„Та дивна створења": Који сте тип туристе на плажи - нехајни, породични, уплашени или инстаграмични

Плажа
Натпис на слици Како уживати на плажи, а не угрозити друге?

У плажном екосистему током летњег периода обитава велики број створења, међу којима су туристи, ипак, најдоминантнија скупина.

Деле их бројне разлике, али се могу сврстати у неколико основних врста - нехајни, уплашени, породични, и инстаграмични.

Уплашене ћете наћи испод сунцобрана - страхују од сунчанице, рака коже, пустињске олује. Када уђу у воду - усредсреде се на ајкуле, медузе и остале немани.

Језа за опстанак не јењава ни кад напусте плажу - зато они остављају резервисана места на песку или у хладовини.

„Дођу ујутро у шест, буду два сата, а оставе пешкир цео дан или преко ноћи. Ми смо то мицали, јер није у реду", каже за ББЦ Тапо Когеј из Пуле.

„Пешкир вас чека на депонији"

Природни предатори за такве туристе су не само мештани и комунална предузећа, већ од скоро и градски челници.

Марко Грубелић, председник хрватске општине Трибуњ у близини Шибеника, одлучио је да овим примерцима стане на пут.

„Сви који се ипак до краја дана зажеле својих напуштених ствари из хладовине плаже Бристак, могу их пронаћи у дворишту општинске зграде на адреси Замалин 22", написао је на Фејсбук профилу.

„Не остављате своје ствари по плажама тако да резервишете место, јер следећи пут кад их тако оставите, иду директно на депонију", додао је.

Нехајни туристи се препознају по ставу да не праве разлику између гажења туђег или сопственог пешкира. Плажне космополите - не маре за границе.

Породичне - чујете, видите, а њихову децу осећате. Додирују вас пескавим ногицама или њихове ствари изненада дотакну ваше тело.

Иду у чопорима од троје до дванаесторо и често су у потрази за храном.

Врста која се најскорије развила у еволуцији су инстаграмични посетиоци. Мада су њихови преци радили исте ствари - фотографисали сопствена стопала и заласке сунца, а савремници се посвећују углавном хипстерској храни и напућеним уснама.

Не прети им изумирање, напротив. Ова популација се најбрже шири.

„Добра слика је пола здравља"

Представница ове групе је Татјана Ђурђевић из Београда.

„Научити дечка да вас добро слика је пола здравља", истиче Ђурђевић за ББЦ.

Image copyright Tatjana Đurđević
Натпис на слици „Бирам празне плаже, са минималном посећеношћу", каже Татјана Ђурђевић

Она, каже, скупља ствари после боравка на плажи и не свиђа јој се када то остали не раде. У Тунису није могла да једно јутро легне на лежаљку, јер ју је неко заузео претходне ноћи.

„То ме јако нервира. Нервирају ме и деца која скачу и вриште, без надзора родитеља. Гледала сам мајку са другарицом на пићу, како куцка по телефону, а дете поред ње вришти на неком неодређеном језику", додаје.

Она зато бира празне плаже - са „минималном посећеношћу".

„Није ми симпатично ни кад видим породице да ваде све живо и мртво да једу на плажи... Делује као да ме много ствари нервира, али ја баш уживам на путовањима", кроз смех прича Ђурђевић.

Као посебну врсту, на Балкану можда недовољно истражену, али ипак заштићену, Београђанин Александар Црномарковић наводи „кампере".

Док је он недавно летовао у породичној кући у Прчњу на њиховом паркингу испред - камповао је средовечни мушкарац у приколици.

„И понта и паркинг третирају се као морско добро, сви полажу прави на њега, па тако и мој незвани гост, који са шеширом личи на остарелог Клинта Иствуда", признаје Црномарковић за ББЦ.

„Да сам му било шта ружно урадио, ја бих био крив. А он сме да пеца ораде и да их после пече у камперу, иако усмрди целу понту.

Замолио сам га ода оде, а он каже - `шта ти је, комшо, опусти се, понеси тањир и теби и чашу да попијемо вино`. После тога дигао сам руке", у шали препричава Црномарковић.

Натпис на слици Да ли је остављена лежаљка заиста резервација?

Хлад по посебној цени

Разлика између приватног и јавног поседа била је тема и једног случаја на хрватском приморју.

Много коменатара на друштвеним мрежама изазвала је најава да ће се на острву Крк наплаћивати „место у хладу" - за одрасле два, за децу око евро и 35 центи.

На бројне критике „поборника правде из кауча", како је рекао, одговорио је власник кампа „Маслиник" Златко Докић.

„Од данас се не наплаћује `место у хладу` како би сви читаоци, верни поборници правде из кауча, били задовољни. (...) Само законито наплаћујем свој приватни посед и да нема ништа спорно у томе", закључио је Докић, који је поставио ценовник.

Проблем некад и домаћини

Привремена симбиоза туриста и мештана често није складна.

„Због туризма цене скачу, а ми домаћи немамо попуста", жали се Когеј.

Истријане, каже он, најчешће нервирају Италијани.

„Они се деру, урлају... Код њих је то, изгледа, културно али овде није, као ни у већини земаља. Притом, мисле да се све може новцем купити, а не може", истиче.

Когеј то повезује са вишевековним присуством Римљана, Млечана, а и данашњих Италијана у Истри.

„Понашају се као да се ово њихово. Аутомобилима би ушли не до мора, него у Арену, да могу".

Највећи број Италијана на летовање долази од 1. до 15. августа. - док је тамо ферагосто, колективни одмор због празника.

„Тад тамо нико не ради, а овамо дођу у напад. Свуда траже попуст и кукају како је скупо. Најбољи су туристи Холанђани и Немци, они су мирни некако", наводи Когеј.

Некад је проблем и у домаћинима. Премало би да уложе, а много би да наплате, додаје.

„Ту је и десничарење, ту предњачи Задар. Тамо аути са српским или грчким таблицама немају шта да траже", закључује Когеј.

Натпис на слици Породична скупина није реткост на плажи

Нехајни најбројнији

Међунационална неслагања нису чест проблем овдашњим туристима, више то медији приказују, каже за ББЦ Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута.

Гости са Балкана углавном спадају у категорију „нехајних", објашњава он. Понашају се како желе - само да њима буде лепо, каже, а често се труде да заобиђу нека правила или изврдају систем.

„Остављају ствари на плажи, не скупљају остатке хране и пића. То је заштитни знак наших гостију - ту нема никакве разлике међу народима. Не обраћају пажњу на друге често."

Пример из Хрватске је њему потпуно разумљив, каже, јер и у Шпанији или Француској, ако оставите пешкир да заузмете место - наћи ћете га на рецепцији хотела.

„Било је случајева да нам се мештани или власници хотела жале на породице, које окупирају дечија игралишта у води - оне гуме или дворце на плажама заузму и буквално не дају ником.

„Не треба прелазити границу доброг укуса. Важно је да је вама лепо, али да тиме не угрожавамо остале", додаје Сеничић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи