Универзитет, Синиша Мали и докторат: Ко чува независност факултета

студентски протест 90-их, србија Image copyright Roger Hutchings
Натпис на слици На студентском протесту против Слободана Милошевића, млади су држали пасоше како би нагласили да су са својом нацијом, али против коруптивног режима

Као студенткиња, професорка и ванредна професорка у пензији - Србијанка Турајлић очевидац је готово свих таласа студентских протеста у Србији.

Студирала је 1968. када су се млади обратили Титу, професор је била када су студенти устали против Слободана Милошевића и крађе избора, а у пензији ју је дочекала блокада Ректората због доктората Синише Малог.

„Треба разграничити две ствари - младе политичне људе који се боре за бољу државу и студенте на факултету који треба да се боре за студентска питања", каже Турајлић за ББЦ на српском.

„Тужно је што имамо ситуацију да студенти бране независност Универзитета, када би то требало да раде - професори."

Пет година након што је објављено да је садашњи министар финансија Синиша Мали плагирао докторат, ректорка Универзитета у Београду Иванка Поповић саопштила је да је закључено да је Мали прекршио одредбе етичког кодекса о плагирању и да ће његов докторат бити поништен.

Мали је одлуку Универзитета назвао „политичком", као и председник Србије Александар Вучић.

„Много ми је тешко зато што сам цео живот напорно радио. И онда ми је тешко да прихватим одлуке политичких комисија", рекао је Мали за агенцију Тањуг.

Вучић је рекао да Мали остаје у Влади Србије јер се „за избор министара анализирају успеси" и додао да одлука Универзитета показује да је могуће донети „политичку одлуку" против носилаца власти.

Ово није први пут да представници власти наводе да је Универзитет политизован - односи државних званичника, професора и студената су током последњих пола века имали веома бурне моменте.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionЗашто су млади на протесту

Ко чува независност Универзитета

Теа Вукадин, студенткиња Универзитета у Београду била је међу онима који су у септембру блокирали Ректорат и тражили од ректорке да убрза процес одлучивања о докторату Синише Малог.

„Наша идеја је била да подржимо професоре у борби за одбрану Универзитета и достојних доктората", каже Вукадин за ББЦ на српском.

„Проблем је био - што тих професора није било да се боре."

Врата Ректората у септембру су била излепљена траком „цензурисано", а студенти су у ректорату остали 12 дана захтевајући да ректорка затражи смену министра због спорног доктората.

Турајлић верује да „власт данас врши притисак на Универзитет на различите начине."

„Разлика у односу на један период деведесетих је што тај утицај није директан и што установа за сада успева да се избори за аутономију".

Она ипак мисли да, поред директних политичких изјава, „оно што недостаје на факултетима јесте да професори нису спремни да употребе аутономију".

„Професори треба струком да реагују. Грађевински факултет да даје мишљење о градњи, а Саобраћајни о саобраћајни, решењима у земљи. И то је само пример.

„Они то не раде, а то је аутоцензура", каже она.

Професорка у пензији каже да то није посао студената.

„Моје мишљење је да студенти уопште нису требало да улазе у причу око доктората Синише Малог. Само су направили више штете и непотребно су све исполитизовали.

„Рокови су текли и испоштовани су и мимо студената", каже Турајлић.

Натпис на слици Даље могу само они који протестују

И Теа Вукадин мисли да борба за част Универзитета није посао студената, али каже да су се они не буду борили јер „неће нико".

„Блокада Ректората је била неопходна. Када смо ми устали, одлучено је за седам дана", каже она.

Ово није била прва акција студената у којој је учествовала.

„Ја сам само ишла на протесте 2017. против диктатуре, а онда сам ушла у организацију 1од5 милиона.

„Гледам моју генерацију и људе који ме окружују - они желе да оду", каже Вукадин.

Крађа гласова и демонстрације: Како је било деведесетих?

Турајлић је 1998. године добила отказ на факултету, када је усвојен Закон о Универзитету. Овај закон је давао још већу власт деканима и ректорима које је постављала држава.

Професори су морали да потписују нове уговоре - описивали су их као „заклетве лојалности" држави, а битно су ограничавали њихова права.

Југославија је, као резултат, суспендована из међународног тела универзитетских лидера, Конференције ректора Европе.

Након отказа, Србијанка Турајлић је отишла да предаје у Бањалуци и Подгорици. Њен курс у Београду је једноставно укинут.

„Није тај закон био толико лош колико га је власт злоупотребила и одузела Универзитету свакакву слободу да одлучује, па и о факултетским питањима", каже Турајлић.

„Пре тога је Универзитет био свој."

Пре те 1998. године, било је неколико побуна против режима Слободана Милошевића.

Студенти су протестовали 1991, а наредне године су током демонстрација заузели су и просторије неколико факултета и Ректората.

Почело је спонтано на Електротехничком факултету у Београду 1. јуна, дан након што су међународне санкције према СР Југославији ступиле на снагу.

Студенти су поново изашли на улице 1996, протестујући против крађе гласова на локалним изборима.

„Јако битна је била улога студената током крађе гласова. Они јесу повели те протесте", каже ванредна професорка у пензији.

„Цео Универзитет је ушао у протест тражећи те гласове."

Image copyright Roger Hutchings
Натпис на слици Протесте је деведесетих, као и данас, често обезбеђивала полиција

Студенти у Отпору и Против диктатуре или „само" студенти

Турајлић каже и да је битно да су током протеста против власти деведесетих „нису увек били студенти, то је био Отпор".

„Отпор јесу чинили млади који су се бавили политиком и неки од њих јесу студирали", каже она.

„Али, то није била одбрана Универзитета већ државе".

И Закон о образовању 1998. и докторат Синише Малог данас - за Теу Вукадин су политичка ствар.

Вукадин додаје да је чињеница да је Синиша Мали био градоначелник Београда, а затим и министар док се о његовом докторату одлучивало „био заиста велики притисак на одлуку тела факултета о плагијату".

„Битно је да Ректорат може да се одупре утицају. Да ли је у питању министар финансија или не - није толико важно. Важно је да није посрнуо", додаје Вукадин.

Вукадин је учествовала у протестима Против диктатуре након победе Александра Вучића на председничким изборима јер каже да је то њено „право, као и сваког другог човека, а не мора да има везе са факултетом".

Јелена Анасоновић која је организовала 2017. протесте Против диктатуре каже да „не треба да мешамо политички и страначки" када посматрамо ангажовање студената.

„Тема плагијата је студентима јако битна и тиче се управо студената, није само политичка ствар", каже Анасоновић.

„Јесте исполитизована, али да је било довољне реакције са различитих факултета, не бисмо толико имали утисак да су студенти извршили притисак.

„Како је та реакција изостала, студенти су остали сами у једном тренутку".

Image copyright Braca Nadezdic
Натпис на слици Чланови Отпора и грађани почели су да се окупљају 4. октобра испред Ректората у Београду како би протестовали због крађе гласова на изборима

Шездесетосмаши: „Студенти су увек у праву"

И данас, након 51 године, препричава се шта у студенти урадили 1968. године.

Незадовољни студенти почели су да бацају каменице након што у сали Радничког универзитета на Новом Београду на манифестацијама „Караван пријатељства '68" и „Микрофон је ваш" за њих није било места.

Следећег дана, 3. јуна, неколико хиљада студената је кренуло ка Београду носећи заставе, Титове слике и транспаренте. У близини некадашње кинеске амбасаде дошло је до инцидента када је полиција јурнула на студенте.

Међу студентима на улици тада су били и Вук Драшковић, Драгољуб Мићуновић и Србијанка Турајлић.

Студенти су наставили демонстрације и наредних дана, тражећи слободу медија, минимални лични доходак и смену шефа полиције Београда.

Седмог дана, Тито се обратио студентима и изговорио чувено „Студенти су увек у праву".

Шеф полиције није смењен, али је уведен минимални лични доходак.

Демонстрације су престале, а вође побуне - Владимир Мијановић, Соња Лихт и Ђорђије Вукловић - избачене су са факултета и одузети су им пасоши.

Студенте су током протеста подржали професори свих факултета.

Натпис на слици Седмог дана, Тито се обратио студентима и изговорио чувено „Студенти су увек у праву"

Да ли је БУ независан од власти - шта мисли Твитер

Многи корисници друштвених мрежа су хвалили одлуку Универзитета у Београду о докторату Синише Малог.

„Београдски универзитет је одбранио част и достојанство", написала је једна корисница Твитера.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи