Србија и Ватикан: Косово приближава, посета папе удаљава

Рим, новембар 2009. Image copyright FoNet/Dragoljub Stevanović
Натпис на слици Папе и српски председници састају се само у Риму - Борис Тадић и папа Бенедикт

Када су се Томислав Николић и Александар Вучић 2006. године потписали као рецензенти књиге Војислава Шешеља „Ватикан главно сатанино гнездо", нису могли ни да помисле да ће бити два председника Србије који ће у Ватикану бити примљени на највишем нивоу.

Од тог времена променило се много тога, па и сам папа, али се није променила чињеница да ниједан поглавар Римокатоличке цркве није посетио Србију.

Борис Тадић, Николићев и Вучићев претходник на месту председника Србије такође се састао са папом Бенедиктом, у новембру 2009. године.

„Ја сам од почетка мандата радио на посети папе Србији, коју сам сматрао веома важном.

До ње није дошло јер није било потврде Српске православне цркве (СПЦ) да је посета прихватљива, а Ватикан на томе инсистира због своја два идентитета - црквеног и верског", каже Борис Тадић за ББЦ на српском.

Иако због изостанка посете односи Београда и Ватикана могу изгледати лошије, однос Свете столице према Србији важном питању чини их знатно бољим.

„Косово је питање које додатно приближава Београд и Ватикан.

Католичка црква је била веома конструктивна, подржавала је СПЦ у заштити српских светиња и народа на Косову", каже за ББЦ на српском дописник „Недељника" из Рима Жељко Пантелић.

Ни то није било довољно да папа Фрања ове године у балканску турнеју, у оквиру које је посетио Бугарску и Северну Македонију, уврсти и Србију.

Председник Србије Александар Вучић разговарао је са папом Фрањом у Риму, и после састанка поручио да ће „Ватикан чувати позицију о Косову".

Континуитет разговора Београда и Ватикана

Посете Вучића и Николића Светој столици представљају нове етапе сусрета српских председника са поглаварима католичке цркве, међу којима је и сусрет Бориса Тадића са папом Бенедиктом.

Аудијенција код папе трајала је око 25 минута и била је у четири ока, на енглеском језику и без преводиоца, јавила је тада италијанска агенција Анса.

Тадић каже да су у његовој припреми учествовали представници Београдске надбискупије на челу са Станиславом Хочеваром, али и припадници заједнице Сант Еђидио, међу којима је и Вићенцо Паља.

„Паља и Хочевар су разговарали још са Слободаном Милошевићем - око реформе образовног система, са Коштуницом и Ђинђићем и око свих других питања, укључујући и питање статуса Косова.

Ти разговори су били континуитет разговора Србије и Ватикана", каже Тадић.

Представници Сант Еђидија били су посредници у разговорима тадашњег председника Србије Слободана Милошевића и лидера косовских Албанаца Ибрахима Ругове о образовању на Косову који су резултирали споразумом Милошевића и Ругове 1996. године.

Image copyright FoNet/Dragoljub Stevanović
Натпис на слици У Тадићевој делегацији били су тада, слева: Јасмина Стојанов (саветница за медије), Небојша Крстић (саветник за медије), Владета Јанковић (амбасадор Србије), Вук Јеремић (министар спољних послова), Јован Ратковић (спољнополитички саветник)

Тадић каже да су његови разговори 2009. године ишли у два правца - политичком и екуменском.

Док је са ватиканским кардиналом Солданом разговарао о политици и политичком утицају Ватикана, са папом Бенедиктом теме су биле екуменске.

„Разговарали смо о повезивању западног и источног хришћанства, превазилажењу сукоба и увек је помињан патријарх Павле, као симбол хришћанства.

Говорили смо о неопходности успостављања политичког система у Европи који би стабилизовао међусобне односе верских заједница, па тиме и држава", каже Тадић.

Просута кафа или авион „у слободном паду"

Између сусрета Бориса Тадића и Александра Вучића, са поглаваром католичке цркве састао се и Томислав Николић.

На сусрету у Ватикану 11. септембра 2015. године, Николић је такође позвао папу Фрању да посети Србију.

Састанак је одржан из другог покушаја - председник Николић упутио се у Ватикан и 17. априла исте године, али није стигао на циљ.

Његови сарадници тврдили су да је авиону отказао мотор због чега су путници „летели по авиону", док је летелица понирала великом брзином.

Касније је у званичним извештајима пилота наведено да је грешком посаде по командној табли просута кафа, те да је током брисања течности грешком активиран прекидач који је проузроковао наглу промену висине летелице.

Реакцијом пилота и копилота, авион је стабилизован и враћен у Београд, а посета је реализована са пет месеци закашњења.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Томислав Николић и папа Фрања, по успешном слетању српске делегације у Ватикан

Београд - Ватикан, у једном смеру до даљег

Док су председници Србије редовни гости у Ватикану, папа је границама Србије најближе пришао посетама Скопљу и Софији ове године, те Сарајеву и Загребу у претходним годинама.

„Читање историје кочи читање данашњице.

Историјски догађаји из Другог светског рата, које комунизам није ни имао намеру да решава, допринели су да су проблеми остали - раније под тепихом, а сада долази време да се то мора решити", објашњава разлоге изостанка посете за ББЦ на српском отац Александар Нинковић из Београдске надбискупије.

Каже да је посета папе, за које нема сагласности СПЦ, важно питање за католике у Србији.

„У Бугарској смо имали ситуацију да су чак и епископи, који су се јаче противили папиној посети него што се то противе српски епископи, после заједничког ручка и разговора били задовољни.

То је било снажно сведочанство хришћанског односа према браћи."

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionПапа Фрања је први папа у Северној Македонији

Некадашњи председник Борис Тадић каже да звучи невероватно да последице раскола у хришћанству из 1054. године имају и данас за једну од последица да папа не долази у Србију.

„Без посете папе, нема релаксације односа измећу СПЦ и Ватикана, а тиме и Србије и Ватикана, а сходно томе и Србије и западног света.

То би могло бити само корисно за Србију и то је био мој приступ - да уђемо у политичку линију нормалности, рационалности и подршке Ватикана за оно што је Србији важно."

Тадић упућује на дубоко укорењено схватање о одговорности Ватикана, пре свега за догађаје у Другом светском рату, погром над Србима на западним просторима где су живели, закључно са статусом Алојзија Степинца чије се проглашење за свеца тражи из Загреба.

Он додаје и да је деведесетих у Србији Ватикан често означаван као један од криваца за распад Југославије.

„Било је извесних разлога да се тако мисли, пре свега због односа између Ватикана и делова немачке државе, који су били иницијатори убрзаног признања Хрватске и Словеније и распада Југославије.

За тај распад свакако одговорност има и политика Србије, а не само политика Запада и Ватикана - али то је у делу конзервативне јавности произвело негативан став који је, како су године пролазиле, постао потпуно некористан", закључује Тадић.

Једногласно о Косову

Односи Београда и Ватикана у последње две деценије иду узлазном линијом, тврде саговорници ББЦ на српском.

„Период политичког неслагања и најнижи моменат односа Београда и Ватикана био је 1999. године, када је папа Јован Павле Други подржао бомбардовање Србије током кризе на Косову.

После тога, односи су дошли на веома висок ниво", подсећа новинар Жељко Пантелић.

Он посебно истиче заједнички рад српске цркве и Ватикана по питању проглашења Алојзија Степинца за свеца кроз формирање заједничких комисија и анализе овог осетљивог питања.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Председник Вучић саопштио је после сусрета са папом Фрањом да Ватикан неће мењати став о Косову

Ипак, можда најважнија веза Београда и Ватикана остаје одлука Свете столице да и даље не призна независност Косова.

„Ватикан је био гарант очувања и хришћанске, па и српске културне баштине на Косову.

Упркос притисцима Католичке цркве, Ватикан је одржао неутралан став", каже некадашњи председник Србије Борис Тадић.

Отац Александар Нинковић каже да односи Србије са Светом столицом напредују и на другим пољима.

„Односи Свете столице и Србије су посебно развијени у последњих двадесет година.

Успоставили смо размене студената, олакшавају се приступи архивима у Ватикану за српске научнике, обучавају се рестауратори, проучава и размењује културно наслеђе."

Нинковић закључује да се на овај начин главна жеља Ватикана - зближавање Истока и Запада - провлачи кроз све сегменте односа са Србијом.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи