Мирослав Ничић: Када кроз музику кажете последње збогом

мирослав ничић са породицом, 2015 Image copyright Лазара Маринковић / ББЦ
Натпис на слици Последње песме је Тата Мики посветио својој породици

„Миран дуги дах хода мојим грудима, слушајући склад међу мојим срцима. Вревом дише град удаљен ко Београд, нестајем у сан у бескрајно светлуцави прах."

Ове је речи као „лабудову песму", али и читав албум посвећен породици оставио Мирослав Ничић. Бивши гитариста и један од твораца бенда Земља грува, али и мултимедијални уметник, умро је у априлу после дуге битке са леукемијом.

Музичари и други уметници су кроз историју имали ту „привилегију" да, суочени за болешћу, кроз финална дела кажу последње збогом, дају интимни увид у мисли и осећања човека који зна да умире и тако помогну онима који остају да се суоче са страхом од одласка.

Иако сетне, ове песме су ведре, љубавне, охрабрујуће и осликавају богат унутрашњи пејзаж овог музичара, који је, по речима његове супруге редитељке Маје Узелац, био изузетно духовит у уметничком изразу.

„Он се три и по године борио против болести и три и по године смишљао концепте којима ће да је превари - да је убеди да је здрав и забаван, да је заправо натера да некако од њега одустане", објашњава она.

Демо верзије песама који је под алијасом Тата Мики направио, отпевао и снимио на ајпеду лежећи у болничким собама, сада су обрадили бендови и музичари са домаће и регионалне сцене - Аутопарк, Артан Лили, Земља грува, Плејбоја, Ида Престер и других.

„Љубав је добар план за нас"

„Верујем да му је у неком тренутку, после друге трансплантације (коштане сржи), било јасно који је могући исход лечења. Скупио је песме и поделио их колегама са сцене, уз договор да их ураде у сопственој продукцији", прича Ана Ђурић - Констракта, његова колегиница из бенда.

Она овај потез сматра шмекерским јер је „припремио све за одлазак, поделио фајлове и задатке, и отишао".

Његови блиски пријатељи и сарадници кажу да је Ничић кроз последње композиције урадио јединствену и велику ствар - учинио је да се отворе теме о којима се не прича много наглас, које су табу и којих се већина плаши - одлазак и смрт.

Зато Огњенка Лакићевић из бенда Аутопарк ове песме описује као „потресне белешке о усамљености коју доноси болест и суочавање са могућим крајем, али и исцељујућој љубави према породици".

Тата Мики је кроз њих постигао и нешто што се ретко виђа на домаћој сцени - окупио је музичаре са разних страна у време када је тешко окупити људе када нема директне користи, истиче Ђурић.

Једна од песама, Љубав је, коју је Ничић писао са ћерком, припала је бенду Аутопарк. Кажу да им није било лако да је сниме.

Њихов аранжман на самом крају доноси изненађење - репетативне стихове о звоњави телефона из песме „Ало, ало Обојеног програма које је на Тата Микијеву дечју оду љубави додао Никола Берчек, гитариста и аутор песама у Аутопарку.

„Преплитање вокала на крају прави емоционалну буру, конкретни стихови страшно дижу тензију", објашњава Огњенка Лакићевић. Верује да ће их добро разумети они који су дуго чекали да им телефон зазвони и стрепели од најгорег.

„Пут" у „бескрајно"

Можда и најмоћнија песма са компилације је Бескрајно уз коју су Ничића породица и пријатељи испратили у априлу. Фасцинирана стихом „бескрајно светлуцави прах" који је неодољиво подсећа на Ничића, за обраду је изабрала Констракта.

„Каква црна смрт, бато, само се претварам у светлуцави прах. Свиђа ми се то", објашњава она.

Али, како каже, ова песма је далеко озбиљнија од тога.

„Оно што је најзаносније у тој песми, јесте мир с којим он одлази. Он се препушта. И то није немоћ, то је моћ", истиче.

Уз обраде бендова и музичара, на Јутјубу су објављене и Тата Микијеве демо верзије. То је важно јер је неке песме попут ове о одласку, сматра она, немогуће извести тако веродостојно као што их је извео сам аутор - човек који заиста умире.

Све песме са комплације употпуњене су и посебним дигиталним омотима - анимираним фотографијама са породичног летовања на обрадама и шареним флекама на оригиналима.

„Не брини" - „све је у реду"

Посебна моћ опроштајних дела је у томе што, иако она испрва делују мучно, кроз таква искуства учи се вештина прихтавања неизбежности смрти, сматра Огњенка Лакићевић.

Слична томе је и књига Ирвина Јалома, Гледање у сунце, која помаже човеку да ублажи страх од смрти који је негде у основи свих наших страхова, објашњава она.

Кроз песме, „Мики поручује да је све у реду, духовит је до краја, воли до краја. И то је утешно, просветљујуће и охрабрујуће за све нас који смо остали, који гледамо са ове стране", каже Констракта.

Та осећања можда најверније преноси песма Не брини коју је као акапела обрадила словеначка певачица Shreya. У њој се Ничић обраћа најближим члановима породице - сину, ћерки и супрузи.

О путу „преко свемира", као и прожимајућој љубави коју је видео свуда око себе, певао је у препеву космичке баладе Битлса Across the Universe. Његову верзију су сада обрадили Лаура 2000 и KEZZ.

Да је Све у реду објашњава кроз дечју песмицу коју су прерадили Mylutin и Auf Wiedersehen. Здраво мала ти, у обради ријечког састава Порно Брак, песма је којом жели да измами осмех ћерке.

А у последњој композицији коју је Тата Мики написао, Пут, и њену звонку обраду бенда Артан Лили чује се љубавно писмо човека који се опрашта од његове љубави.

„Чудо"

Самом Тата Микију била је јако битна песма Звонки батаљон која подсећа на аранжмане какви се одавно нису чули у дечјим песмама, објашњава Ана Ђурић.

Наменио ју је Земљи грува, бенду у којем је „оставио део срца".

„То је песма у којој деца скрећу пажњу на важност очувања планете Земље и то све у аранжману некакве корачнице, са тамним дувачким линијама и са малтене претећом завршницом", објашњава Констракта.

У тим последњим стиховима, деца Звонког батаљона кажу да ће бити гадно ако одрасли не схвате на време шта раде са природом и друштвом.

Управо зато што је једини смисао видео у томе да ради нешто што доноси бољитак свету и „изгарао за такве идеје", колеге из бенда Земља грува су Ничића звали Ниче.

Као илустрацију, Констракта издваја његов стих из песме У опасности Земље грува - „Уради нешто да овај свет буде боље место, што пре!" где, како каже, баш тај „бољи свет" и то „што пре" добро осликавају његове тежње и немир.

За ову песму, Ничић је урадио и концептуални видео, монтирајући сцене из култног филма Млад и здрав као ружа заједно са Јоцом Јовановићем, аутором овог остварења који је померио границе југословенске кинематографије почетком седамдесетих.

Идеје окупљања и уједињавања, као и жељу да пробуди свест о планети, Ничић је имао и раније, каже Констракта.

Кроз рад на песми Чудо из 2012. године спојио је десетине музичара и уметника свих генерација - Бисеру Велетанлић, Рамба Амадеуса, Беби Дол, Мишу Блама, Оливера Нектаријевића, Бајагу, Васила Хаџиманова, Струку и многе друге.

бољи.живота

Ничићева духовитост огледа се и у његовом концептуалном Инстаграм пројекту бољи.живота, сачињеном од фотографија живота у стерилном блоку Војно-медицинске академије (ВМА) које је допунио кратким описима.

Иако се на њима виде таблете, крв и сцене из болнице, оне одишу хумором.

На овом профилу, који је отворио седам дана пре трансплантације коштане сржи, није објављивао ништа након одласка са ВМА.

Управо то су, каже његова супруга Маја Узелац, разлози зашто ове фотографије треба гледати „као чист концепт и уметнички рад". У описима фотографија, Ничић се играо речима, па је тако главни јунак Живота написан малим словом ж - Ничићев својеврсни Бастер Китон који посматрача води кроз причу, додаје она.

Изложба ових фотографија постављена је до 1. децембра у Културном центру Град - уз диско куглу, инфузију, Ничићев телефон којим је правио фотографије и дечјом клавијатуром.

Ова изложба, као и песме Тата Микија, доносе једну врсту колективне терапије и подсећају - некад шаљиво, некад брутално - да живот може носити радост чак и у најтежим тренуцима.

„Не знам да ли и колико људима успева да умање страх, чешће га камуфлирају само, али ја сам за то да се о смрти, баш као и о свим темама, говори отворено и гласно.

„Ствари неће нестати ако о њима ћутимо, а уметност је посебно важна као начин прораде ових осећања, свих осећања" закључује Огњенка Лакићевић.

Песме Тата Микија различити музичари и бендови у сопственим аранжманима изводе на концерту 23.11. у Културном центру Град, а сав приход од улазница иде Удружењу Заједно за нови живот у сврху наставка играња истоимене представе која је недавно постављена на сцени Народног позоришта, а коју изводе пацијенти који су успешно прошли процес трансплантације органа.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи