Страни студенти у Великој Британији: „Нова одлука не гарантује посао"

Студенти у библиотеци Image copyright Getty Images
Натпис на слици Више времена и опција за стране студенте

Хелена Иванов живи у Лондону - пре четири године она је тамо отишла на мастер, а онда 2017. остала и на докторским.

Добила је стипендију за докторске студије којом су јој покривени и трошкови живота. Уз то, Хелена предаје два пута недељно на факултету, радећи као асистент.

Она је међу 600 студената који су у периоду од 2015. до 2018. године добили визу за студирање у Великој Британији.

Каже да је одлука британске Владе да страним студентима омогући да у земљи остану две године након завршетка студија како би пронашли посао, битна и позитивна за студенте из целог света.

Овом одлуком поништена је мера бивше премијерке Терезе Меј којом је било прописано да страни студенти морају да нађу посао у року од четири месеца или да напусте земљу.

„Политика Терезе Меј је утицала да се број страних студената смањи и ово ће дефинитивно утицати на то да се већи број људи од сада пријављује за студије у Британији", каже Иванов за ББЦ на српском.

Британски премијер Борис Џонсон рекао је да ће ова одлука омогућити страним студентима којих је прошле године било 450.000, да почну каријере у Великој Британији.

„Лондон најлепши град на свету"

Првенствено због марљивости и образовања, а онда и среће, како сама каже, докторка Тијана Јевтић Војиновић из Ваљева успела је да одмах након завршетка доктората на Мидлсекс универзитету добије посао.

„Дизајнирам и тестирам нове рехабилитационе методе које подразумевају примену роботике и биомедицинско инжењерство у медицини", каже Тијана за ББЦ на српском.

Она ради као доцент на универзитету Колеџ Лондон у лабораторији која делом припада ортопедској болници Ројал Нешнл.

Каже да је одушевљена новим вестима јер ће „људима сада бити лакше и неће морати да се плаше да неће наћи посао".

„Посебно ако су уско специјализовани за неку област, попут мене", каже Јевтић Војиновић.

Тијана каже да зна много људи који нису успели да се запосле одмах после студија, јер је четири месеца кратко време да напишу биографију, добију позиве за разговоре за посао, оду на те разговоре.

„Да нисам добила посао одмах после студија, вратила бих се за Србију, па бих оданде тражила посао", говори Тијана о „најгорем сценарију који је могао да јој се деси".

Ипак, због стручности и мало среће, добила је посао у струци и могућност да живи у „најлепшем граду на свету", како каже.

Стефан Стојадиновић који живи у Лондону, студирао је на универзитету Вестминстер.

Он каже да измена одлуке не значи да ће посао студентима бити загарантован, „јер ће сада конкуренција бити још већа", каже Стојадиновић за ББЦ на српском.

Стојадиновић мисли да је ова измена закона свакако охрабрујућа за све не-ЕУ студенте, јер ће „имати прилике да искусе живот у овој земљи".

О изјави Бориса Џонсона, да је ово „велики потенцијал за стране студенте", каже, да је треба узети са резервом.

„Делује да се овим потезом више отвара ка земљама које нису чланице Европске уније", тврди Стојадиновић и каже да студенти који долазе из тих земаља плаћају дупло више за исти курс или програм у поређењу са колегама из ЕУ.

Из Српског сити клуба, организације која промовише професионалце из Србије у Великој Британији, кажу за ББЦ на српском да је ова измена закона од изузетно велике важности за будуће студенте.

„Уз стечено високо образовање, добиће и практично искуство на међународном тржишту", кажу у овом клубу и додају да је важно имати на уму да се то знање и искуство може пренети било где.

„Ми ћемо тим појединцима, будућим повратницима, као и до сада, омогућити потребну подршку и контакте како би тај повратак био што успешнији", додају.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Након што добију диплому у руке, имају рок две године да се запосле

Шта ово значи за Велику Британију

Алистер Џарвис, извршни директор универзитета у Британији, поздравио је ову одлуку, рекавши да је она важна и са економског становишта.

„Студенти ће поново бирати ову земљу за усавршавање", каже Џарвис.

Додаје да извештаји показују да страни студенти доносе 26 милијарди америчких долара, али да је Велика Британија престала да буде за њих „први избор" због кратког периода током ког могу да остану у земљи након дипломирања.

Алф Мелмет, председник невладине организације Мигрејшн воч, тврди да је ова одлука „непромишљена" и да би овај корак могао да доведе до тога да „страни студенти остану без посла".

„Наши универзитети привлаче рекордан број страних студената, тако да нема потребе да се важност студијске визе умањује", каже Мелмет.

Дајан Ебот, државна секретарка владе у сенци, каже да се одувек говорило да свршени студенти треба да имају могућност да раде у Великој Британији након студија, јер им то омогућава да допринесу економском развоју и истраживањима на универзитетима.

„Велика је штета што министри раније нису подржавали ове мере", рекла је Абот за ББЦ.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи