Сећање на Други светски рат у Србији: „Музеј на Сајмишту чекам 15 година"

Споменик на сајмишту Image copyright ББЦ
Натпис на слици Споменик на сајмишту подигнут је 1995. године

Ратни логор Старо сајмиште - ово је место рођења Естер Бајер, данас 77-годишње баке из београдског насеља Сремчица.

Естер је тог 31. јануара 1942. из логора у кутији ципела напуњеној ватом, изнео из логора стриц и тако јој спасао живот.

„Ја сам једина жива жртва."

Ипак, Естер данас не говори о искуствима у Дому за незбринуту децу у Звечанској нити каснијем одрастању, већ о последњих 15 година чекања - на Меморијални центар.

„Тужно је и жалосно што нам 15 година обећавају музеј на том месту где сам рођена, где је био логор на Старом сајмишту."

Надлежни из Министарства културе саопштили су средином септембра 2019. да би јавна расправа о Нацрту закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште" требало да почне у октобру 2019.

„Реч преживелог је важна, а када они нестају и злочин се заборавља", каже за ББЦ на српском Милован Писари, историчар из Центра за примењену историју.

„Меморијални центар је битан за младе људе, ђаке који уче о историји, али и за целу нацију. Не само да се злочин не би заборавио, већ и да се не би поновио, што је посебно битно за Балкан."

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionКако се сећамо деведесетих

Мапирање места злочина

Мајка Естер Бајер била је трудна када је одведена у логор на Сајмишту. Естер за ББЦ на српском каже да је „на Сајмишту рођена, али сам одрастала по туђим кућама".

„Значило би ми да се среди тај део, да имам где да одем и да се сетим породице коју нисам упознала", каже Естер.

„Мислим да би значило и другима, да затворе тај догађај у својим мислима."

Image copyright ББЦ
Натпис на слици На месту где је некада био логор, требало би да буде подигнут Меморијални центар Старо сајмиште

Истраживачи Центара за истраживање и едукацију о Холокаусту, Савеза јеврејских општина Србије и Одсека за културалне студије Филозофског факултета Свеучилишта у Ријеци мапирали су места злочина почињених током прве фазе Холокауста у Југославији, од маја до августа 1941. године.

У то време је на 12 локација у Србији убијено око 7.000 Јевреја и 2.000 Рома, док је на три локације у Хрватској убијено 20.000 Срба и 2.000 Јевреја, каже Милован Писари, историчар који је спровео теренско истраживање ових места.

„У Србији не постоји меморијал за жртве сем на локалном нивоу, на пример - у Крагујевцу и Краљеву", каже Писари.

„Постоји стара поставка у Музеју бањичког логора, али он је отворен само неколико пута недељно".

Споменик на Старом сајмишту је подигнут 1995. године.

„Споменик је постављен у јако тешком периоду за Србију због нових ратних година", каже Писари.

„Није ни било предвиђено да буде ту постављен, већ је урађен за радни логор у Јајинцима, али су га због политичке ситуације у том тренутку пребацили на Сајмиште".

Роберт Сабадош из Савеза јеврејских општина Србије каже за ББЦ да је његова заједница консултована око Нацрта закона.

„Заштита локације Старог сајмишта постављена је на граници бившег логора. Проблем би могли да буду бројни објекти који се тамо налазе. Држава би морала да уради експропријацију", каже Сабадош.

„И ако се закон усвоји, датум за изградњу меморијала је непознаница".

Шта знамо о Нацрту закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште"

  • „Представљен је концепт будућег меморијалног центра, као установе културе на републичком нивоу, која би била посвећена култури сећања на жртве и историјске догађаје који су се десили на простору културног добра 'Старо сајмиште', односно простору нацистичког логора 'Јеврејски логор Земун' и 'Прихватног логора Земун'"
  • Основна делатност тог меморијалног центра биће прикупљање, чување, излагање, истраживање и презентовање архивске, филмске и музејске документације и грађе која је везана за жртве и те историјске догађаје
  • Планирано је да се будући Центар бави и истраживачко-едукативном делатношћу али и организацијом манифестација којима се негује сећање на жртве 'Јеврејског логора Земун' и 'Прихватног логора Земун' и 'Јеврејски пролазни логор Београд-Топовске шупе'

*Извор: Министарство културе

Колико се чека Меморијални центар

  • 2014. - основана Комисија за изградњу Меморијала Старо сајмиште
  • 2016. - представљена радна верзија Закона о Установи спомен-жртве, која је предвиђала проглашавање спомен комплекса на подручју некадашњег Старог сајмишта у Београду и имала за циљ трајно сећање на жртве геноцида, окупације и ратних злочина
  • 2017. - Нацрт закона о будућем меморијалном центру на Старом сајмишту биће завршен до краја јануара 2017. године, најавио је владика Јован Ћулибрк, председник Комисије за утврђивање програмских садржаја и давање предлога модела управљања овим меморијалним комплексом

Логор Топовске шупе је био један од првих логора за Јевреје и Роме у окупираној Европи, а налази се у близини Аутокоманде у Београду.

„По расположивим проценама, кроз њега је прошло око 5.000 Јевреја и 1.500 Рома. О Топовским шупама се и дан данас, нажалост, врло мало зна", каже Писари.

„Данас се на том месту налазе две зграде од којих је једна у приватном власништву Делте."

Ситуација је, додаје он, у Хрватској потенцијално још гора јер се „игноришу Јасеновац, Јадовно и Стара Градишка, односно места где нису страдали Хрвати".

„Проблем који би Србија могла да има са Јасеновцем јесте тачно одређивање броја жртава. Јер се земље међусобно не слажу око броја жртава."

У тексту нацрта закона, каже за ББЦ на српском Сабадош, стоји да ће се водити рачуна о меморијалу Топовске шупе.

Image copyright Приватна архива
Натпис на слици Топовске шупе
Image copyright Приватна архива
Натпис на слици Топовске шупе - како логор данас изгледа изнутра

Мање позната места страдања и сећања у Београду:

  • Јајинци - У подножју Авале, налази се највеће стратиште у Србији у којем су немачке власти стрељале неколико десетина хиљада људи. У Јајинце су доведени и сви Јевреји са логора на Сајмишту, углавном жене и деца, убијени између марта и маја 1942. године употребом гас-камиона (душегупке). Прво спомен-обележје постављено је 1951. године поводом десетогодишњице од избијања устанка у Југославији. Простор око обележја је уређен 1964, да би касније дефинитивно постао спомен парк и добио 1988. године познати споменик аутора Војина Стојића. Стратиште у Јајинцима код Београда је једно од ретких места за које се и данас не зна ни приближан број жртава
  • Ледине - На месту познатом као Троструки Сурдук, немачке јединице су стрељале 240 талаца са Бањичког логора, од којих 187 мушких Јевреја и 53 комуниста. У првој половини 1945. године, посебан огранак југословенске Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, односно Анкетна комисија за логор на Сајмишту, извршила је ексхумацију тела из масовне гробнице на Троструком Сурдуку. Локација је пронађена захваљујући сведочењима мештана, који су детаљно описали стрељање. Тек 19 година касније, СУБНОР-а Општине Нови Београд ће обележити локацију и поставити комеморативну плочу погрешног садржаја.

Извор: Центар за примењену историју

Image copyright Приватна архива
Натпис на слици Спомен плоча у Јајинцима

Коме је битно сећање

У београдском насељу Бежанија, где су убијени Јевреји, спомен-плоча је сломљена, а локација је тешко доступна.

Плоча испред Топовских шупа била украдена, али је у мају ове године постављена нова.

„Јако је битно да жртве Другог светског рата не буду заборављене, а Меморијал би то заправо и омогућио", каже Сабадош.

„Значиће потомцима преживелих, али и држави у политичком смислу.

„Јер, ако се Други светски рат поима као само тренутак страдања Јевреја - то није истина. Суочавање са прошлошћу подразумева и прихватање свих жртава".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи