Дечји бракови у Србији - живи реликт прошлости

Зоран и Светлана Матић Image copyright Privatna arhiva
Натпис на слици Зоран и Светлана морали су да добију сагласност мајки, али и одобрење психолога да би се венчали

Светлана Матић имала је непуних 16 година када се удала за две године старијег Зорана.

Ни Зоран није био пунолетан тог 11. априла 1971. године, па је за одлазак код матичара било неопходно да имају сагласност мајки од обоје младенаца.

Светлана је рођена и одрасла у Ваљеву и у то време живела је са мајком и теткама које су је чувале - као што је био „ред" у градским породицама.

„Да би ми и тетка дозволила да се удам, послала ме је на разговор код психолога. Тек са његовим уверењем да сам зрела за брак, отишли смо да се венчамо", каже Светлана за ББЦ на српском.

Готово пола века касније, Србија је одлучна у намери да стане на пут малолетничким браковима који опстају и у 21. веку.

„Дечји бракови у Србији су ретка појава у општој популацији, али су веома чести у ромским насељима", каже за ББЦ на српском Весна Дејановић, представница Уницефа за дечју заштиту.

„У овим заједницама које карактеришу изражено сиромаштво и социјална искљученост - више од половине девојчица (57 одсто) ступа у брак пре навршених 18 година, а скоро једна петина њих (18 одсто) и пре навршених 15 година.

„У општој популацији тај проценат износи 6,8 одсто, према подацима из 2014. године", додаје Дејановић.

Image copyright Privatna arhiva
Натпис на слици Светлана се удала за Зорана пре 16. рођендана

Најављене казне за родитеље

Светлана, данас 64-годишња пензионерка, са ове дистанце мисли да није погрешила што се одмах по завршетку основне школе удала.

Остали су браку 34 године и добили петоро деце.

„То је било из љубави и ми смо то одлучили. Стварно смо били зрели и он и ја.

„Данашња деца у овим хаотичним временима нису уопште зрела за брак и породицу у тим годинама и добро је да се то укине", наводи Светлана.

Постојећи Породични закон оставља ту могућност, али само после навршених 16 година и уз тачно прописане услове.

„Суд може, из оправданих разлога, дозволити склапање брака малолетном лицу које је навршило 16. годину живота, а достигло је телесну и душевну зрелост потребну за вршење права и дужности у браку", пише у закону.

Ту зрелост процењују центри за социјални рад.

Сваке године склопи се око 2.000 бракова у којима је бар један од супружника малолетан, рекао је саветник министра за рад Драган Вулевић за Политику, али треба имати у виду да се већина ових заједница не региструје.

Он је најавио да ће у нове измене закона увести забрану дечјих бракова, као и да ће бити предвиђене казне за родитеље који такве бракове допусте или уговоре, као и за особе које желе да ступе у брак са малолетником.

Када се напише нацрт закона и прецизно дефинишу казне, предлог ће прво ићи на јавну расправу, а тек онда у скупштину.

Дечји бракови су део традиције и културолошких обичаја неких националних група - попут Рома и Влаха, изјавио је Вулевић.

Image copyright GABRIEL BOUYS/AFP/Getty Images
Натпис на слици Илустрација - организација Амнести интернешнал организовала је 2016. перформанс да скрене пажњу на дечије бракове у Европи

„Родитељи одлучивали о нашим животима"

Такву судбину доживела је естрадна певачица Злата Петровић која је одрасла у мешовитој породици - мајка јој је била Ромкиња.

Имала је 16 година и тек завршену основну школу када су јој родитељи уговорили брак са дечком њених година, а да њих нико није питао.

„Родитељи су одлучивали о нашим животима и он је био из јако добре породице. Међутим, нисам могла да останем тамо".

После неколико месеци остала је у другом стању и тада је побегла. Абортирала је убрзо потом.

Ране трудноће - велики ризик и за маме и за бебе

Дечји бракови утичу на високу стопу трудноћа међу удатим девојчицама.

„Пре навршених 18 година, 40 одсто девојчица из ромских насеља роди дете, а пет одсто њих и пре навршених 15. У општој популацији је тај број значајно мањи и износи четири процента", напомиње Дејановић из Уницефа.

Порођај у раном животном добу излаже девојчице и њихове бебе бројним здравственим ризицима и повезује се са губитком бројних живота, наводе из Уницефа.

Стопа смртности деце у ромским насељима у Србији је 14,4 на 1.000 дечака и девојчица, што је више него дупло од републичког просека - 6,2 на 1.000 (РЗС 2014).

Смртни исходи повезани са трудноћом су водећи узрок смртности девојчица узраста 15-19 година глобално.

„То је било пре много година и тако се радило по селима, малтене у 90 одсто случајева. То није ни тада постојало као венчање, већ се браком сматрало када девојка оде у породицу мужа", каже Петровић.

Иако зна да постоје случајеви у којима су тако склопљени бракови потрајали и били складни, она ипак сматра да деца тог узраста нису спремна за такве обавезе, посебно не у 21. веку.

„Не могу деца са 16, 17 година, па чак и са 20 да буду спремна за брак. Знам по мом сину који има 20 година и не верујем да би он могао сад да се осамостали и има породицу.

„Те границе су се помериле, времена су се променила", додаје певачица.

Драган Вулевић каже да „процене стручњака из система социјалне заштите, полиције и тужилаштва говоре да се закон често злоупотребљава у сврху трговине децом, односно да се ти малолетнички бракови уговарају и склапају против воље `супружника`."

„На тај начин, деци се одузима детињство, њихово образовање најчешће се прекида, а они улазе у брачну заједницу за коју нису ни ментално ни физички зрели", каже он.

Надлежни су свесни да измене закона неће спречити ову појаву, али очекују да казнена политика утиче на смањење броја ових бракова.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Рано рађање излаже девојчице и њихове бебе бројним здравственим ризицима и повезује се са губитком бројних живота, наводе из Уницефа.

Прошле године - стотинак дечјих бракова

У Републици Србији у периоду од 2000. до 2018. године, број закључених малолетничких бракова показује значајан пад, наводе из Републичког завода за статистику за ББЦ.

Подаци овог завода показују да је током 2018. склопљено пет бракова у којима је мушкарац малолетан, 101 брак у коме је млада малолетна, док су брачне заједнице са оба малолетна супружника готово ишчезла појава.

Уницеф и Координационо тело за родну равноправност, на чијем челу је потпредседница Владе Зорана Михајловић, у сарадњи са бројним стручњацима и представницима невладиних организација, почетком 2019. године покренули су Националну коалицију за окончање дечјих бракова.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Када се девојчица од 11 или 12 година не појављује у школи, одмах треба да реагују школа, центар за социјални рад, ако треба и полиција.

Сиромаштво и (не)образовање

Стопа дечјих бракова јесте у опадању, али искорењивање је дуг процес, каже за ББЦ Славица Васић из Ромског женског центра Бибија. Она се више од 20 година бави оваквим проблемима.

Са најављеним изменама закона Васић је потпуно сагласна, али упозорава да су ромске заједнице обично ванбрачне.

„И то не може да се тумачи као задирање у приватност, јер се ради о правима детета. Дете је по међународној конвенцији све до 18 година".

Када би се озбиљније реаговало на системском нивоу, напомиње, не би ни имали ситуацију дечјих бракова у 21. веку.

„Систем то може врло лако да утврди, када се девојчица од 11 или 12 година не појављује у школи, наравно да одмах треба да реагују школа, центар за социјални рад, ако треба и полиција.

„Нама кад се не појави ромско дете, често су става - није важно. Школа и центар пребацују одговорност једни на друге, а сви би требало да реагују", подвлачи Васић.

Подаци су страшни, али горући проблем су сиромаштво и образовање, истиче.

„Ако је жена финансијски оснажена, наравно да ће се борити да се њено дете уда касније".

Наводи пример девојчице из београдског насеља Чукаричка падина. Њена породица је у главни град Србије дошла из Црне Горе. Девојчица се удала са 11 година.

„Кад смо је питали што се тако рано удала, рекла нам је `код њих сам имала ћебе да се покријем`", препричава Васић.

Одлучно се противи увреженом мишљењу да је то део „ромске традиције".

„На телевизији је жена Ромкиња причала како је ћерке продала за не знам колико пара. Каква традиција, то би требало ухапсити то је трговина људима.

„Каква ромска традиција - рани брак, таман посла... Него је питање невиности јако важно још увек. Када би те девојчице остајале у систему образовања, кад не би испадале из њега, то би било много другачије", истиче она.

Чедност императив

Инсистирање на части у патријархалним заједницама увек је инсистирање на уздржавању од сексуалних односа пре брака - ово се очекује од девојчица и жена.

Зато је инсистирање на забрани предбрачних сексуалних односа за девојке у свим ромским заједницама готово апсолутно и то је један од несумњивих разлога за рано склапање брака, наводи се у публикацији „Дечији бракови у ромској популацији у Србији" које је радио Уницеф у сарадњи са Етнографским институтом и организацијом Бибија.

Испитанице из разних делова Србије одговарале су на питања.

Срамота, када није слатка ракија (кад млада није невина). Али зато и треба снајка да буде млада, сви гледају да она буде што млађа због слатке ракије.

А ако није слатка ракија, онда циркус! Враћање назад. Па има и ко то ради… Неко враћа, неко не, али то није то ондак. А они који хоће да задрже снајку, они се снађу. Али то је велика брука, рекла им је једна од испитаница из Новог Бечеја.

На невиности се инсистира без обзира на то да ли се девојка удаје рано или тек после завршетка школе, па чак и факултета.

А невина девојка када отиде то је вау. Ал ако није невина то је катастрофа, па боље да медају док сам невина, него да се после смеје народ, казала је жена из Пирота.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Инсистирање на части у патријархалним заједницама увек је инсистирање на полном моралу, пре свега женском.

АЖЦ: Пресуда Апелационог суда пример кршења права детета

Апелациони суд у Београду уз подршку судског вештака и адвоката, крши права детета и права малолетних оштећених која су гарантована ратификованим међународним конвенцијама и законима Републике Србије, јер ослобађајућом одлуком шаље поруку свима који имају сексуалне односе са девојчицама ромског порекла да се неће сматрати одговорним, наводи се у саопштењу организације Аутономни женски центар.

Та организација уз уважавање слободног судијског уверења у погледу оцене свих доказа конкретног случаја, изражава забринутост због пресуде од 10. 6. 2019. г. на основу којe је учинилац кривичног дела обљуба са дететом, које је резултирало трудноћом, ослобођен кривице, са образложењем да по оцени овог суда „просечни припадник ромске популације сличних субјективних карактеристика као окривљени у околностима предметног догађаја не зна да је описано понашање забрањено".

На нижој судској инстанци окривљени је био осуђен на пет година затвора.

Суд је прихватио налаз судског вештака (специјалисте неуропсихијатрије и дечје психијатрије) који је навео да су „окривљени (22 године) и оштећена (13 година) припадници ромске националне мањине", те да је конкретни догађај цењен „у склопу социолошко-културолошких особености наведене етничке заједнице у погледу обрасца брачних и породичних односа, које се, између осталог, односе на рано ступање у полне односе и рано заснивање заједнице живота".

АЖЦ сматра да је срамотно да у 21. веку било ко, а посебно судије, вештаци и адвокати, помисле да било која девојчица старости 13 година „сама" бира да буде у (ван)брачној заједници и да има дете.

Сензационализам у медијима

Почетком септембра у таблоидима у Србији одјекнула је вест да је девојчица од 11 година из Црне Горе присилно удата за мушкарца са Косова.

Васић каже да би медији могли да помогну, уместо што „сензационалистички извештавају о таквим случајевима".

„Кад год се деси нешто тако, сви се баве тиме на нивоу сензације, а нико суштински не решава проблем. Извештавају о томе јер има 11 година, а велики је проблем и она која има 16 или 17 година, исто", наводи Васић.

Промоција оваквог закона и казнене политике мора се спровести у медијима, али и у разговору са заједницом, каже Љуан Коко из Центра за едукацију Рома и етничких заједница.

„Ако се овај закон усвоји, он ће у пракси да промени доста тога. Званични брак неће моћи да се склопи. А пошто је тенденција у ромској заједници да се одлази у Европу, без таквих папира неће моћи да оду", истиче Коко.

То је честа појава и међу другим националним мањинама - албанској, бошњачкој, код Ашкалија, Кичана, подсећа он.

„Врло често због затворености породице, ви не можете да толико дубоко да уђете и сазнате да они спремају дете да удају, то се крије и чува", каже Коко.

Како је на глобалном нивоу?

Број дечјих бракова се смањује на глобалном нивоу и то показује да се таква пракса може окончати.

У последњој декади удео жена које су удате као деца смањио се за 15 процената, што значи да је спречено око 25 милион дечјих бракова, подаци су Уницефа.

Данас се свака пета девојчица у свету уда пре 18. године, док је раније то био случај са сваком четвртом.

Између осталог, школовање девојчица, проактивна државна политика улагања у девојчице адолесцентног узраста и поруке у јавности колико су штетни, недопустиви и кажњиви дечји бракови, довели су до ове промене.

Ипак, ово није проблем само у економски слабо развијеним друштвима.

У Америци су до 2017. дечји бракови били дозвољени у свих 50 савезних држава.

Данас, ситуација је у САД промењена само у Делаверу и Њу Џерсију, две државе које су забраниле бракове малолетника.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи