Србија и Русија: Колико су заиста сагласни Вучић и Путин

Београд, 17. јануар 2019. Image copyright fonet
Натпис на слици Приликом јануарске посете Београду, Владимир Путин одликовао је Александра Вучића

После шест година, круг се затворио - на месту где су се Владимир Путин и Александар Вучић састали први пут, двојица политичара наћи ће се за столом и у седамнаестом међусобном сусрету.

Ипак, састанак у Сочију издваја се од претходних шеснаест јер се ниједан није одржавао у атмосфери коју осликава објављивање снимка којим се наводно доказује постојање руског шпијуна у српској престоници.

Истраживач московског Карнегија Максим Саморуков не очекује да ће ова промењена нијанса бити видљива.

„Не очекујем никакве промене у јавном делу састанка, али у затвореном делу, Русија ће бити критичнија према Вучићу него што је уобичајено", каже Саморуков за ББЦ на српском.

Политички коментатор Бранко Радун каже да лични односи двојице председника не утичу пресудно на дефинисање односа две земље.

„Интереси су примарни и они доминирају.

„Лични односи су ту као додатак, да ојачају или мало покваре односе - мада само заједнички интереси значе и заједничку политику", каже Радун.

Осим личних односа, на слику односа Београд-Москва пресудно могу утицати и медији, сматра политиколог Вук Велебит.

„У српским медијима је више приказан став српских власти и медија како би желели да однос Србије и Русије изгледа.

„Више се ради о пројектовању руске љубави према Србији него што ту има сјајних односа."

Сусрет председника Русије и Србије у Сочију њихов је трећи састанак ове године - први је био у Београду у јануару, а други у априлу у Пекингу.

Две реалности Москве и Београда

За познаваоца односа Москве према Балкану Максима Саморукова, јасно је да у односима Русије и Србије постоје две паралелне реалности

„Можда та разлика није приметна у областима где постоје заједнички интереси, попут енергетике.

„На политичком пољу, постоји јавна раван - где све цвета, али и оно што се дешава иза затворених врата - где с руске стране нема поверења у Вучића, као што има страха с Вучићеве стране."

Радун, међутим, сматра да те разлике нису сувише велике.

„Увек се може говори о томе да постоји нешто што је медијски промовисано, а да су онда ствари другачији када се затворе врата - тада су разговори рационални, прагматични, а јавност може да има и неку емотивну причу о пријатељству.

„Није Москва претерано разочарана Србијом, јер је Србија била и више прозападно опредељена пре доласка Вучића на власт."

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionББЦ на српском води вас кроз дан који је руски председник провео у Београду.

Ипак, те разлике у реалностима понекад испливају и на површину

„Када бисте узели да читате руске медије након посета Вучића Путину, приметили бисте да су након последње посете руски медији били врло критични према Вучићу, и о њему су писали као о западном човеку", каже Велебит који је истраживао медијску слику односа две државе.

Утицај „шпијуна" на развојни пут

Када се крајем новембра 2019. године на волшебан начин у јавности појавио годину дана стари снимак примопредаје новца руског агента и српског припадника безбедносних служби, било је јасно да ће та афера значајно утицати бар на припрему састанка двојице председника.

„Веома је јасно да је објаву снимка организовала српска власт, што неће обрадовати Кремљ. У Москви се Вучићу није веровало ни раније, а тек сада му се верује још мање.

„Он је виђен као прозападни политичар који је спреман да манипулише и користи своје везе са Русијом да би добио бољи третман на Западу, а снимак са руским агентом још један је доказ колико је далеко Вучић спреман да иде у манипулацији својих веза са Русијом", сматра Максим Саморуков.

Када се снимак појавио у јавности, суочен са питањем да ли ће о њему разговарати са Владимиром Путином, Александар Вучић је у једном од бројних интервјуа за прорежимске медије у одговору избегао чак и да изговори речи попут „афера" или „шпијун".

„Тема број један треба да буду наши билатерални односи - све бољи економски односи, све већу трговинску размену.

„Ја нисам сам на том састанку, председник Путин ће имати своје теме - и ја сам спреман да разговарам на све теме", рекао је српски председник за телевизију Прва.

Image copyright Sasha Mordovets
Натпис на слици Разне „олује" и олује мучиле су српско-руске односе: Путин на војној паради 2014. у Београду са тадашњим председником Србије Томиславом Николићем

Велебит сматра да је афера утицала на односе Београда и Москве.

„Владимиру Путину не одговара да се додатно нарушава слика Русије у контексту шпијунских афера широм Европе."

Ипак, домашаји угрожавања односа због ове афере остаће, по свему судећи, прилично непознати.

„Та афера неће много променити односе, мада ће вероватно бити једна од тема и сигурно ће се председници тога дотакнути", каже Радун.

Упркос, како каже, све нижем нивоу поверења, Саморуков не очекује да оно исплива на површину.

„Тренутно су њих двојица сувише међузависни да би ушли у отворени обрачун - за Русију је главно питање у односима са Србијом завршетак Турског тока, а Вучић је спреман да увери Москву да ће гасовод бити изграђен.

„С друге стране, Вучић зависи од Путинове и руске популарности у Србији", каже Саморуков.

Уобичајене теме

Управо у кругу тих, уобичајених тема, треба тражити и оно о чему ће разговарати двојица председника у Сочију.

„За Србију је битно Косово и подршка Русије, као и питање енергената.

„За Русију су важне друге ствари - међународна сарадња и подршка, а Москви је значило што Србија није уводила санкције и придруживала се резолуцијама које су биле критички интониране према Русији", сматра Бранко Радун.

Image copyright ALEXEY PANOV/AFP via Getty Images
Натпис на слици Од представника званичног Београда, Путин је у Сочију примио и Војислава Коштуницу, некадашњег српског премијера

Да се суштина састанака руског и српског председника не мења већ годинама сагласан је и Саморуков.

„Постоје само две велике теме - једна је Косово, друга је гасовод Турски ток, односно енергетска сарадња Србије и Русије.

Могуће је да се умешају и теме железнице, студентске размене, али то свакако нису главне ствари."

„Због свега тога, идилична слика односа Београда и Москве потрајаће у јавности бар још неко време.

Велебит сматра да су „односи Србије и Русије су у Србији приказани више кроз лик Владимира Путина него кроз саму Русију".

„Руски интереси су тако задовољени јер је Русија приказана у добром светлу у Србији, а властима у Србији то одговара јер храни националистички део свог бирачког тела", закључује Вук Велебит.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи