 17. јула 1946. завршен је монтирани комунистички судски процес против генерала Драже Михаиловића", овако је 'започео дан' једна корисник Твитера, а његов твит је имао бројне коментаре и ретвитове.

Неки су се јавили и из Канаде.

Међутим, бројни корисници друштвених мрежа били су и изричито против, па се се и 73 године касније поново на 17. јул сетили - кога не воле.

Зашто и даље причамо о Дражи

Соња Бисерко,

председница Хелсиншког одбора за људска права у Србији

Рехабилитација Драгољуба Михаиловића је ревизија историје која је почела још 1980-тих година прошлог века.

Углавном смо се окренули херојима екстремне деснице, а почело је да се говори и о два антифашистичка покрета током Другог светског рата - партизанском и четничком.

То је постао наратив и доминантна тема и у школама, тако да људима од 30 година прича о четницима није ништа ново. Они о томе знају од детињства.

Србија је и даље у прошлост јер није способна да се суочи са реалношћу, поготову са оном из деведесетих година. И најгоре од свега је што је то основа на којој се данас подижу млади људи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи