Нови руски амбасадор у Србији: Шта нам доноси Боцан Харченко

Београд. 22. јул 2019. Image copyright FoNet
Натпис на слици Боцан Харченку добродошлицу у Србију пожелео је председник Александар Вучић

Двапут у Београду, по једном у Загребу и Сарајеву, на преговорима у Дејтону и Бечу - Александар Боцан Харченко целу дипломатску каријеру посветио је земљама региона.

Његов трећи долазак у Београд, сада на месту највишег дипломатског представника Руске Федерације у Србији, биће круна каријере која је почела пре тачно четири деценије.

Предајом акредитива председнику Србије Александру Вучићу почео је мандат дипломате о коме се најскорије сећање пружа једну деценију раније, када је био део преговарачке тројке међународне заједнице на једном од бројних дијалога Србије и Косова 2007. године.

„Он је био јако доследан, разуман, стрпљив - има веома очигледно дипломатско искуство, али и чврстину", присећа се тадашњи српски министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић у разговору за ББЦ на српском.

Боцан Харченко на амбасадорском месту наслеђује Александра Чепурина, дипломату чији су мандат у Београду више обележиле посете руског председника Владимира Путина него неки од наступа самог амбасадора.

Познавалац региона

Осим живота у амбасадама широм бивше Југославије, Боцан Харченко био је представник званичне Москве на готово свим важнијим међународним конференцијама и преговорима на којима су се решавали спорови настали распадом Југославије.

Био је део руске делегације у Дејтону и Паризу, предводио је Одсек за земље бивше Југославије у руском Министарству иностраних послова, био специјални представник Москве за Балкан.

Када су 2007. године Београд и Приштина доведени за заједнички сто, Боцан Харченко био је део дипломатске тројке која је посредовала у дијалогу - било у Бечу, било у „шатл дипломатији" између Србије и Косова.

Поред руског представника, преговарачи су тада били немачки дипломата Волфганг Ишингер у име Европске уније и Френк Визнер, у име Сједињених Држава.

„Боцан Харченко се држао оквира које су предвиђали међународно право и Резолуција 1244 и у томе је био јако доследан.

Ишингер и Визнер навијали су за решење које ће бити у складу са предлогом надгледане независности Ахтисаријевог плана", каже данашњи председник Државотворног покрета Слободан Самарџић.

Он каже да је Боцан Харченко одличан познавалац регионалних питања и да ће му то значајно помоћи у раду у Београду.

„Године 2007. контекст је био лошији за нас, али је државна политика била јасна.

Сада је контекст нешто лакши, али је државна политика веома попустљива према захтевима Запада и косовских Албанаца - и питање је колико снажни дипломата може ту да постигне."

Професор Факултета политичких наука потврђује утисак о новом руском амбасадору као тихом, али одлучном дипломати.

„Данашње државно руководство иде ка признању Косова уз минималне, готово безначајне концесије.

Питање је шта сад ту Боцан Харченко може да учини, али добро је да је у овој фази руски амбасадор у Србији човек оваквих назора и стила, а не човек безличног лика и стила који следи оно што већина наметне."

Image copyright ANDREJ ISAKOVIC/AFP/Getty Images
Натпис на слици Преговарачка тројка: Волфганг Ишингер, Александар Боцан Харченко и Френк Визнер (слева)

Његов долазак показује колико је за Србија важна за Москву

Боцан Харченко је највећи стручњак за Балкан међу активним руским дипломатама, каже Максим Саморуков из московског Карнеги центра.

„Србија је последњи бастион руског утицаја. Његово именовање показује колико је Србија важна за Москву. Слањем највећег експерта за Балкан, Русија јача тај однос", наводи Саморуков.

Он је подсетио да је претходних година руски амбасадор у Србији коментарима често изазивао скандале, а Боцан Харченко веома добро зна шта и како да каже у медијима.

„Он не слови за претерано просрпски оријентисаног, већ за квалификованог дипломату који не заузима стране у балканским сукобима", каже Саморуков.

Његовим именовањем Кремљ ће покушати да врати систем у руску политику на Балкану.

Ко је Александар Боцан Харченко

  • Рођен је 1957. године
  • дипломирао на Факултету за међународне односе у Москви, 1979. године
  • говори руски, енглески, српски и хрватски језик
  • Први посао у дипломатској мисији СССР-а у Београду
  • 1997 - 2002. министар саветник у Амбасади Русије у Хрватској
  • 2009 - 2014. амбасадор Русије у Босни и Херцеговини
  • члан руске делегације на преговорима у Дејтону и Паризу о БиХ, члан преговарачке тројке за Косово 2007. године

„Необична коинциденција" у Босни и Херцеговини

Важна станица у каријери Боцан Харченка било је Сарајево.

Највиши дипломатски представник Русије део је и тима који се бави спровођењем Дејтонског споразума и, на известан начин, надгледањем политичке ситуације у БиХ.

„Његово постављење у Сарајево схваћено је као знак озбиљне пажње коју Москва усмерава ка БиХ, и то у време када је политика Запада била оно што ја волим да зовем на бирократском аутопилоту", каже за ББЦ на српском тадашњи званичник Канцеларије високог представника међународне заједнице у БиХ Курт Басунер.

Басунер, данас професор на Универзитету Сент Едрјуз, истиче и посебан однос амбасадора Боцан Харченка са политичким представником босанских Срба Милорадом Додиком.

„Промена руске позиције - од онога који повремено користи ситуацију да благо уздрма односе, до агресивног кваритеља на Балкану - поклапа се са доласком Боцан Харченка у Сарајево.

Република Српска, која је до маја 2014. године подржавала продужење мандата снага ЕУ у БиХ, тада је позвала на њихово повлачење."

Из свега тога, Басунер наслућује да долазак Боцан Харченка у Београд носи потенцијално снажне поруке региону.

„Његово постављење наводи ме на закључак да ће Москва снажније притискати Србију да се додатно удаљи од прокламоване европске будућности, као и да се додатно приближи Републици Српској где је Милорад Додик данас најагилнији руски савезник у региону", закључује Басунер.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи