Кошаркашка репрезентација Србије: Крај Ђорђевићеве „сребрне ере“ - кога за селектора

Сале Image copyright Fonet
Натпис на слици Ђорђевић је на клупи Србије био од новембра 2013. године

Већ данима се спекулише ко би могао да постане нови селектор репрезентације Србије - медији кандидују и номинују, а љубитељи кошарке чекају, док се прича о Светском првенству у Кини приводи крају.

„Било је екстра... Ћао", рекао је Ђорђевић уз кисео осмех, напустивши после меча са Чешком конференцију за медије и место селектора репрезентације.

Наравно, већ после неколико секунди кренуле су спекулације ко ће га наследити.

У медијима се као главни кандидати помињу некадашњи репрезентативац Саша Обрадовић и Игор Кокошков, помоћни тренер Сакраменто Кингса.

Ипак, Обрадовић за ББЦ на српском каже да још није било контаката између њега и Кошаркашког савеза Србије.

„Стварно мислим да је рано, а вероватно постоји и нека процедура, разговор са кандидатима и слично", истиче Обрадовић.

Како наводи, не пита се само он, већ и клуб за који ради - Монако.

А његова жеља да буде селектор Србије се не доводи у питање.

„У дресу репрезентације сам испунио играчке снове, када бих то урадио и као тренер то би било остварење свих мојих снова", изјавио је нешто раније у великом интервјуу за ББЦ.

Image copyright Fonet
Натпис на слици Победама над Америком и Чешком репрезентација је на Светском првенству освојила пето место

Кога?

Да, није лако бити селектор репрезентације Србије.

Пред новог селектора Србије биће постављена огромна очекивања седам милиона селектора, тако да нема места за грешку и увек мора да циља сам врх.

Чак се не рачуна ако победиш Америку уколико то није у борби за медаљу...

Спортски новинар портала Б92 Спасоје Веселиновић каже за ББЦ да су медијске спекулације о новом селектору биле „веома неодговорне", јер су „почеле док се турнир малтене још није завршио".

„Мислим да је помињање Игора Кокошкова потпуно нереално, због посла којим се тренутно бави, а и имајући у виду календар такмичења ФИБА, популарне прозоре и комплетну заврзламу која постоји у односима кошаркашких организација.

„Времена у којима су Бора Станковић са једне, а Дејвид Штерн са друге стране, имали довољно разумевања за интерес шири од сопственог су далеко иза нас... У ери малих привредника и професионалних менаџера није извесно да може да дође до било каквог разумног договора".

С друге стране генерални менаџер Кингса је Владе Дивац, тако да Кокошков ту сигурно не би имао проблема, као што нису кошаркаши Кингса Богдан Богдановић и Немања Бјелица пред одлазак у Кину.

„Ипак, лично верујем да Кокошков не жели да своју каријеру гради у том смеру, бар у овом тренутку", наводи Веселиновић.

И Кокошков је раније изјавио да „има жељу да ради са националним тимом, али да она није у краткорочном плану".

„Што се Обрадовића тиче, он је тренерску репутацију изградио релативно испод радара шире спортске јавности и успео је да се позиционира као респектабилно име у тренерском еснафу", наводи Веселиновић.

Како каже, Обрадовић би вероватно био добро решење, уколико ангажман у Монаку буде могао да усклади са селекторским послом.

„За 14 година тренерске каријере је изградио ауторитет и задобио поштовање, а играчка искуства из репрезентације Југославије и учешће у освајању бројних великих такмичења говоре о томе да он врло добро зна шта значи дрес националне селекције и како се треба односити према њему".

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Обрадовић наводи да би волео да једног дана буде селектор Србије и тренер Звезде

Ко је Игор Кокошков

  • Рођен је у Банатском Брестовцу 1971. године
  • Био је део јуниорског тима Црвене звезде, али га је саобраћајна несрећа током служења војног рока спречила да се професионално бави кошарком
  • Тренерску каријеру почео је током деведесетих у млађим категоријама ОКК Београда и Партизана, након чега одлази у Америку, где ради и данас
  • Први је страни стручњак у историји на месту помоћног тренера неке НБА екипе (ЛА Клиперс) и тренера (Финикс Санс), док са Детроит Пистонсима има и један шампионски прстен. Радио је још у Кливленду, Орланду и Јути
  • Две године је био помоћни тренер у репрезентацији Србије и Црне Горе (2004-2005), када је селектор био Жељко Обрадовић
  • Био је селектор Грузије и Словеније, са којом је освојио злато на ЕП 2017. године
  • Тренутно је помоћни тренер у Сакраменто Кингсима

Ко је Саша Обрадовић

  • Рођен је у Београду 1969. године
  • Професионалну играчку каријеру почео је у Црвеној звезди, са којом осваја две титуле. Наступао је још за Лимож, Албу из Берлина, Виртус, Будућност и Келн
  • За репрезентацију Југославије дебитовао је 1995. и био део свих великих успеха плавих током деведесетих и почетком двехиљадитих - има три злата и једну бронза са ЕП, једно злато са СП и једно сребро на Олимпијским играма
  • Тренерску каријеру почео је у Келну, а најуспешнији је био као тренер Албе из Берлина и Локомотиве из Кубања
  • Тренутно је тренер Монака
Image copyright Fonet
Натпис на слици Богдан Обрадовић је убедљиво био најбољи играч Србије у Кини и налази се у идеалној петорци турнира

Сребрна ера

Ђорђевић је био трећи тренер репрезентације Србије, пре њега су тај посао обављали Зоран Мока Славнић и Душан Дуда Ивковић.

Има три освојена сребра - са Светског првенства 2014, Олимпијских игара 2016. и Европског првенства 2017 - од чега је у финалима два пута поражен од моћне Америке.

Онда је дошла Кина и сви су видели Србију на трону, али се то завршило тако како се завршило.

Некадашњи репрензетативац Милан Гуровић истиче да ће се Ђорђевићева ера ипак памтити по „више него добром успеху".

„Ми смо мала земља, а направили смо велики успех на три такмичења... Те три сребрне медаље значе да је Ђорђевић обавио изванредан посао", наводи Гуровић за ББЦ.

Није дебакл, али је неуспех"

Тим речима је председник Кошаркашког савеза Србије Предраг Даниловић оценио наступ репрезентације у Кини.

Како каже, неће журити у избору новог селектора.

„Остаје да размислимо наредних месец, два. Не треба сећи преко колена. Савез је врло стабилан. Видећемо, па ћемо рећи. Било би веома неодговорно и неозбиљно да два дана после првенства калкулишемо са разним именима", навео је Даниловић на конференцији за медије, преноси Бета.

Истакао је и да нико још није контактиран, да није било сукоба у репрезентацији током турнира, као и да ће он донети коначну одлуку о избору новог селектора.

„Ја ћу да пресечем", рекао је.

Многи данас Ђорђевићев мандат називају сребрном ером.

„Може се говорити о сребрној ери и великој пропуштеној шанси у Кини, али се и мора истаћи да је Србија под Ђорђевићем два пута била најбоља репрезентација остатка света", сматра Веселиновић.

„Кошарка која се игра у Америци и кошарка на другим деловима планете су једноставно два различита спорта".

Ипак, он каже да је Ђорђевић оставио нешто много вредније од медаља - мантру мир у глави, ватра у срцу, осмех на лице.

„Неки од тих постулата нису испоштовани у Кини и зато је резултат такав какав јесте", истиче он.

Веселиновић додаје да Ђорђевићу ниједна од пет година мандата није прошла без „великих ломова, проблема, промена у правилима и форматима, отказа, одустајања, повреда и околности на које не може да се утиче".

„Његова ера вероватно није требало да се заврши на овакав начин", наводи.

„Верујем да на њу није стављена тачка, већ неки други знак интерпункције, који нам даје за право да кажемо да ће се Ђорђевић једном вратити да заврши започети посао".

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionКако је Никола Калинић провео „летњи распуст“

Шта је био проблем у Кини?

Па, на неки начин доста тога, али Србија на већину није могла да утиче, само да се прилагоди - што није успела.

А није први пут да кошаркашка репрезентација на велико такмичење оде као фаворит, па буде проблема - довољно је сетити се Европског првенства 2005. на домаћем терену.

„Нешто слично се догодило ове године", истиче Веселиновић.

„Сви су већ видели нашу селекцију како се игра са Америма у финалу, али нису схватали тежину турнирског такмичења и пута који је неопходно прећи да би се стигло до финала.

„На турнирима је неопходно да се поклопи милион коцкица, а уколико испадну две, три... Цео систем може да се распадне".

Гуровић једино замера што није било више енергије.

„Нарочито против Аргентине - недопустиво је да Скола од 40 година има више енергије од наших играча који имају 23, 24... Али имају и они право на лош дан", истиче он.

Веселиновић каже да је један од проблема био и проширени формат такмичења, на којем су учествовале 32 екипе.

„Први мечеви су добијани нестварном разликом која може да завара", наводи Веселиновић.

„Чини ми се да је утакмица против Италије убацила разноразне црве у главе наших кошаркаша, јер, забога, није добијена са огромном разликом".

На крају је, истиче, недостајао вођа међу играчима.

„Да, то јесте на неки начин Богдан Богдановић, али на стриктно играчком и поентерском нивоу, далеко од могућности да психолошки утиче на екипу.

„То је умео да ради Милош Теодосић - једним капитенским криком на тајм-ауту да пробуди екипу и стави јој до знања да нешто мора да се промени", истиче новинар Б92.

„Хвала, Сале"

Након Ђорђевићевог подношења оставке на место селектора друштвене мреже су биле пуне захвалница великану српске кошарке.

Ипак, међу њима је било и оних који су му се захвалили што иде.

Image copyright Fonet
Натпис на слици Никола Јокић би требало да буде окосница репрезентације Србије у будућности

Шта даље?

Већ следеће године су Олимпијске игре у Токију и очекивања су, наравно, велика.

Ипак, кошаркаши Србије ће претходно морати да прођу кроз квалификације које почињу у фебруару 2020. године.

„Добра ствар је што је Ђорђевић наследнику оставио костур тима, 40 одсто играча ће бити у зрелим играчким годинама и то је наше благо", каже Гуровић.

„А не сумњам да ће се појавити неки нови Богдановић, ми смо такво поднебље... Једино што треба доста труда и рада да би се то остварило", додаје он.

Веселиновић сматра да резултат из Кине може да буде и лековит, пошто ће „очекивања јавност оборити на разуман ниво".

„А постоји и теорија да баш када не очекује ништа онда може да дође до највеће радости... Бар је наша кошаркашка репрезентација кроз историју доказала да је то могуће".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи