Друштвене мреже и казне: Шта све не би требало да радите на интернету

затвореник Image copyright Getty Images
Натпис на слици Претње у виртуелном свету су исто што и обичне претње

Ако сте на Твитеру добили коментар сличан оном који је пре неколико дана стигао на налог председника Србије Александра Вучића, можда нико не би био ухапшен, али би надлежно тужилаштво морало да покрене поступак по службеној дужности.

Кривично дело угрожавања сигурности нема посебне облике у односу на то да ли је извршено на интернету, путем других медија или на јавном скупу, каже за ББЦ на српском Бранко Стаменковић, републички јавни тужилац за високотехнолошки криминал.

„Битни елементи кривичног дела представљају угрожавање сигурности неког лица, то јест жртве, претњом да ће окривљени напасти на живот и тело жртве или њој блиског лица", додаје Стаменковић.

Због сумње да су извршиле кривично дело угрожавања сигурности председника и његове породице објавама на друштвним мрежама, у петак су ухапшене две особе.

Шта је угрожавање сигурности на интернету?

Да би се сматрало да објава на друштвеним мрежама угрожава сигурност мора да изазива осећај страха код особе којој је усмерена, али мора да буде и непосредно изречена и остварива, објашњава адвокат Огњен Рашуо, позивајући се на Кривични законик Републике Србије и судску праксу.

„Претње морају да буде непосредно изречене лицу на које се односи, односно оно мора да је види на Твитеру или Фејсбуку, а не да му неко каже да му неко прети, да би суд утврдио кривицу за угрожавање сигурности објавама на интернету", објашњава Рашуо.

Он сматра да у случају председника Вучића, „ови услови очигледно нису остварени".

„Не зна се да ли је председник сам видео коментар или му је неко рекао, па је самим тим непосредност доведена у питање. Иако је реч о грозним псовкама упућеним његовој деци, оне очигледно нису оствариве, а упитан је и осећај угрожености", каже Рашуо за ББЦ на српском.

„Потребно је да претња буде остварива, да се не ради о псовци или клетви, на пример, већ да постоји јасна намера да ће се извршити неко кривично дело и да ствара осећај угрожености", објашњава Рашуо.

Поступци за угрожавање сигурности покрећу се пред Тужилаштвом за високотехнолошки криминал по службеној дужности. Да ли исти принцип важи и за грађане?

„Да је овакав коментар који је добио председник Вучић усмерен према неком грађанину, са правничке стране сам сигуран да би Тужилаштво одбацило пријаву, пошто са правне стране услови за тужбу нису испуњени", каже Рашуо.

„Ако причамо чисто о праву и ако се правницима остави да раде свој део посла - ово не би требало да се нађе пред судом. Ако причамо о политичким аспектима и медијима, ово ће се наћи пред судијом и имаћемо судски поступак који ће трајати дуго."

Републички јавни тужилац за високотехнолошки криминал каже да поступци пред тим тужилаштвом у оваквим случајевима могу да трају врло кратко - неколико недеља, али и знатно дуже у сложенијим ситуацијама - до неколико година.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Ако вам се неко погрдно обраћа - да ли је то говор мржње?

Казне

Друштвене мреже имају сопствена правила понашања и за одступање од њих могу да вам - између осталог - привремено блокирају или уклоне налог.

За неке облике понашања, можете добити и много строжије казне од блокирања налога - од новчаних износа до пет година затвора.

Њих вам, наравно, неће прописати Фејсбук, Твитер, Инстаграм или било која друга мрежа, већ ће то урадити судија.

Поступак је, без обзира на то да ли се ради о грађанима или људима на јавним функцијама исти, али су казне другачије.

Према Кривичном законику за ова дела предвиђене су следеће казне:

  • за угрожавање сигурности претњом да ћете угрозити нечији живот, можете да добијете новчану казну или да „завршите иза решетека" до годину дана
  • ако су претње изречене према више лица или ако је дело изазвало узнемиреност грађана или друге тешке последице, можете да добијете затворску казну од три месеца до три године
  • у случају да претите председнику Републике, народном посланику, председнику Владе, члановима Владе, судији Уставног суда, судији, јавном тужиоцу и заменику јавног тужиоца, адвокату, полицијском службенику и лицу које обавља послове од јавног значаја у области информисања у вези са пословима које обавља - прети вам казна затвора до пет година

Због увреде на суд

И за вређање можете да се нађете пред судом и да добијете новчану казну, али се тај поступак покреће по приватној кривичној тужби која се подноси надлежном суду, каже тужилац Стаменковић.

Бојан Перков из Шер фондације објашњава да се увредом најчешће напада на част, углед или репутацију што узрокује душевне болове.

Без обзира на то да ли су кривична дела упућена на интернету или у физичком простору, одговорност је иста.

„Не треба мислити да не постоји могућност да грађани буду изведени пред надлежне органе уколико су са анонимног налога претили или вређали некога."

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Пазите ште пишете

„Шаренолика пракса"

У контексту изражавања на интернету, на ком се размењује много псовки, увреда, погрдних израза, тешко је утврдити шта је кажњиво, а шта не, каже Перков.

„Проблем је у томе што је пракса шаренолика", каже он и подсећа на случај Радомира Почуче и позива на линч Жена у црном на Фејсбуку.

Жене у црном тужиле су Почучу за угрожавање сигурности на основу статуса који је 25. марта 2014. године, дан пред акцију те организације поводом обележавања 15 година од злочина над албанским цивилима на Косову, поставио на свој Фејсбук профил.

„Мислим да ово не би требало да се одржи... Господо хулигани, Делије, Гробари, Радовци, Фирмаши, уместо да трошите песнице између себе, а велики сте родољуби удружите се и поделите по п*** ономе коме треба да се да по п***", написао је Почуча.

Суд га је ослободио оптужби пошто је протумачио да је објава његово лично мишљење, а не претња.

„Правна несигурност је проблем, због чега имамо ситуације да се грађани због неких проблематичних објава на друштвеним мрежама у вези са државним функционерима врло брзо пронађу и процесуирају, док се према континуираним претњама новинарима и активистима не поступа адекватно.

„То се ипак мења јер смо у последње време имали доста случајева да лица која прете новинарима буду пронађена у релативно кратком року, али опет ти поступци трају и правноснажне пресуде се чекају", каже Перков.

Огњен Рашуо нема много поверења у судове када су у питању овакви предмети.

„Дешавале су се и много горе ствари када су људи осуђивани или су закључивали споразум пред тужилаштвом о признању кривичног дела иако је било врло упитно да ли је реч о кривичном делу. Мислим да ће се то десити и у овом случају", закључује Рашуо.

Шта још не смете да радите на интернету?

Ако упорно покушавате да на састанак позовете неког затрпавајући га порукама на Фејсбуку, а она или он позив одбијају, али ви настављате - вршите кривично дело прогањања.

Према Кривичном законику, прогањање, између осталог врши онај ко „противно вољи другог лица настоји да се њим успостави контакт непосредно, преко трећег лица или путем средстава комуникације".

Тако, ако неко не жели да комуницира са вама, а ви му упорно шаљете поруке, може да вас пријави за прогањање.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Пазите, неко вас посматра

У том случају прети вам надлежни јавни тужилац и новчана и затворска казна.

На интернету није паметно ни да изазивате панику и нереде, националну, расну и верску мржњу и нетрпељивост, нити расну и другу врсту дискриминације - пошто су све то кривична дела.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи