Хотел Југославија у 50 година: У једном лустеру се огледа судбина целе земље

Хотел Југославија Image copyright BBC/Privatna arhiva
Натпис на слици Данас и некада

Идеја о изградњи Југославије почела је после Другог светског рата, а први финансијски проблем је уследио већ 1949. - након сукоба са Совјетским Савезом.

Пре 50 година била је на врхунцу славе, када је гостила најпознатије политичаре света.

Нови преврат уследио је деведесетих, да би 1999. била бомбардована.

И ви се питате - да ли говоримо о држави Југославији? Или, пак, само о једном хотелу?

Прочитајте текстове из нашег серијала о Југославији:

„Невероватно је колико је судбина једне државе и једног хотела, који обоје носе назив Југославије, слична и испреплетана", каже за ББЦ на српском Никола Миликић из Историјског музеја Србије.

„Хотел Југославија је био највећи у СФРЈ и његова намена је била управо то - да покаже колико је држава јака и велика - финансијски, али и политички и културно."

На хотел Југославија „не би требало гледати изоловано, већ као део једног огромног градитељског подухвата из периода социјализма - што је и потврђено изложбом Towards a Concrete Utopia у МОМА музеју у Њујорку", каже Бранислав Димитријевић, историчар и теоретичар уметности.

Хотел који памти госте попут британске краљице Елизабете, Нила Амстронга и Ричарда Никсона овог августа слави пола века постојања.

И пола века историје Југославије. Опет се питате - које?

Image copyright Privatna arhiva
Натпис на слици Хотел Југославија некада - фотографија у раму која стоји у данашњој канцеларији менаџера хотела

Требало да се зове Београд, али је звучало превише обично

14 тона - толико је тежак лустер који се налази у самом холу хотела.

Од када је обновљен, има на себи 40.000 „сваровски" кристала и 5.000 сијалица. И данас је међу највећим на свету, а замислите како је тек било пре 50 година. Тада је и званично ушао у Гинисову књигу рекорда.

Хотел Југославија је свакако најрепрезентативнији такав објекат у Београду, али и највећи у целој СФРЈ, каже Димитријевић.

Здање је испрва требало да се зове Београд, али је име промењено у Југославија из потребе за грандиозношћу, додаје историчар Миликић.

„То је тада било нешто потпуно ново."

Архитектонски конкурс за овај објекат, односно за државни репрезентативни хотел „Београд", како је тада планирано да буде назван, расписан је 1947. године. Прву награду добио је Пројектни завод Хрватске, наиме, а њихов предлог је тада означен као изразито модеран и требало је да одговара идеји о Новом Београду као савременом граду.

Градња хотела је кренула великом борбом, јер се налази на простору речне обале, као и радним акцијама.

Као што је „друга Југославија настала на темељу антифашистичке борбе, тако је хотел био одлука да се изгради нешто из те борбе", каже Миликић:

„Здање је требало да покаже колико Нови Београд може да се изгради.

„Зграда СИВ-а (данашња Палата Србије) и Централног комитета (данашња зграда Ушћа) - ово су пројекти који су грађени заједно са хотелом."

Image copyright Privatna arhiva
Натпис на слици Стари кућни ред хотела Југославија - категорија „де лукс"

„И несврстани имају новца"

Пратећи ток државе, идеја је стопирана када се Југославија нашла пред првим проблемом 1949, када је Тито рекао чувено „не" Стаљину.

Коначно, изградња прати и економски успон СФРЈ.

„Те 1969. године када је хотел отворен, Југославија је требало да покаже колико је држава јака - финансијски највише јер смо били ту између Запада и Истока."

То није био обичан хотел, већ је, додаје Миликић, „пројектован као луксузно здање за стране државнике које је страним владарима требало да покаже успех и снагу југословенског самоуправног социјализма":

„Од друге половине 1960-их и током 1970-их Југославија почиње да води несврстану политику, а и сам хотел је требало да покаже да то функционише и да имамо новца."

Југославија (али хотел) у бројкама

  • Највећи хотел у СФРЈ
  • Више од 600 соба и апартмана
  • Ресторани са више од 800 места
  • Седам спратова главне зграде
  • 14 тона тежак лустер са 40.000 хиљада кристала, који је ушао у Гинисову књигу рекорда

Ко је све био гост хотела

  • Британска Краљица Елизабета
  • Амерички председници Ричард Никсон и Џими Картер
  • Либијски вођа Муамер Гадафи
  • Астронаути Нил Амстронг и Баз Олдрин
  • Немачки канцелар Вили Брант
  • Певачица Тина Тарнер
  • Глумац Кевин Костнер
Натпис на слици Многи посетиоци и данас долазе да виде лустер са 40.000 кристала, који је ушао у Гинисову књигу рекорда
Натпис на слици Данас вам делује уобичајено, али током 70-их ово степениште је било право архитектонско чудо

Домаћи производ

Југославија је грађена по пројекту архитеката загребачке школе модерне Младена Каузларића, Лавослава Хорвата и Казимира Остроговића.

„У питању је био домаћи производ, није било страних архитеката", каже историчар Миликић.

„Иако су тих година велику улогу у грађену земље имали новац и кредити из Америке, акценат је био на томе да смо све сами направили."

Натпис на слици Хотел има два званична улаза - градски и дунавски, али и бројне додатне пролазе

Урушавање

Тања Васић има 30 година и одрасла је у близини хотела Југославија.

„Мени је 1990-их хотел био место за избегавање где су се скупљале проблематичне структуре људи."

Пензионер Тома Иличић сваки дан шета дуж Земунског кеја.

„Током 1970-их смо у хотелу Југославија имали прославе фирми у тој чувеној Банкет сали и то смо доживљавали баш онако велелепно.

„Онда се десило да ниси смео касније да прођеш туда, ко се све скупљао".

У хотелу је чувену продавницу одеће имала и Светлана Разнатовић Цеца, естрадна певачица и супруга убијеног Жељка Ражнатовића Аркан, оснивача и главног команданта Српске добровољачке гарде, који је током ратова у Југославији стекао репутацију ратног профитера.

У ноћи између 7. и 8. маја 1999. године, два пројектила бачена су на западно крило хотела.

У бомбардовању је уништено и ово здање. То је једна од најтежих ноћи у којој је авијација НАТО-а у четири таласа жестоко бомбардовала и најстрожи центар града, амбасаду Кине на Новом Београду и шире, писао је тада недељник Време.

„Британски министар иностраних послова је сутрадан рекао да је хотел Југославија, у ствари био на мети, те да је то била 'легитимна мета' зато што се 'сматра да се користи као штаб лидера паравојних снага Аркана'", писало је Време.

„Аркан је рекао да 'штаб Тигрова' није погођен и да они нису чак ни ранили ниједног 'тигра' и да 'тигрови' спремни чекају НАТО."

За то време су у холу и у свечаним салама које изгледају као да је кроз њих прошао торнадо, келнери рашчишћавали стакло, додао је репортер Времена.

„То није неки јединствен пример да се наслеђе из периода социјализма урушава. То је све део историјског ревизионизма и потребе да се докусури сећање на социјалистички период", објашњава теоретичар уметности Димитријевић.

„С друге стране, у питању је нека врста празне фасцинације тим наслеђем, а то је такође акт деполитизације."

Димитријевић пише о културном наслеђу социјалистичке Југославије, а аутор је и књиге „Потрошени социјализам" , а овај хотел је за њега „свакако један од најрепрезентативнијих објеката":

„И у другим случајевима занима ме како нека зграда која је створена у оквиру неке специфичне друштвене имагинације преживљава или не крај те имагинације.

Са објектима изграђеним током социјализма, додаје Димитријевић, догађа се да је „та друштвена имагинација сведена - на имагинацију катастрофе".

Натпис на слици Место где је пала бомба 1999. године. Овај простор ни данас није реновиран
Натпис на слици Некада се у чувену Банкет салу, где су се организовале прославе, ишло право из западног крила које је бомбардовано

Хотел данас - без две куле и две звездице

Хотел Југославија је након бомбардовања припао „Дунав осигурању", а Агенција за приватизацију га је продала из трећег покушаја 2006. године компанији „Алпе-Адрија хотели" из Београда за 31,3 милиона евра.

Продат је по знатно нижој цени од почетног износа од 42 милиона евра, а на лицитацији су учествовале и Pluto internacional и КЛЦ холдингс из Луксембурга.

У медијима се спекулисало да је тајни сувласник био и хрватски бизнисмен Андрија Кевић.

Комплекс је затим продат инвестиционом фонду QSQ са Кипра.

Тренутно, хотел је у власништву Рил холдинга, фирме из Београда, а директор је Рајан Рајичић, стоји на сајту Агенције за привредне регистре (АПР).

Поред бројних најава да су страни инвеститори заинтересовани да уложе новац у здање, хотел је поново почео са радом крајем 2013. године као гарни хотел са три звездице. Сам појам гарни у туризму значи да има само услугу ноћења и доручка и да се подразумева да гост неће много времена проводити у смештају.

Има 132 собе на дунавској страни на трећем, четвртом и шестом спрату, као и седам ресторана, продавница и око 100 канцеларија. У оквиру комплекса налази се и Гранд Казино Београд и кинеска туристичка агенција.

Данас у хотел махом долазе посетиоци из бивше Југославије или спортисти када се организују велика такмичења.

Овог лета, према најавама из градске управе током 2015. године, хотел је требало да добије луксузне две куле. Идеја је била да постане део ланца Кемпински и постане опет луксузни хотел од пет звездица.

Ни две куле и додатне две звездице овог лета нису заживеле.

Лустер изгледа импозантно, али више није највећи у Европи.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи