Харадинај иде у Хаг - „тишина која обећава" или „унапред изгубљена битка"

Рамуш Харадинај Image copyright ARMEND NIMANI/BBC
Натпис на слици Харадинај је 2004. године први пут изабран за премијера Косова, али је убрзо поднео оставку, како би присуствовао суђењу за ратне злочине у Хагу

Косовски премијер Рамуш Харадинај путује у Хаг, где ће у својству осумњиченог бити саслушан пред Специјалним судом.

„Данас, као Рамуш Харадинај, грађанин Републике Косово, одговарам на захтев за саслушањем пред Специјалним судом у Хагу".

То је косовски премијер у оставци објавио на Фејсбуку, непосредно пред долазак на приштински аеродром око 12 часова.

Како је навео, у Хаг одлази „неузнемирен и високо уздигнутог чела".

Узлетањем авиона са аеродрома у Приштини биће завршена прва етапа бурног периода на Косову. Током претходних десетак дана, неколико високих званичника некадашње Ослободилачке војске Косова, ОВК, добило је позив да се појави пред Специјалним судом, а Харадинај је поднео оставку.

Међутим, ово је отприлике све што се до сада зна о случајевима на којима ради Специјални суд.

„Оставка је политичко питање и не бих да се упуштам у то, а о самом процесу нема никаквих информација... Ни који је предмет, ни које су жртве у питању", каже за ББЦ Беким Бљакај из приштинског Фонда за хуманитарно право.

Управо тај вео незнања Ивану Ђурићу из Иницијативе младих за људска права улива поверење у тужилаштво Специјалног суда.

„Њихов рад се у јавности не види и мислим да је то њихов највећи квалитет", каже Ђурић за ББЦ на српском.

„Није било цурења информација, не знамо шта тужилаштво ради и то је изузетно позитивно.

„На томе треба градити оптимизам да ће оптужнице бити утемељене, да ће доћи до утврђивања чињеница и индивидуалне одговорности, а на крају и правде за жртве".

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Косовски Албанци протестују против хапшења команданта ОВК

За шта би Харадинаја могли да оптуже?

Не зна се.

„Не можемо очекивати да буде оптужен за иста дела за која је оптуживан пред Хашким трибуналом, једино ако се не појави нови доказ који тамо није администриран", оцењује Бљакај.

„Он је био најважнији командант ОВК у том делу Косова - региону Дукађини (Ђаковице) - па је веома могуће да буде оптужен за нека друга дела која нису третирана пред Хашким трибуналом.

„Ипак, не можемо да нагађамо која су то дела, као ни да ли ће уопште бити оптужен".

Доскорашњи премијер Косова већ је двапут одговарао пред судом у Хагу.

Оба пута било је то пред Међународним трибуналом за ратне злочине у бившој Југославији. Овај суд га је 2008. године ослободио оптужби за ратне злочине.

Четири године касније, суђено му је због сумњи да је застрашивао сведоке у првом случају, али је и у том процесу ослобођен.

Ђурић истиче да је мандат Специјалног суда ограничен временски - бави се злочинима од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. - али и извештајем Дика Мартија.

„Можемо да очекујемо да оптужнице превасходно имају везе са случајевима трговине органа и отмица, али и остављен је простор и за друге злочине....

„Много је тога остало неразјашњеног... Много је неразјашњених злочина за које нису утврђене ни елементарне чињенице".

Шта је Специјални суд?

Специјални суд је формиран управо након извештаја Дика Мартија Савету Европе из 2011, у коме се наводе бројни злочини почињени након повлачења српских снага безбедности са Косова 1999. године.

Један од повода за извештај било је откриће бивше тужитељке Хашког трибунала Карле дел Понте да су на Косову почињени озбиљни злочини над људима српске националности, Ромима али и над „нелојалним" Албанцима, а који укључују и трговину људским органима.

Косовске власти су под притиском из Брисела и Вашингтона донеле законе о формирању суда који формално функционише у оквиру косовског правосуђа, али му је седиште у Хагу и сви тужиоци и судије су међународни правници.

Суд је требало да почне са радом још пре две године, али је због бирократских и техничких проблема дошло до кашњења.

Џек Смит, амерички правник са међународним искуством, постављен је за новог главног тужиоца у мају 2018. године.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionПредузетница из Сарајева: Њен бизнис је преживео рат, а да ли ће косовске таксе

Ко је још сад позван пред Специјални суд?

Неколико високих званичника ОВК:

  • Сокољ Башота - бивши члан Главног штаба ОВК и председник огранка Демократске партије Косова
  • Бислим Зурапи - бивши командант Главног штаба ОВК и актуелни саветник косовског председника Хашима Тачија
  • Јакуп Краснићи - бивши портпарол ОВК и председник косовске скупштине

Сви су се огласили преко друштвених мрежа, наводећи углавном да ће се пред истражитељима појавити у било ком својству у ком је потребно.

Косовски председник Хашим Тачи је у изјави медијима поменуо да је Специјални суд позвао „још неке бивше официре ОВК", али није помињао њихова имена.

Позвано је и „неколико ветерана ОВК из Призрена", изјавио је председник Удружења ветерана ОВК Хусни Гуцати, али није навео њихова имена.

Старо Гацко

На данашњи дан навршава се 20 година од убиства 14 српских жетелаца у Старом Гацком.

Реч је о једном од најтежих злочина на Косову после повлачења српских снага безбедности и уласка међународних снага.

Полиција УНМИК-а је у октобру 2007. године, ухапсила Мазљума Битићија из села Велики Алас код Липљана, због сумње да је учествовао у том убиству, али је он два месеца касније пуштен из притвора због недостатка доказа.

Гробље у Старом Грацку на ком су сахрањени страдали жетеоци, више пута је скрнављено.

Шта кажу званичници?

Тачи се огласио и преко Фејсбука, истичући да је „борба ОВК била и остаће чиста и праведна":

„Вредности ОВК и наше слободе нико не може да наруши", истакао је Тачи.

Нешто слично је навео и председник косовске скупштине Кадри Весељи, истичући да позиви на суд представљају „нападе на ОВК".

„Уверен сам да ће се они опет вратити невини и поносни јер је право било и остаје на нашој страни, а ми смо били на правој страни историје", написао је Весељи на Фејсбуку.

Иначе, медији пишу да би ускоро путем Хага могли да крену и Тачи и Весељи.

Image copyright Reuters
Натпис на слици Харадинај је одслужио обавезни војни рок у Југословенској народној армији

Из Београда за то време стижу потпуно другачији тонови.

Председник Александар Вучић изјавио је да је Харадинајева одлука само „политички трик" и да неће много времена провести у Хагу.

„Наша су предвиђања да ће га пустити после 48 сати и да ће се вратити као велики херој албанског живља на Косову", истакао је Вучић.

Српски министар иностраних послова Ивица Дачић нада се да ће „злочини ОВК бити кажњени, без обзира на резерве које Србија има према међународним судовима", преноси Бета.

Шта даље?

Управо се у тим изјавама може наслутити оно што Ђурић назива „парадоксом српске и косовске јавности" око Специјалног суда.

„Иако је суд основан одлуком парламента у Приштини - додуше, након притиска међународне заједнице - а не одлуком Уједињених нација, попут Хашког трибунала, на Косову видимо доста анимозитета.

„Одакле то, ако су они основали тај суд? То је парадоксално".

Ђурић оцењује да је и неповерење које стиже из Србије такође потпуно неутемељено.

„Кажу, потребно је утврђивање одговорности за српске жртве и сад кад је основана институција, која очигледно ради по неким професионалним принципима, одмах се гради неповерење, па чак зовемо то 'унапред изгубљеном битком'".

Политичке елите на обе стране су одговорне за негативан однос према Специјалном суду, сматра Ђурић.

„То сигурно није олакшавајућа околност за тужиоце", истиче он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи