Бирачки спискови: Хоће ли преминулима и даље стизати позиви за гласање

Избори Image copyright ERMAL META
Натпис на слици Бирачки спискови готово практично су аутоматизовани 2019. године, али су проблем ранији подаци, објашњавају из ЦРТА

Анка Ј. преминула је у Паризу пре седам година, а њена породица у Београду и даље добија бирачки листић са њеним именом.

„Наша тетка је отишла у Француску пре 30 година и тамо је и преминула, али ми уредно добијамо њен листић", каже за ББЦ Тамара која живи на овој адреси.

Додаје да разуме зашто су слали позиве јер је тетка била пријављена на тој адреси, али јој није јасно зашто се то дешава и годинама након што је преминула.

„То ми не улива поверење да је са изборима све у реду", каже Тамара која није желела да открива пуно име и презиме.

Бирачки спискови „по највишим светским стандардима" - ово је најновије обећање које је након пете рунде преговора власти и опозиције стигло из Српске напредне странке.

Ово је уједно и једна од четири теме које су дефинисале невладине организације, а о којима се преговара на Факултету политичких наука у Београду.

„Због изборних малверзација деведесетих, када је власт манипулисала бројем бирача на Косову, свака наредна опозиција оптуживала је власт за нерегуларне бирачке спискове", објашњава за ББЦ Раша Недељков, програмски директор ЦРТА.

„Након последњих догађаја прошле године, поверење грађана у бирачки списак је јако мало."

Позиви преминулима, али и онима који никада нису живели на тим адресама - који су заправо проблеми са бирачким списковима и да ли они утичу на крајњи резултат избора или су само „лакша тема за СНС", како тврди за ББЦ Бојан Клачар из ЦЕСИД-а.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionSve što treba da znate o sastancima vlasti i opozicije

Позиви за чак 31 особу рођену у 19. веку

Упркос тврдњама надлежних да се бирачки спискови редовно ажурирају, новинари Инсајдера открили су у фебруару 2019. више случајева да у Србији право гласа имају и грађани који су одавно преминули.

Истраживање Инсајдера показало је да је на изборима пре две године, према бирачком списку, право гласа имала најмање 31 особа рођена у 19. веку, док је само на територији Београда, уписано најмање 150 грађана који су старији од 110 година.

Међу њима је и особа која би, према овом истраживању, у мају прошле године напунила чак 128 година.

„Наша препорука је била аутоматско брисање преминулих из бирачког списка, а из Министарства локалне самоуправе смо добили одговор да је то аутоматизовано", каже Недељков из ЦРТА.

„Испоставило се да и јесте, свако пунолетство, смрт или промена презимена од 2019. године се аутоматски заводи, али остаје проблем шта ће бити са онима од раније."

Позиви који стижу за преминуле људе, каже Недељков, сами по себи нису толики проблем.

„Када држављани Србије живе и премину у иностранству, држава често нема начин да то утврди.

„Ипак, важно је знати да они отварају простор за манипулације. Када би се поштовале у потпуности процедуре на бирачком месту, сам бирачки списак не би био толико битан."

Зато Недељков даје примере прошлогодишњих избора у Београду када је ЦРТА добијала пријаве да су позиви за гласање стизали на адресе људи који ту никада нису живели. ЦРТА у петак 13. септембра зато организује дебату „Све по списку", на којој ће се говорити о проблемима у вези са тачношћу и ажурношћу бирачког списка.

Није могуће утврдити колико позиви преминулима заправо могу да 'поремете' крајњи резултат изборне утакмице, тврди Клачар.

„До сада проблеми у бирачком списку нису утицали на финални резултат."

Бирачки списак је, додаје он, заправо „одраз државне администрације".

„То је технички посао, али показује како ради МУП и све остале државне службе."

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionКако је изгледала припрема за локалне изборе у Кули 2018.

Шта каже власт, а шта опозиција

Након пете рунде преговора на Факултету политичких наука, власт је пристала да изађе у сусрет свим примедбама које се тичу сређивања бирачког списка.

„То значи потребу да имамо по највишим светским стандардима уређене бирачке спискове, да ту тачност буде на толико високом нивоу да не буде уопште спорно за грађане да ли су ти спискови релевантни и да ли у њих треба да имају поверење", рекао је након састанка Владимир Орлић из СНС.

Покрет слободних грађана саопштио је да убудуће неће учествовати у разговорима власти и опозиције уколико се не испуне два захтева - да се састави писани документ, којим се власт обавезује да ће усвојити и спровести препоруке стручних организација, као и да тај документ потпишу, и тиме се обавежу, министри чији су ресори надлежни за та питања.

У ПСГ-у траже да министар за државну управу и локалну самоуправу Бранко Ружић и министар културе и информисања Владан Вукосављевић потписима преузму политичку одговорност за испуњење препорука.

Представник ЛСВ Александар Мартон је рекао да тема бирачких спискова и изборне администрације „нешто што је од круцијалне важности за квалитет демократске изборне процедуре.

„И баш зато је битно што смо чули низ добрих ставова и од представника власти и опозиције, а нарочито од представника НВО".

Image copyright Bloomberg
Натпис на слици За изборе се из буџета издвајају милијарде динара, али су грађани често неповерљиви у њихову регуларност

„Најлакша тема" или смиривање бирача

Уређење бирачког списка је званично једна, иако трећа по реду, од четири ставке које су пре почетка разговора на Факултету политичких наука, дефинисале невладине организације.

Пре ње, ту су - финансирање кампање и контрола медија, а затим и бирачко право за све грађане.

Направљен је помак у разговорима око бирачког списка, коментарише преговоре Клачар.

„Бирачки списак је важна тема, али има и оних које су важније, а које је тражила опозиција, а то су рад Републичке изборне комисије (РИК) и медија (РЕМ).

„Инсистирајући на тој теми, опозиција је сузила маневарски простор, а СНС је проценио да је та тема лакша него остале."

На изборима 2018. године у Београду, ЦРТА је забележила бројне неправилности попут непроверавања личних исправа бирача, некоришћења спреја, вођења паралелних евиденција бирача независно од бирачког списка, као и кршења тајности гласања.

Забележени су и случајеви познати као „бугарски воз", где бирачи убацују већ попуњени листић, а износе празан.

Било је и примера да чланови бирачких одбора нуде новац за гласове за одређену политичку опцију. Чланови посматрачке организације ЦРТА су избачени са бирачког места три пута, а неправилности су укупно уочене на осам одсто бирачких места.

Ипак, готово да се не помињу нерегуларности везане за бирачки списак.

ЦРТА је, ипак, тражила независну анализу бирачких спискова, како би се разбиле спекулације о преминулим лицима на списковима и онима у иностранству.

За анализу би требало неколико месеци, а затим би уследиле препоруке.

Искуства из иностранства

Са бирачким списковима највише проблема, објашњава Недељков, имају земље у којима се велики број грађана иселио и они који немају електронско гласање.

Што се осталих земаља региона тиче, сличан проблем је избио и у Македонији и Хрватској, објашњава Клачар, превасходно јер „грађани немају поверења".

Он мисли да је законско решење Србије прихватљиво, али да га треба применити у пракси па да „зато није потребно преписивати туђе законе":

„Ово је ипак горуће питање у Србији, више него у другим бившим југословенским републикама, јер у Србији постоји већи дисбаланс политичке моћи.

„Најбољи контролор избора је и даље конкуренција."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи