Деда Мраз и животиње: Упознајте Игњата - момка који прави кућице за псе луталице

Игњат Image copyright Игњат Севкушић
Натпис на слици Игњат каже да то што је урадио није ништа посебно и да је тако васпитан

Игњат Севкушић има 29 година.

Живи у Новом Саду, завршио је Факултет спорта и физичког васпитања, али ради на бензинској пумпи јер није успео да нађе посао у струци.

Воли кошарку и фудбал - али за њих има све мање времена - и брине се о Тари, трогодишњој мешанки коју је удомио.

Међутим, у последње време, Игњат се бринуо о још некоме - псима који немају никога и којима је баш потребно мало топлине (и људске и температурне).

„Често видим неког пса на улици, тресе се од хладноће... Понекад буде чист и негован, као да је недавно избачен на улицу. То је стварно тужно, нису они криви за то", каже Игњат.

Зато се одмах дао у акцију и почео да прави им кућице.

Јер глупо је да неко нема дом по децембарској хладноћи. А и празници само што нису стигли.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionЗемљотрес у Албанији: Спасиоци на четири ноге

Незвани гост

„Све је почело пре неколико недеља, кад је било доста хладније него сад и кад ме је на послу 'посетио' један мешанац", прича Севкушић.

„Дрхтао је од зиме па сам из аутомобила извадио ћебе, обмотао га и унео унутра где не дува. Дао сам му и да једе и да пије. Радио је са мном цео дан".

Незвани гост се вратио и сутрадан.

„Донео сам му грануле и још једно ћебе, да се барем мало угреје, колико год може. Сигурно му је значило", наводи Игњат.

Како каже, то га је подсетило на многе луталице које редовно виђа на његовој Детелинари.

„Када имам времена пружим им колико могу. Дам им хране, купим виршле... Имам их двоје, троје испред зграде. Кад у продавници купим нешто за Тару увек дам и њима мало".

Image copyright Игњат Севкушић
Натпис на слици За кућицу је потребно између 500 и 800 динара (ако све купујете ново), каже Игњат

„Али када сам видео колико се тај пас тресао пало ми је на памет да им правим кућице".

Операција је била једноставна.

„Нашао сам неку већу кутију, величине шпорета, да му буде што комотније. Купио сам најлон, селотејп, нашао пар цигли да кућица, због влаге, кише и бара не буде баш на земљи...

„Ставио сам унутра стиропор, све обложио најлоном и преко најлона облепио селотејп. Онда сам скалпелом прорезао улаз, али не да буде скроз рупа, него да вратанца колико-толико штите од зиме", објашњава Игњат.

Није га све много коштало - од 500 до 800 динара.

„Још сам ја то све купио, ако се људи организују, па неко донесе најлон, неко селотејп, а неко нешто треће, сигурно може и јефтиније".

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionУпознајте Нерона - цариника на четири ноге.

Васпитање

Неименовани мешанац се трећег дана није вратио, па је остао без кућице.

„Заиста не знам где је отишао... Није се појавио", истиче Игњат.

Тако је једна кућица завршила у Новом насељу, а Игњат планира да направи још две док је ту - каже, ускоро иде на пут.

На питање шта планира за будућност каже да не зна, али да ће највероватније да се пресели негде у иностранство.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionБатајнички пси који воле возове - и млади који воле псе

У међувремену је постао популаран.

Његова акција свидела се многима на друштвеним мрежама, о њему су писали локални медији, а онда и бројни портали широм земље.

Игњат каже - то му ништа не значи.

„Није то ништа специјално, зашто не бих помогао кад могу. Тако сам васпитан, немам појма. Тако су ме родитељи васпитали, шта ћеш. Тако живим", истиче.


Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи