Отмице у Србији некад и сад: „Отмичарима данас и није битан новац"
- Тијана Душеј Ристев
- ББЦ новинарка
Аутор фотографије, Fonet
Директор полиције Владимир Ребић, рекао је за РТС да родитељи директно раде за отмичаре уколико отмицу одмах не пријаве полицији
„Отмица у Србији је било и биће", каже за ББЦ на српском Божидар Спасић, бивши оперативац Државне безбедности.
Чињеницу да отмичари нису више чланови паравојних система, обучени професионаци који знају где да сакрију жртву, потврђује и психолог криминолог Добривоје Радовановић.
„Некада су се отмицама бавили чланови Земунског клана, а данас то раде мањи тимови", каже Радовановић.
Овог викенда је полиција после брзе истраге и сарадње са породицом после нешто више од 24 сата пронашла отетог тринаестогодишњака из Старе Пазове.
До објављивања овог текста, ББЦ на српском није добио податке о броју отмица забележених у Србијиј последњих година.
За отмичаре који су дечака из Старе Пазове отели и држали га везаног на имању у Белегишу, Спасић каже да су „трапави аматери".
„Они користе мобилне телефоне и не размишљју о томе да их полиција може наћи, иако изваде картицу из апарата", каже Спасић.
Додаје да се данас отмице не раде само ради новца, подсећајући на случај Барбаре Витез из Сенте, чији родитељи верују да није мртва, већ да је отета.
Барбара је нестала 25. новембра 2016. године, на мосту на Тиси, а неколико година касније, поново је виђена у једном ноћном клубу у Мађарској. Њени родитељи не одустају од потраге за њом.
Отимају и за 500 евра
Спасић каже да су некадашњи отмичари водили жртве ван града, на периферију, да су их крили на салашима у Банату, напуштеним и недовршеним кућама и да су откупи раније увек били исплаћивани.
Након „црних деведесетих", напомиње Спасић, отмице „преузима" криминално подземље, које у својим редовима и даље има обучене људе за ова дела.
И они су били добро организовани, а мете су углавном били богаташи и чланови њихове уже породице, каже он.
„Данас је другачије, отмичари немају отмичарско искуство, остављају трагове за собом и некад траже за откуп и 500 евра", додаје Спасић.
Сматра да отмице, које се данас догађају показују степен кризе у друштву, али не сиромаштва, већ „генерисање криминалног миљеа".
Отмице у Србији
Када је отета, Маша је имала само три године. Средином марта 2015. године, отмичари су је узели из мајчиних руку у једном београдском насељу.
Уследила је полицијска потера, а отмичари су „пали" на наплатој рампи на аутопуту за Загреб, код Шимановаца.
Извештај након истраге је показао да је Маша отета како би је отмичари искористили за добијање старатељства над готово идентичним дететом које живи у Француској, а чија је мајка једна од отмичарки.
После дугог суђења, отмичарима је потврђена пресуда - укупно 26 година затвора.
Мишковић
Мирослав Мишковић је отет почетком арила 2001. године из службеног возила у Београду.
Извукла су га четворица мушкараца са фантомкама на главама, наоружани аутоматским оружјем.
„Замахнуо сам да отмичара ударим ногом, али сам добио ударац у главу", причао је Мишковић након што су га пустили.
Отели су га с намером да од његове породице уз претњу смрћу изнуде новац.
О ослобађању Мишковић није знао много, осим да су га одвезли до Музеја „25. Мај", где су му скинули селотејп.
Мишковићева породица је пристала да плати откуп од седам милиона немачких марака, након чега су бизнисмена пустили на слободу.
За отмицу Мишковића, чланови земунског клана осуђени су на 30 година затвора.
О отмици, између осталог, Мишковић пише и у мемоарима „Ја, тајкун".
Стефан Живојиновић, син Лепе Брене
Познатој певачици су у новембру 2000. године јавили да откупнину за тада осмогодишњег Стефана породица може да плати на два начина.
„Живог за 2.5 милиона тадашњих немачких марака или мртвог за пет милиона.
Рекли су и да ће нам, у случају друге могућности, слати део по део Стефановог тела", рекла је после ослобађања сина Брена.
Отмичари су упозорили породицу Живојиновић да не зове полицију, те да има рок од два дана да сакупи новац.
И да пожуре, јер због сваког дана кашњења, Стефану ће исећи по прст, писали су медији по ослобађању.
Новац су одмах скупили и Стефан се вратио кући.
До данас није познато ко је Живојиновићима отео сина.
Бојан Матијевић, син власника индустрије меса „Матијевић"
Он је отет 21. априла 2001. године, када је имао 21 годину.
Црногорска полиција је пронашла Матијевића на албанској граници, а у медијкским извештајима након ослобођења се писало да је киднаповање извела српско-црногорско-албанска мафија.
Отмичари су били бивши официри и полицајци који су добили од две до 12 година затвора.
Бојан је након ослобођења испричао да га је зауставио полицајац и рекао му да изађе како би проверио ауто.
„Један ме је ухватио за једну, а други за другу руку.
Ставили си ми лисице и залепили широки селотејп преко очију, ушију и уста", причао је тада Матијевић.
Каже да су га чамцем преко Скадарској језера пребацили у Албанију. Држали су га два дана без воде и хране.
С његовим оцем су преговарали телефоном. Договорили су да плати 980.000 марака. Матијевићевог сина су оставили код Скадарског језера, где га је пронашла војна јединица.
Касније је утврђено да су отмицу извели бивши поллицајци МУП-а Србије и Црне Горе са саучесницима из Албаније.
