Партизан - Манчестер Јунајтед: Од црно-белих беба до џинова са Олд Трафорда

Мурал на стадиону Партизана посвећен генерацији из 1966.
Натпис на слици Мурал на стадиону Партизана посвећен генерацији из 1966.

Била је то година у којој је на београдском сајму одржана прва Гитаријада (касније је пресељена у Зајечар), Меша Селимовић добио је НИН-ову награду за роман Дервиш и смрт, а мјузикл Моје песме, моји снови освојио пет Оскара.

Истовремено, те 1966. године у југословенском фудбалу стасала је генерација Партизанових играча који су добили надимак бебе јер је највећи део екипе прошао кроз млађе категорије, све до првог тима.

Те сезоне Партизанови фудбалери су у полуфиналу Купа европских шампиона за противника добили Манчестер Јунајтед. У Београду је било 2:0 за црно-беле, у Манчестеру је југословенски првак изгубио са 1:0, али је прошао у финале.

Ове јесени два клуба поново ће се састати, сада у групној фази Лиге Европе, а Мустафа Хасанагић и Бранко Рашовић, двојица чланова генерације „Партизанових беба" у разговору за ББЦ на српском присетили су се утакмица из 1966.

Хасанагић је био стрелац гола у првом мечу у Београду, док је Рашовић после реванша у Енглеској у југословенској штампи добио надимак Џин са Олд Трафорда, који га је пратио до краја каријере.

„У та два меча били смо бољи од Манчестера и зато је наша победа сматрана сензацијом. Не само у Југославији, већ и у Европи", у једној реченици сумира Рашовић сећање на те априлске дане пре 53 године.

Генерација Партизанових беба

Натпис на слици Рашовић данас поред помоћног терена на стадиону Партизана

„Црвени ђаволи" заузимају посебно место у историјским књигама београдског клуба, јер је против њих Партизан остварио вероватно највећу победу од оснивања.

Екипа коју је са клупе предводио тренер Абдулах Гегић до полуфинала са Јунајтедом је елиминисала француски Нант, немачки Вердер и чехословачку Спарту.

„Манчестер Јунајтед је био најбоља екипа у Европи те сезоне. Били су квалитетнији од нас, али у фудбалу ипак не побеђује увек бољи", присећа са Хасанагић у разговору за ББЦ на српском.

У првој полуфиналној утакмици на стадиону ЈНА у Београду, црно-бели су славили против ривала чији дрес су тада носиле неке од највећих светских звезда - Боби Чарлтон, Денис Лоу, Џорџ Бест и Ноби Стајлс, а на клупи је седео Сер Мет Базби.

Занимљиво, та генерација Манчестера носила је надимак Базбијеве бебе - тим који је легендарни тренер формирао од краја 1950-тих.

„Имали смо среће. У првом полувремену Манчестер је промашио неколико шанси, али смо у наставку одиграли знатно боље. Дао сам први гол, а онда је Бечејац постигао други за велику победу", наводи Хасанагић.

Енглески штоф

Као једна од анегдота са гостовања Партизана у Манчестеру остала је и црно-бела фотографија на којој су Рашовић и тадашњи резервни голман Иван Ћурковић како купују енглески штоф.

„Тада овде није било конфекције, ушли смо у прву радњу, тада је листер био модеран", присећа са 77-годишњи Рашовић.

„Обојица смо узели по три метра за одело. После смо однели код једног шнајдера, Пазарца, који је држао радњу у центру Београда. Сашио нам је врхунска одела".

Манчестер је ушао као фаворит у полуфинале, јер Партизан није био превише афирмисан на међународној сцени до тада, тврди Рашовић.

„Имали су они иницијативу на почетку првог меча у Београду, али када промашите шансе, просто вам пукне тактика коју је тренер поставио. То се и десило Манчестеру", каже он.

Гледајући све аспекте, могло би да се каже да је та победа од 2:0 највећа у историји клуба, наводи спортски новинар Милош Шарановић.

Иако није био рођен када се играла утакмица, стицајем околности, детаљно је упознат са многим аспектима двомеча Партизана и Манчестер Јунајтеда.

„Отац ми је у то време био уредник Партизановог весника, био је на Олд Трафорду и много пута сам слушао те прича.

„Црно-бели су тада имали снагу да се носе се Јунајтедом који до 1968. није имао европску титулу. Али у Београд су дошли као прваци Енглеске", истиче Шарановић.

Минхенска трагедија

За Јунајтед је долазак на меч са Партизаном био друго путовање у Београд у размаку од осам година.

Први долазак остао је упамћен по трагедији. Било је то у пролеће 1958. године када је Јунајтеда играо против Црвене звезде у четвртфиналу Купа шампиона.

После победе у Манчестеру од 2:1, Јунајтед је у реваншу у Београду одиграо 3:3 и прошао даље.

На повратку у Енглеску, авион са фудбалерима Манчестера слетео је у Минхен на допуну горива. Због залеђене писте, имао је проблем са полетањем. Приликом трећег покушаја авион се срушио.

Погинуле су 23 особе, од тога осам фудбалера Јунајтеда. Ту генерацију енглески медији прозвали су Базбијеве бебе, а преживели су чинили важан део екипа која је 1966. гостовала код Партизана.

„Викторије у Манчестеру"

Image copyright Christopher Furlong/Getty Images
Натпис на слици Статуе Џорџа Дениса Лоуа и Бобија Чарлтона испред Олд Трафорда

Хасанагић се присећа да се у реваншу малтене играло само испред једног гола, Партизановог.

„Скоро да нисмо ни прешли центар на Олд Трафорду. Јунајтед је био екипа која воли дуеле, играли су сјајно главом, али наша одбрана је све издржала", истиче некадашњи ас Партизана.

Олд Трафорд је био крцат, а домаћин жељан победе и пласмана у финале елитног европског такмичења.

„Знали смо шта нас чека у Манчестеру у реваншу, психички смо се спремили за то. Шошкић, Васовић и ја смо изнели највећи терет на Олд Трафорду", наводи Рашовић.

И данас тврди да, иако цени све асове Јунајтеда тог времена, није био импресиониран. Тачније, није стигао да буде импресиониран фудбалском величином Чарлтона и другова.

„Фудбал је спонтана игра, немаш времена да размишљаш ко стоји са друге стране. Мораш брзо да доносиш одлуку. Онај ко то ради брже, игра у бољем клубу", јасан је он.

А Рашовић је толико брзо доносио добре одлуке те вечери у Манчестеру, да је упркос поразу у тада угледном дневном листу Спорт добио надимак Џин са Олд Трафорда.

Поглед у архиву

Двомеч Партизана и Манчестер Јунајтеда пре више од пола века, очекивано, изазвао је велико интересовање медија, а тада је чак и у Југославији била нормална појава да се штампају посебни програми пред сваку утакмицу.

Image copyright Arhiva MUFC/Crno-bela nostalgija
Натпис на слици Програм штампан за утакмицу у Београду

У извештају са првог меча у Београду, Алберт Барам, новинар Гардијана, написао је да је Јунајтед одиграо испод препознатљивог нивоа и да су два тренутка неодлучности скупо коштала шампиона Енглеске.

Барам је констатовао и може само да се диви играчу као што је Рашовић, да је Фахрудин Јусуфи доминирао у одбрани, док голман Милутин Шошкић није имао ниједну тешку одбрану.

Image copyright Arhiva MUFC/Crno-bela nostalgija
Натпис на слици Извештај дневног листа Гардијан

Исти новинар је после победе Јунајтеда у реваншу, али и елиминације написао да је меч на Олд Трафорду обележила невероватна тензија, а да су најгоре прошли Креранд и Пирмајер које је судија искључио.

Image copyright Arhiva MUFC/Crno-bela nostalgija
Натпис на слици Извештај Гардијана са реванш утакмице

У извештају са београдског меча Дејли Хералд је објавио текст Питера Лоренца у којем се констатује да Јунајтед мора много боље ако жели да постане први британски клуб шампион Европе.

Поред тога, извештач листа био је одушевљен игром капитена Партизана Велибора Васовића за којег је написао да је један од најбољих фудбалера у Европи.

Image copyright Arhiva MUFC/Crno-bela nostalgija
Натпис на слици Извештај Дејли Хералда са меча у Београду

Слава, Реал и пораз у финалу

Image copyright Aleksandar Barda/Fonet
Натпис на слици Израелац Бибрас Натхо један је од најважнијих фудбалера Партизана ове сезоне

Партизан је после Манчестера у финалу изгубио од мадридског Реала. Пар месеци касније Енглеска је управо предвођена Чарлтоном постала првак света, а Јунајтед је 1968. први пут освојио титулу европског шампиона.

„Сећам се и финала са Реалом, али и жалим јер смо били бољи. Реал је те године правио смену генерација. И гледаоци у Бриселу су били на нашој страни, јер је Реал претходно елиминисао шампиона Белгије", каже Хасанагић.

Рашовић из нешто другачијег угла гледа на пораз у финалу.

„На неки начин, ту утакмицу је изгубила управа клуба, а не екипа, јер је дозволила да се више говори о играчима који ће на лето отићи из Партизана и за колико новца, него о финалу".

Али цела европска одисеја, а поготово дуели са Манчестером остају за памћење.

„Старија генерација памти све, деси ми се и сад понекад у превозу да ме препознају", додаје Рашовић.

А Хасанагић додаје да „биологија чини своје", па је све мање чланова те генерација међу живима и да би било лепо да Партизан на неки начин предстојеће дуеле са Јунајтедом баш онима који су преминули.

Партизан и Манчестер Јунајтед сада

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Маркус Рашфорд, актуелни нападач Манчестер Јунајтеда

Уз опаску да је увек лепо видети велике клубове и играче да гостују у Београду, Шарановић каже да су претходних година најпознатији тимови често у групној фази Лиге Европе изводили комбиноване тимове.

„Да ли је играчима Партизана заиста потребан већи мотив од Јунајтеда. Ако у том сегменту буду на нивоу, притом одиграју и преко реалних могућности, а Јунајтед буде у комбинованом саставу, можда Партизан и може да изненади".

Рашовић каже да би реми у Београду био добар резултат, мада оцењује да су шансе за то минималне.

За Хасанагића би такође реми у београдском окршају Партизана и Манчестера, био озбиљан успех за црно-беле.

„Надам се да ће и садашња генерација имати велики мотив. Играју на домаћем терену, биће пуне трибине, мада је јасно да су ово друга времена и да је квалитет нашег фудбала слабији".

Шарановић додаје да је врло битно за српске клубове да у континуитету одмеравају снаге са квалитетним ривалима, јер само на тај начин могу да напредују.

Енглески клубови у Београду

Image copyright Vladimir Zivojinovic/BBC
Натпис на слици Детаља са последњег, 161. Вечитог београдског дербија

Партизан је кроз историју релативно добро пролазио против екипа са Острва, каже Шарановић и као примере наводи победе над Квинс Парк Ренџерсом и Селтиком током 1980-тих, односно Њукаслом, два пута у овом миленијуму.

„Истовремено, потпуно је јасно да је енглески шампионат много је квалитетнији од српског", истиче он.

Такође, и Црвена звезда је у блиској прошлости пружила одличне партије против енглеских екипа.

Прошле сезоне црвено-бели су победили Ливерпул са 2:0 у Београду у Лиги шампиона, а екипа Јиргена Клопа је шест месеци касније постала првак Европе.

А у финалу je Ливерпул победио Тотенхем, екипу коју је тренер Маурисио Покетино кренуо да обликује још 2014. и, занимљиво, у септембру исте године, у првом европском мечу на клупи тог клуба играо је против Партизана у Београду.

Та утакмица у Лиги Европе завршена је без голова, а навијачи у Србији први пут су имали прилику да „упознају" нападача Тотенхема Харија Кејна који је тек почео да крчи пут ка врху.

А можда предстојећи дуели Партизана и Јунајтеда буду прилика за стварање неких нових хероја о којима ће навијачи у Србији причати и деценијама касније.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи