Међународни дан старијих особа: „Умереност и што мање секирације - рецепт за дуговечност"

Васиљ Радиновић
Натпис на слици Васиљ Радиновић у разговору са новинарком ББЦ на српском

Васиљ Радиновић је војни пензионер који има 95 година. Са ћерком ужива у јесењим данима у београдском парку Ташмајдан. Каже да баш ту воли да попије кафицу.

Виталан, очуваног ума, прича о томе како је некад било, а како је данас и доноси закључак да је старијима важно да имају „мир, здавље, пензију и да их млади поштују ".

И да свега тога данас недостаје.

„Некада смо били слободнији, сигурнији, није било толико убистава, било је више васпитања", каже Радиновић за ББЦ на српском.

О положају старијих у Србији каже да се живи онако како се ко снашао.

Данас се широм света обележава Међународни дан старијих особа са циљем да се скрене пажња на проблеме с којима се суочавају, као што су старење и злостављање старијих.

Директорка Kанцеларије за људска и мањинска права Владе Србије Сузана Пауновић рекла је да је овај дан прилика да се још гласније проговори о правима старијих који чине све већи проценат становништва.

Проценат особа старијих од 65 година до 2030. године износиће најмање 22 одсто, што је скоро сваки четврти становник Србије, пише на сајту Црвеног крста Србије.

Младима фали васпитање

„Нећу да грешим душу, има и финог света, устану када уђем у трамвај, понуде ми да седнем", прича Радиновић о томе како се млади данас односе према старијима.

Кроз смех препричава разговор са једном комшиницом која му је рекла да добија пензију из два дела и да је срећна због тога, јер јој унуци онда долазе у посету чешће.

„Млади ипак не обраћају толико пажњу на пензионере.

„Квалитет живота диктира висина пензије. Има оних који живе пристојно, али чини ми се да више има оних који једва састављају крај с крајем", каже Радиновић.

Своје старачке дане проводи у умерености, баш како је и живео до сад.

„Умереност и што мање секирације је рецепт за дуговечност", каже.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Старост нема везе са годинама

Када остаримо, почнемо да сметамо

Весна Н. је тек напунила 60. година.

Живи у Београду, а након бомбардовања 1999. године остала је удовица. Има ћерку.

Каже да живот старијих уме да буде тежак и то не само у Србији и да је један од главних проблема тај што млади не обраћају пажњу на њих.

„И моја ћерка уме да буде таква. Слично се понашају према својим родитељима и њене другарице", каже Весна Н. за ББЦ на српском.

Мисли да људи када заврше свој радни век, више никоме не требају, буду скрајнути и заборављени, јер је „њихово време прошло".

„Када им требате онда вас траже, а када је обрнуто, игноришу вас. Тешко је", каже Весна.

Србија- земља старијих

Према подацима Републичког завода за статистику, Србија је једна од најстаријих земаља у свету, са просечном старошћу од 43.6 година (податак из 2018. године).

Најстарији региони су јужна и источна Србија, где је чак 25 одсто становништва старије од 60 година, подаци су Црвеног крста Србије.

Старост карактерише постојање одређених клишеа, односно стереотипа, који се односе на дискриминацију због година.

То су они ставови, односно стереотипи који приказују старије људе као слабе, неспособне за рад, физички и ментално споре.

Најчешћи стереотипи се односе на то да су:

  • Стари људи они „чије време је прошло"
  • Старији људи беспомоћни
  • Стари људи постају сенилни
  • Старије жене су мање вредне од млађих жена
  • Старији људи не заслужују здравствену негу

Ови стереотипи могу да спрече старе особе да у потпуности учествују у друштвеним, политичким, економским, културним, духовним активностима.

Пензионери једу из контејнера

Генерални секретар Удружења синдиката пензионера Србије Љубиша Бабић каже за ББЦ на српском да је живот пензионера у нашој земљи тежак и неизвестан. И да је то због тога што су старији дискриминисани.

„700.000 пензионера у Србији се храни остацима из контејнера", тврди Бабић.

Директорка Kанцеларије за људска и мањинска права Владе Србије Сузана Пауновић рекла је да старији људи у Србији углавном живе сами, односно да од око 450.000 домаћинстава у којима живе старије особе, више од половине су она у којима старија особа живи сама.

Пауновић је као један од важних потеза који ће побољшати положај старијих особа, навела најављено повећање пензија.

"Циљ Владе је и да се додатно повећа квалитет услуга у здравственом систему. Према подацима Министарства здравља, у претходне две године, више од 325.000 грађана учествовало је у акцији бесплатних превентивних прегледа. Старији суграђани показали су велико интересовање за ову акцију Министарства здравља", рекла је Пауновић.

Љубиша Бабић се, међутим, осим на пензију жали и на здравство, јер се, како каже, старији свакодневно суочавају са „неквалитетним и незадовољавајућим лечењем".

„Када зовете Хитну помоћ, углавном питају колико година имате, јер на основу тога одлучују да ли да уопште излазе на терен".

„А нису ни лекари криви, они немају чиме да лече", тврди Бабић.

Сматра и да ће промена старосне границе за одлазак у пензију довести до тога да ће стари радити до смрти.

„Шта тако стар човек и може да ради?", пита се Бабић.

Промену на боље види у примени закона и правила која се тичу старијих особа, која су давно усвојена.

„Потребно је да смо хуманији једни према другима".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи