Педофилија у Србији: Расте број регистрованих педофила, казне често неусклађене са делом

дете у кревету Image copyright NurPhoto/Getty images
Натпис на слици У 78 одсто случајева починилац је био члан породице, најчешће биолошки отац

Младен Огулинац из села Стари Лединци одвео је осмогодишњу девојчицу из комшилука Марију Јовановић у своју кућу. Силовао ју је и затим угушио.

Након потере која је трајала 20 сати, Огулинац је ухапшен, а убрзо је преминуо у затворској ћелији.

Прошла је готово деценија, а девојчица која је страдала постала је симбол борбе против педофилије у Србији.

Маријин закон, усвојен 2013. године, донео је строже казне за осуђене педофиле, међу којима је и регистар преступника.

Шест година касније, у фебруару ове године на том списку је било 96 људи. Осам месеци касније, у октобру, у Србији је убележено 279 регистрованих педофила, показују подаци које је ББЦ на српском добио од Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде.

„Није ствар у томе да у Србији одједном има више педофила, већ су једноставно судије почеле да их уписују у регистар. Раније је било више отпора", објашњава за ББЦ на српском Вања Мацановић, адвокатица Аутономног женског центра (АЖЦ).

Она додаје да „суђења дуго трају и тек сада долазе на ред случајеви који су били пријављивани пре више година."

Снежана Бјелогрлић, председница Друштва судија Србије, каже да је „систем профункционисао и судије су опоменули да уносе податке".

„Пресуде које су пре неколико година донете су коначно постале правоснажне јер све веома споро функционише", каже Бјелогрлић за ББЦ на српском..

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionЖртва педофилије у СПЦ говори за ББЦ: "Верујем, али у цркву не идем"

Шта је регистар педофила

Силовање, обљуба са дететом, недозвољене полне радње, подвођење, посредовање у вршењу проституције, искоришћавање малолетног лица за порнографију - ово су само нека кривична дела због којих осуђени могу да се нађу у регистру, објашњавају за ББЦ на српском из Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде.

„Учиниоцу ових кривичних дела суд не може ублажити казну нити се он може условно отпустити", кажу из Управе.

„Кривично гоњење и извршење казне не застаревају за кривична дела овог закона која су извршена према малолетним лицима.

„После издржане казне затвора, дужни су да се јављају полицији и поверенику сваког месеца."

Онима који се нађу у регистру, забрањено је да посећују места на којима се окупљају малолетници, попут вртића и школа.

У обавези су и да посећују професионална саветовалишта и установе, а свако путовање у иностранство морају да пријаве.

Не смеју ни да се баве занимањем везаним рад са децом или тинејџерима.

„После истека сваке четири године од почетка примене посебних мера суд, који је донео првостепену одлуку, одлучује о потреби њиховог даљег спровођења, до 20 година од истека казне", додају у одељењу Министарства правде.

„Тренутно се на 58 лица примењују посебне мере предвиђене овим законом."

Шта пише у регистру

  • Име и презиме осуђеног
  • Матични број и адреса адресу пребивалишта
  • Подаци о запослењу осуђеног
  • Урођени знаци, тетоваже и фотографије
  • Подаци о кривичном делу и казни на коју је починилац осуђен
  • ДНК профил осуђеног

* Извор: Управа за изршење кривичних санкција Министарства правде

Image copyright Kevork Djansezian
Натпис на слици Жртве сексуалног злостављања у Лос Анђелесу

Новчане казне и кућни затвор за педофилију

Обљуба са дететом најчешће је кривично дело по Маријином закону, према подацима које је ББЦ добио од Апелационог суда.

У Србији је од октобра 2016. године до данас 19 људи оптужено за обљубу са дететом, али је 40 одсто њих ослобођено, док је 15 одсто осуђено на казну затвора од пет до десет година.

За силовање малолетника је осуђено и једанаесторо прекршиоца закона, као и дванаесторо људи који су снимали, поседовали или слали материјал са дечијом порнографијом.

Сваки пети оптужени за силовање је ипак - ослобођен, пише у статистици Апелационог суда. Само девет одсто њих послато је у затвор на више од 15 година.

„Најчешће казне које су запрећене су до три године, а чак се прописује и новчана казна за педофилију", каже Вања Мацановић из АЖЦ.

„Запањујуће су и казне кућног притвора. То је стварно понижавајуће за те жртве, али и све нас."

Image copyright Иван Динић
Натпис на слици Сваки пети оптужени за силовање је ослобођен, статистика је Апелационог суда. Само девет одсто њих послато је у затвор на више од 15 година

Тако је сваки трећи оптужени за посредовање у случају дечје проституције добио новчану, а две трећине њих условну казну, показују подаци Апелационог суда.

Кућни затвор добили су осуђени за искоришћавање деце за дечју порнографију.

„Новчана казна или кућни притвор јесу неприхватљиви у случајевима који су директно повезани са педофилијом", каже председница Друштва судија Србије.

„Закон то дозвољава па је то пре питање за доносиоце регулативе, него за судије који га примењују.

„Ипак се надам да су у питању лакши случајеви, уколико то уопште постоји у овом домену. То су на пример дељење или гледање садржаја који укључује дечију порнографију, а не случајеви силовања или обљубе".

Од 1. децембра 2019. године ступа на снагу и Тијанин закон који прописује доживотну казну затвора на тешке случајеве силовања и обљубе над малолетном особом.

„Регистар је највећа санкција"

Кућни притвор, новчана казна, условна осуда - за адвокате Аутономног женског центра су неадекватна казна за био који облик педофилије.

„На крају имате ситуацију да је осуђеницима тај регистар највећа санкција", кажу у Центру.

Мера да осуђени педофили „никада неће моћи да се запосле у школи или вртићу барем делимично смањује могућност да поново приђу неком детету".

„Али никада потпуно не отклања сумњу."

Злостављање деце у Србији - мете и казне

  • У периоду од септембра 2009. до септембра 2014, забележено је у просеку седам пријављених случајева сексуалног насиља над децом недељно, подаци су Инцест траума центра. У 100 одсто случајева починилац је био детету позната особа. У 78 одсто случајева починилац је био члан породице, најчешће биолошки отац. Девојчице су биле најчешће мете.
  • У 55 одсто случајева, ИТЦ је било место где су случајеви пријављени. У 92 одсто случајева није био ни започет кривични поступак. За случајеве који су пресуђени и односе се на децу млађу од 12 година, кривични поступак је трајао у просеку три године и три месеца
  • У просеку, пресуђена је затворска казна од године и два месеца
  • Искуство ИТЦ показује да се од пријаве Центру за социјални рад до евентуалног изрицања пресуда, деца по правилу саслушавају пет или више пута

* Извор: Инцест траума центар

Image copyright Thinkstock

Да ли регистар треба да буде јаван - „Боље да сви знамо ко је преступник, па да га се клонимо"

Подаци из регистра су тајни, објашњавају из Управе за кривичне санкције.

Могу се дати суду, јавном тужиоцу и полицији, али и предузећу или предузетнику, при запошљавању у школи, вртићу или другој установи где се ради са децом.

„У Србији се често пре прибегава самопомоћи, а то би у овом случају била логика - боље да сви знамо ко је преступник, па да га се клонимо", каже за ББЦ на српском Миломир Мајић, судија Апелационог суда.

Мајић сматра да је боље да регистар ипак остане тајан.

„Верујем да је ипак бољи начин помоћи преступницима кроз институције и превенцију.

„Проблем је колико је делотворна та превенција и колико институције уопште могу да ураде."

У случајевима педофилије долази, додаје Мајић, до „сукоба Закона о заштити приватности грађана и наше потребе да се заштитимо".

„Ово је вечита дилема, а чак и савремене демократије другачије пресуђују", каже судија Апелационог суда.

Земље у којима је регистар тајан:

Аустралија, Канада, Нови Зеланд и Ирска.

Земље у којима су ови подаци јавни:

Белгија, Норвешка, Македонија, Пољска и САД.

Државни и други органи, као и правна лица или предузетници који раде са малолетним лицима дужни су да затраже податак да ли је лице које треба да заснује радни однос код њих, односно обавља послове са малолетним лицима, уписано у посебну евиденцију.

„Када би сви могли да виде имена педофила на интернету, ти људи би били озбиљно угрожени", каже Снежана Бјелогрлић.

„Није ни идеја да их сатанизујемо."

Како постоје и друге професије осим васпитача и наставника у школама које укључују однос са децом, Бјелогрлић мисли да би „најбоље решење било да било која институција, фирма или појединац може да пошаље захтев да провери неку особу да ли се налази у регистру".

„Можда би било корисно да се крене са друге стране", каже Бјелогрлић.

„Не да списак буде јаван па да сви могу да траже ко су ти људи већ да ако неко сумња на особу са којом ради или не жели да запосли такву особу за било какав рад са децом - може да добије информацију".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи