Председник Чешке Милош Земан: Ко је човек који не воли Косово

Београд, 10. септембар 2019. Image copyright FoNet
Натпис на слици Чешког председника Земана на аеродрому је дочекао председник Србије Александар Вучић

Већ на црвеном тепиху београдског аеродрома, чешки председник поручио је српском колеги - „волим Србију и српски народ. Не волим Косово."

Ове речи Милоша Земана доспеле су и у америчке медије, а у јавности земље која га је дочекала донеле су овом политичком ветерану готово безрезервне симпатије - иако је управо он био на челу чешке владе која је подржала НАТО бомбардовање Југославије 1999. године.

Ипак, кад се стишају пажња и симпатије, Чешка остаје једна од земаља које су на листи оних које су признале независност Косова.

Земан је на конференцији за медије са председником Србије Александром Вучићем најавио да ће за месец дана, на састанку уставних власти у Прагу, поставити питање да ли је могуће повући признање независности Косова.

Додао је и да он није диктатор, те да не може да наметне лични став.

„Иако председник Чешке Републике има нека овлашћења, његова реална моћ је ограничена - влада је та која доноси одлуке, са премијером као кључном личношћу.

Председник, ипак, има велику неформалну моћ - утицајан је у јавности, а медији обраћају пажњу на то шта председник говори", каже професор Милош Брунцлик са Института за политичке науке Карловог универзитета у Прагу.

Није ово први пут да Милош Земан говори о могућој промени чешког става о Косову, али формалног заокрета до сада није било ни у назнакама.

„Тешко је очекивати да се то догоди", каже за ББЦ на српском Димитрије Милић из организације Нови трећи пут уз констатацију да је чешка политика веома специфична.

Чешка је једна од 23 земље Европске уније које су признале независност Косова.

Чешка и Словачка - две земље, два става о Косову

За разлику од Чешке, некадашња мања чланица Чехословачке налази се међу пет земаља ЕУ које нису признале независност Косова.

„Словачка не признаје Косово јер има јаку мађарску мањину у јужним пограничним пределима - слично као Румунија.

Зато те две земље не желе да ризикују са признањем Косова, док Чешка нема тај проблем", каже Димитрије Милић.

Он каже да Словачку и Чешку разликује и однос према националном питању.

„Словачка је дуго имала и питање потиснутог идентитета - у тој земљи се јавља висок степен национализма, готово да се за сваку партију може рећи да има елементе националистичке.

У Чешкој нема толико наглашених елемената национализма."

Image copyright STEPHEN JAFFE/AFP/Getty Images
Натпис на слици Мадлен Олбрајт и два става о Косову - лево је чешки лидер Милош Земан, десно словачки шеф дипломатије Микулаш Дзуринда

Новинарка Софија Кордић, која живи и ради у Прагу, описује Земана као популисту који је у ову средњеевропску земљу на површину изнео страх од ислама.

„Он је заслужан за невероватну антиисламску хистерију у Чешкој, где иначе избеглице можете на прсте набројати.

Кад данас говори о Косову, он говори у контексту страха од ислама", каже она.

И сам Земан нерадо се сећа 1999. године, када је био на челу Владе која је подржала бомбардовање Југославије управо због питања Косова.

Касније је тврдио да је погрешио што је поверовао америчкој државној секретарки Мадлен Олбрајт да у бомбардовању неће страдати цивили.

„Он се труди да скрије да је подржавао бомбардовање Југославије 1999. године, када је био премијер Чешке", каже Софија Кордић.

Ипак, иако је биран на директним изборима, Земан за ставове које износи често нема упориште у већинском делу јавности.

„Земан је био човек који је помогао да земља уђе у ЕУ и НАТО, а сада је променио ставове по неким кључним питањима.

Ипак, по тим питањима он нема пуно савезника - више је пример који искаче из општег дискурса", каже Димитрије Милић.

О његовој политичкој тежини на специфичан начин говори и чињеница да се Земан налази на челу Странке грађанских права која није успела да уђе у парламент Чешке, али је сам Земан на председничким изборима остварио натполовичну већину.

Ко је Милош Земан

  • Рођен је 28. септембра 1944. године;
  • Дипломирао на Економском факултету Универзитета у Прагу;
  • Током Прашког пролећа 1968. године постао члан Комунистичке партије, избачен из партије 1970. године јер се противио окупацији Чехословачке од стране Варшавског пакта;
  • У вишепартијском систему, најпре постаје члан Чехословачке социјалдемократске партије на чије чело долази 1993. године и трансформише је у најјачу странку у земљи;
  • 1998 - 2002. године председник Владе Чешке Републике;
  • 2003. године губи на председничким изборима од Вацлава Клауса;
  • 2007. године напушта Социјалдемократску странку, а две године касније оснива Странку грађанских права;
  • 2013. године у другом кругу избора постаје председник Чешке Републике, али његова странка на парламентарним изборима 2017. године не улази у парламент;
  • 2018. године у другом кругу побеђује независног кандидата, академика Јиржија Драхоша и осваја други председнички мандат.
Image copyright Getty Images
Натпис на слици Земан и Вацлав Хавел - председник Чешке у тренутку Земановог избора за премијера

Од критичког интелектуалца до човека који дели друштво

За познаваоце чешке политике, дефинисање политичке оријентације Милоша Земана представља изазов описивања његове вишедеценијске политичке каријере.

„Многи би га означили као левичара јер је као премијер водио Социјалдемократску партију - али нити је та странка левица, нити је он левичар.

Најкраће бих га могла описати као популисту", каже новинарка Софија Кордић.

У процесу дефинисања, она каже да је Земан себе - најбоље описао.

„Он је човек који је у комунизму важио за критичког интелектуалца, који је патио под тим режимом.

А онда је и сам рекао да са интелектуализмом не може успети у политици."

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionРуске и савезнце напале су 1968. престоницу Чехословачке, да зауставе либерализацију.

На мети веома често има и новинаре - јавно је за њих говорио да жали што још постоје, а да је интелигенција чешких новинара на нивоу бића која су некада живела на Мадагаскару.

„Земан успешно свађа чешко друштво, свесно ради ствари који иритирају.

Не подноси критику и јако је сујетан, па је зато веома негативан и према новинарима", каже Софија Кордић.

У чешкој јавности његове иступе често прате наводи да се у медијима појављује под дејством алкохола, да прави дипломатске гафове и политичке бламаже.

Прати га, ипак, и другачија врста критике - о повезаности са сумњивим капиталом који стиже са Истока, на шта је евроатлантска већина у чешком друштву посебно осетљива.

„Око Земана постоји круг бизнисмена којима он покушава да помогне, посебно на тржиштима попут Русије или Кине.

И на тај начин, он балансира са проевропском политиком чешке владе", каже професор са прашког Института за политичке науке.

Тај баланс је слика и прилика Земанових политичких односа.

Иако му је по чешком Уставу у надлежности да са шефом дипломатије Томашем Петричеком сарађује око најважнијих питања - у јавности најчешће износе дијаметрално супротне ставове.

Питање Косова само је једна од бројних тачака овог, често веома колоритног сукоба.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи