Милош Велики, Вожд Карађорђе: Који су ауто-путеви најнеопходнији

Деоница Милош Велики Image copyright Fonet
Натпис на слици Деоницу аутопута Милош Велики отворио је председник Србије Александар Вучић

Барем што се тиче церемонија отварања ауто-путева по Србији, летња сезона 2019. ће се свакако памтити као једна од успешнијих.

Више хиљада људи окупило се у недељу на петљи Љиг и присуствовало отварању деонице ауто-пута ка Чачку. Деоница пута названа је Милош Велики.

Председник Србије Александар Вучић провозао се панорамским аутобусом новом деоницом са члановима владе и гостима из региона.

Вучић је искористио прилику да најави још један ауто-пут назван по историјској личности.

Вожд Карађорђе повезиваће север Шумадије са истоком Србије.

Међутим, аутомобила на путевима је много, као и смерова кретања, па се поставља питање колико је још ауто-путева у Србији потребно и који су возачима најнеопходнији.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић раније је најавила изградњу три нова ауто-пута.

Коридор 11

Ауто-пут од Београда до Црне Горе (Коридор 11), планиран да буде дугачак 270 километара, и даље је приоритет.

Нова деоница од Обреновца до Љига дугачка је 62.7 километара, што заједно са раније отвореном деоницом Љиг-Прељина чини 103.6 километара ауто-пута Е763 Београд-Јужни Јадран.

Изградња Коридора 11 почела је пре 11 година, а како стоји на сајту Коридора Србије очекивани рок за завршетак радова је крај 2019. године.

Завршетак радова најављиван је више пута, па је тако министарка саобраћаја Зорана Михајловић обећавала да ће пут бити готов 2017. године, односно да ће већ тада до Златибора бити могуће доћи за само један сат.

Колико ће Коридор 11 коштати није познато, али се зна цена деоница.

За пут Љиг-Прељина утрошено је 760 милиона долара, а уговорена вредност последње отворене деонице је 430 милиона евра, што је седам милиона евра по километру, објавио је Инсајдер.

Image copyright Koridori Srbije/BBC
Натпис на слици Коридор 10

Где ћемо пре?

Ауто-пут Милош Велики ће постићи пун ефекат када се изграде деонице од Новог Београда до Сурчина и до Обреновца, сматра Милутин Игњатовић, генерални директор Саобраћајног института ЦИП.

Очекује се да деоница од Обреновца до Сурчина буде готова до краја 2019. године, а од Сурчина до Новог Београда до средине 2021. године.

„Тада ће Београд бити оптимално повезан са Чачком", каже Игњатовић за ББЦ.

Саобраћајни институт ЦИП пројектује и деоницу ауто-пута од Прељине до Пожеге, а према речима Игњатовића, очекује се и почетак пројектовања „најтеже деонице на Коридору 11 - од Пожеге до Бољара.

Image copyright ББЦ

„Када се окончају пројекти и изведу радови на предметним деоницама може се закључити да ће Србија добити савремен, модеран ауто-пут од Београда до Бољара", истакао је Игњатовић.

Додаје да је од великог значаја за Србију и завршетак аутопутне и железничке обилазнице око Београда, као и Моравског коридора.

Коридор 11 је „приоритет који мора да се комплетира" и за некадашњег министра саобраћаја Милутина Мркоњића.

„Обавезно наставак ауто-пута од Прељине до Пожеге, па од Пожеге до Ивањице, границе са Црном Гором", сматра Мркоњић.

Коридор 10

Ни Коридор 10 још није готов, јер су радови на источном краку ка Бугарској још увек у току.

Најављивано је да ће тај ауто-пут на јесен бити потпуно отворен за саобраћај.

Највећи изазов на изградњи тог ауто-пута био је део кроз Грделичку клисуру. Ова деоница отворена је у мају 2019. године.

Изградња јужног дела Коридора 10 дугог 74 километра почела је 2013. године. На делу кроз Грделичку клисуру радило се шест година и за то време је изграђено 26,3 километра ауто-пута, 36 мостова и два најсавременија тунела, подаци су Коридора Србије.

За Милоша Великог засад потребни велики резервоари

Они који се запуте у Чачак, мораће да напуне резервоаре пре изласка на нову деоницу ауто-пута, јер пумпи на новом путу још увек нема, пишу Вечерње новости.

Прве пумпе би требало да се отворе тек следеће године.

А пумпи још увек нема ни на новој деоници Коридора 10 у Грделичкој клисури.

Моравски Коридор и нови ауто-путеви

„На лето нас очекује почетак радова на ауто-путу ка Босни и Херцеговини, од Сремске Раче до Кузмина, као и Моравског коридора, веома важног за Србију јер ће повезати Коридоре 10 и 11 и велике градове у централном делу земље", рекла је Михајловић медијима.

Планирано је да Моравски коридор буде дугачак 112 километара. Овај ауто-пут повезиваће Појате и Прељину.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре тренутно тражи стратешког партнера за изградњу овог коридора.

А један од највећих грађевинских подухвата биће измена тока Западне Мораве.

Просторни план будућег ауто-пута открива да је предвиђено да се ток реке измени у близини Краљева.

Када је реч о плановима за нове деонице ауто-пута, Мркоњић каже да „ми можемо да се љутимо колико хоћемо, али ауто-пут Приштина-Ниш-Софија спада у европски коридор".

Мркоњић додаје да је веома важна и деоница Београд-Обреновац Коридора 11.

Додаје да ауто-пут Београд-Чачак, „можда није био од интереса за Европу", али је свакако био „најтежи пут са најгушћим саобраћајем".

Вожд Карађорђе

Још једна историјска личност - Вожд Kарађорђе - требало би да повеже Шумадију и источну Србију.

Шумадијски коридор који ће повезивати Младеновац и Бор, носиће име по вођи Првог српског устанка.

Како је истакао председник Србије, ауто-пут Вожд Карађорђе и брза саобраћајница ићи ће „у ипсилон краку од Младеновца до Аранђеловца, од Тополе до Раче, Свилајнца до Деспотовца и Бора".

Image copyright PA
Натпис на слици Изградњом ауто-путева, брзина кретања возила ће се повећавати, а број незгода смањивати.

Са безбедносне стране, сваки ауто-пут је добродошао

Изградњом оваквих савремених путева брзина кретања возила ће се повећавати, а број незгода смањивати, сматра директор Саобраћајног института ЦИП.

Сличног мишљења је и Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја.

„Изградња ауто-путева у Србији има стратешко значење не само по питању привреде, већ и из аспекта безбедности саобраћаја", изјавио је раније Окановић за ББЦ.

Окановић је истакао да се велики број саобраћајних несрећа дешава управно на деоница од Београда ка Црној Гори.

„Та деоница је изузетно оптерећена, уз низ неповољних околности које утичу на безбедност саобраћаја. Оног тренутка када тај исти путни правац покријете ауто-путем, слика се драстично мења на боље."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи