Сове, змије и дивље животиње у Србији: Шта радити кад их нађете у граду

сова ћук Image copyright Marija Katić
Натпис на слици Сове и друге грабљивице су често заштићене врсте птица које лове глодаре и важне су за контролу популације пацова и мишева.

Улетео вам је слепи миш у стан? Нашли сте птића сове који је испао из гнезда? Срели сте дивљу свињу на улици? Шта чинити, кога позвати?

Један младунац сове - ћука недавно је једва извукао живу главу од напада вране пошто је испао из гнезда у Земунском парку.

Срећом, људи који раде у близини су учинили праву ствар - позвали су Завод за заштиту природе и уз њихове инструкције сместили птицу у прихватилиште Зоо врта, где ће птић боравити док не буде спреман да се врати у природу.

Поред младунаца птица, у пролећним и летњим месецима становници градских средина се сусрећу и са залуталим и повређеним животињама других врста - слепим мишевима, змијама и гуштерима, али и дивљим свињама, попут оних које су јунске поплаве натерале да из природе побегну на улице Београда.

Људи се често плаше ових животиња мислећи да су опасне, али истина је да се оне плаше људи и да због тога понекад, у покушају да се одбране, делује да желе да нападну.

Најчешће им само треба ваша помоћ.

Птице (грабљивице)и њихови младунци

У пролећним и летњим месецима, када се дивље врсте попут сове утине, ћука, сиве вране и других птица гнезде у градским срединама, Завод за заштиту природе добија највише позива за помоћ и спашавање птића у сличним ситуацијама у којој се нашао и пернати другар из Земунског парка.

Дешава се да младунци који још нису савладали вештину лета и довољно се осамосталили у потрази за храном, испадну из гнезда и нађу се на милост и немилост градским предаторима - псима и мачкама.

„Нарочито то раде сове, али се дешава да врло често имамо позиве и за црне чиопе - птице налик ластама које 'вриште и пиште', а има их у Кнез Михаиловој улици и свуда где је архитектура погодна за грађење гнезда", каже за ББЦ Милош Радаковић из Завода за заштиту природе.

Карактеристично за црне чиопе је да скоро цео живот проведе у лету. Када падне на равну подлогу, она не може да полети - а заправо уопште није повређена.

„Најчешће саветујемо да се оде на зелену, травнату површину и птица пусти из руке или мало избаци у висину да полети. За случај да се деси да је заиста повређена и да падне, неће јој бити ништа на травнатој површини", додаје Радаковић.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionПуна кућа - змија

Младунце сове и сличних птица које нису повређене треба вратити у гнездо или што ближе њему.

Из Завода препоручују и да се, након што се стабилизује и поврати од шока, птица подигне на што вишу грану дрвета или да се остави на неком другом месту које је узвишено.

За заштиту од оштрих канџи, препоручује се коришћење рукавица.

Птицу треба руком пажљиво ставити на врх дугачког штапа или гране, принети грани дрвета и стрпљиво сачекати да сама пређе на стабло, саветују из Завода.

Чак и да се не врати у гнездо, за младунца ће се побринути његови родитељи.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionНајпаметније птице на свету

Неке врсте сова, као и грабљивица као што су ветрушке, могу да се нахране свежом пилећом џигерицом и напоје свежом водом док не буду враћене родитељима. Совама је поред свежег меса, потребно давати и ситне кости.

Из Завода упозоравају да је младунце дивљих врста птица потребно што пре вратити на гнездилиште - јер што су више са људима, то се озбиљно доводи у питање њихов успешан повратак у природу.

Ако је птица повређена или сувише слаба да се сама врати у природу, могу се позвати орнитолошка удружења или стручне установе, као што је Завод за заштиту природе Србије, Фондација за заштиту птица грабљивица или Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Док се не обезбеди стручна помоћ, птица се може сместити у картонску кутију на којој су избушене рупе за ваздух, а власници кућних љубимаца могу искористити и транспортере, у које ће као подлогу ставити новине, меку крпу или стари пешкир.

Радаковић додаје да, када пронађу птице којима је потребна помоћ, грађани могу да се јаве и директно београдском Зоо врту где се смештају дивље птице на рехабилитацију и опоравак.

У оквиру Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић" такође постоји прихватилиште за птице грабљивице.

У другим градовима Србије, препоручује се и јављање локалној ветеринарској амбуланти.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionНа фудбалском терену Поштар Звездаре у Крњачи више нема фудбала.

Слепи мишеви

Ако живите у стану на вишим спратовима, постоје шансе да ће вам, нарочито током лета, током ноћи кроз отворен прозор улетети слепи миш. Тада обично настане паника - он усплахирено тражи излаз, а домаћин у страху од напада покушава да га отера.

Погрешно.

„Препоруке су да се угаси светло, отворе широм прозори, развуку завесе, скину мреже за комарце и изађе из собе. У деведесет одсто случајева он ће сам убрзо изаћи напоље", каже за ББЦ Јелена Богосављевић из Природњачког музеја у Београду.

Иако их неоправдно прати лош глас, ова животињица није упала у стан да би сисала крв људским станарима, већ је ту завршила случајно, вероватно јурећи неку бубу. Њих не привалачи светлост, већ инсекти, а сви слепи мишеви у Србији се искључиво хране инсектима.

„Битно је да људи знају да су они ту случајно и да не желе да се задрже у кући", истиче Богосављевић. „Они су ноћне животиње и уколико се преко дана нађу у стану, завући ће се на што мрачније место да би се сакрили и спавали".

Ипак, дешава се да се неки слепи миш превише уплаши, сакрије се иза ормана или на другом месту и једноставно неће да изађе и по пар ноћи.

Ако се одлучите да им сами помогнете да изађу напоље, никако не смете да им приступате голом руком - јер, као и свака уплашена животиња, могу да вас угризу.

Срећом, имају мале зубе па су зимска рукавица или пешкир довољна заштита, објашњава Богосављевић.

Животиња се затим пажљиво ухвати и стави у картонску кутију са рупицама за ваздух, остави се вода и храна - и чека да падне ноћ да се миш пусти на слободу.

Image copyright BBC NI
Натпис на слици Слепи мишеви су и врста строго заштићена законом и кажњиво је држати их као кућне љубимце.

Запослени у Природњачком музеју могу да помогну и послаће екипу која ће ухватити изненадне посетиоце, а затим их и ослободити.

Од краја маја па до последњих дана августа добијају младунце који, баш као и птице, испадају из гнезда. Шансе да преживи су мале јер обично настрадају од глади, дехидратације или их нападну пси и мачке.

Зато, уколико наиђете на бебу слепог миша на плочнику или у парку, позовите Природњачки музеј у ком ради посебан центар за прихватање ових животињица.

Док су под старатељством стручњака, хране се посебним млеком и интензивно негују, као и све друге бебе, како би преживели и отишли назад на слободу где ће наставити да обављају посао „природних регулатора инсеката".

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionУ овој узгајивачници змија у Београду тренутно живи око 300 гмизаваца.

Змије

Шта да радите ако наиђете на змију? Одговор на ово питање је прилично кратак и једноставан - не покушавате да их уклањате сами, не убијате их, већ позовите Службу комуналне зоохигијене Ветерине Београд.

Специјални тим Зоохигијене који је прошао обуку Завода за заштиту природе по изласку на терен уклања ове гмизавце и пушта их назад у природна станишта јер су у питању заштићене животиње, кажу за ББЦ из ове службе.

У већини случајева, у питању су змије неотровнице. Због промене температуре, најчешће их можете срести у пролеће и јесен.

Ова градска служба је притекла у помоћ и дивљим свињама које су, бежећи од поплава и великих вода са Великог ратног острва, препливале Дунав и обреле се на улицама Београда.

Кад је реч о другим градовима, за помоћ у уклањању змија или спашавању (од) дивљих животиња попут дивљих свиња, пожељно је контактирати дежурну ветеринарску службу.

Повређени пси и мачке

Они нису дивље животиње, али се у граду неретко дешава да наиђете на повређеног пса или мачку - најчешће јер су их ударила кола.

Из Ветерине Београд кажу да сви који наиђу на повређену куцу или мацу могу да позову Хитну помоћ за животиње.

Ако животиња нема власника, ова услуга је бесплатна, али је пожељно да останете поред животиње док чекате Хитну помоћ како би је ветеринари лакше лоцирали.

Корисни контакт телефони

  • Завод за заштиту природе Србије: 011 209 3801; 011 209 3802
  • Фондација ѕа заштиту птица грабљивица: 011 207 8352
  • Друштво за заштиту и проучавање птица Србије: 011 334 3902
  • Природњачки музеј: 011 3442 147
  • Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић": 011 20 78 300
  • Зоо врт града Београда: 011 26 245 26
  • Хитна помоћ за животиње (град Београд): 062 80 90 333
  • Служба комуналне зоохигијене Ветерине Београд: 011 329 30 99

Бонус видео

Љубитељи слепих мишева ће уживати у овом драгуљу из архиве, чак и ако не разумеју добро енглески.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи