Интервју петком: Буч Кесиди - „Осећамо се као клинци док свирамо“

Буч Кесиди Image copyright Буч Кесиди
Натпис на слици Буч Кесиди - Зоран Зарубица (лево) и Лука Рацић

Они су „инди поп рок бој бенд дуо" из Панчева који бежи од алтернативе и отворено тежи мејнстриму.

Током 2019. године су свирали у многим градовима у Србији и наступали на свим већим фестивалима.

За крај године, овог викенда их чекају два распродата концерта у београдском Дому омладине, а како кажу „пуцају на београдску Арену".

Бенд Буч Кесиди називају „каубојцима под диско куглом", али 25-годишњи Лука Рацић и 23-годишњи Зоран Зарубица не певају о непрегледним преријама и салунским тучама.

Они пишу песме о нечему шта проживљава њихова генерација широм региона - изласцима, мувању по задимљеним клубовима, проводу који почиње у суботу, а завршава се рано изјутра у недељу.

Њихов први албум Посесивно-оспулсивни хоспул звучи онако како су и сами себе једном описали - „напето, брзо, нагло, али све време опасно и кул".

Албум Еуфорија, који су најавили сингловима Нема љубави у клубу, Ђускање не помаже и Тихо, одвео их је у неком другом смеру и до много шире публике.

„Са ова два сингла, хтели то многи да признају или не, домаћи рокенрол звучао је, након читаве вечности, поново секси", написао је Милош Цветковић, музички новинар портала Балканрок.

Image copyright Буч Кесиди

Спот за песму Субота изашао је почетком децембра, неколико дана након што је на интернету освануо њихов други студијски албум.

Цветковић додаје да је ово „први инди електро поп/рок албум на српском језику који успешно иде у корак са светом".

Судећи по оценама критичара и бројности њихове публике, ова реченица звучи апсолутно истинито.

Како није успео да набави карту за неки од концерата у Београду, један мој познаник отишао је на наступ Буч Кесидија у Ниш.

А прећи 450 километара у оба правца због младог домаћег бенда није мала ствар.

Било је лако ступити у контакт са члановима бенда. Мало је теже било убости термин за интервју.

Ових дана, Лука и Зоран са интервјуа трче код фризера, па код кројача који им узима мере за костиме, а онда на пробу.

Након два академска одлагања, налазимо се у кафићу у Панчеву.

Све је спремно, на столу су, поред диктафона, два плазма шејка, па почињемо разговор о музици, кућним журкама и забрањеним одевним комбинацијама.

Рецепт за добар наступ: Сређене фризуре, без бермуда на бини и обавезно ложење

Они су све што очекујете од једног модерног бенда - млади, креативни, вредни, чак и тврдоглаво упорни.

Али истовремено су обични момци које све што им се дешава јако забавља. Обожавају то што раде, максимално су посвећени и „ложе се док свирају".

„Осећам се као када си клинац, па направиш бенд и свираш трибјут омиљеног бенда. Тако се ложим док свирам", објашњава Лука.

„Свирам песме које су ми стварно страва, а опет, тако треба да буде, јер ми смо их писали."

На бенд гледају као на фирму и свесни су да морају да дају сто одсто себе како би успели у томе што раде.

„Ти просто мораш да урадиш све ствари које треба да урадиш. Ако их не урадиш, оне само неће да се десе. Ако ми не зовемо неког да нам режира концерт, вероватно ће изгледати мало лошије", каже Лука.

Image copyright Буч Кесиди

„Јана Маричић нам режира читав наступ. Постоји гомила ствари које не би требало да радимо, а које смо радили и сада на то обраћамо пажњу.

„Она је ту да нас мало освести на бини и помогне нам да се то лепо упакује. Да се направи неки ефекат са димом или светлима када спустимо свирку и да се среди ритам између песама", каже Зоран о припремама за наступе у Дому омладине.

Лука додаје да они нису посебни у томе што раде, јер само користе шаблон који користе светски бендови.

„То је степен неког музичког развоја сваког бенда", каже Лука.

„Надамо се да ћемо у једном тренутку направити аудио-визуелни спектакл, да наш концерт постане доживљај који ће људи памтити", надовезује се Зоран.

Битно им је како се крећу на бини, где је постављен бубањ, каква су светла, шта говоре публици и како изгледају.

Не можеш бити музички суперстар без добре фризуре.

„Волимо да изгледамо страва и људи воле када изгледамо страва", каже Зоран и додаје да су ствари које носе кул зато што знају да их носе.

Лука је једном приликом изјавио да је „најбоља мушка гардероба - женска гардероба".

„То шта је мушка, а шта женска гардероба нема везе. Ако ти добро стоји, онда је то небитно", каже.

Сада имају стилисте који их облаче за наступе и спотове. То је њихова екипа која им каже „да ли је нешто кули или није" ако они не могу да се одлуче.

„Код спота Нема љубави у клубу је естетика је била поприлично јасна, па смо онда форсирали адидас и сличне ствари, што је стилски тачно. Сада смо се мало опустили", каже Зоран.

Ипак, постоје одевни комади у којима музичар просто не сме да се појави на бини.

„Бермуде", каже Зоран.

„Мораш баш да будеш озбиљна глава да би могао да извучеш то. Нико у региону није толико озбиљна глава да би могао да носи бермуде на бини, а да то стилски буде кул."

Искрене песме о ноћним изласцима

Све песме на албуму Еуфорија осликавају атмосферу у изласку.

Од суботе до недеље ујутру, Лука и Зоран пишу о стварима које су сами доживели и тако гађају публику која проживљава исто из викенда у викенд.

Али, како тврде, нису циљано желели да сниме баш такав албум.

Нема љубави у клубу је конкретна, јасно је о чему прича, али када је песма настала, још у време првог албума, то је био тренутак, инспирација", прича Лука.

„После тога нам је наишло природно. Схватили смо да ту има свачега о чему може да се пише и шта нам се дешава."

„Тада се створила естетика излазака и емоције тих излазака", каже Зоран.

„Затим смо тражили мале сцене, ситуације у тим ноћима које су препознатљиве јер су их сви доживели."

Резултат свега тога је, кажу, да публика верује у њихове песме.

„Када свирамо, људи нам верују да је то то, осећају да су то наше песме. Ми смо их снимили и сада их изводимо", каже Лука.

„Са једне стране ми свирамо за нас зато што се осећамо тако и доживљавамо те песме. Са друге стране ми свирамо за њих", додаје Зоран.

„Када се те две ствари споје, ствара се комуникација са публиком."

Буч Кесиди и Санденс Кид

То је први филм који су Лука и Зоран заједно гледали. Филм који је кумовао називу бенда.

Много година касније, питам их који је последњи филм који су заједно гледали.

50 нијанси: Сива", каже Зоран.

„Након сваке паметне реплике смо наздрављали и онда смо се напили, јер је било толико тога сјајног. После тога смо отишли у град".

Зашто људи имају утисак да Буч Кесиди постоји тек годину дана?

„То је добро питање", каже Лука.

Иако су на сцени од 2013, а први албум Посесивно-оспулсивни хоспул је изашао три године касније, пажњу шире публике скренули су синглом Нема љубави у клубу.

„Капирам да је нови албум много промишљенији од првог. И успешнији на крају крајева", додаје Лука.

Зоран има осећај да су раније били други бенд.

„Уопште нисмо били свесни шта радимо. Желели смо све ствари које радимо сада, али нисмо знали како да дођемо до њих", каже.

Буч Кесиди је на почетку био трио, а велика промена за бенд десила се одласком басисте Алена.

„Нисмо имали басисту и требало је да нађемо замену за инструмент. Али у том тренутку смо се баш ложили на синтове.", каже Зоран.

„Приметили смо да бендови прелазе на ту врсту звука и ако они то раде, а и нама се допада, схватили смо да је то део тренутка. Ајде и ми то да радимо."

Еуфорија је донела другачији звук - синтови, матрице, играње са вокалима, све звучи тако да се недостатак „живог баса" не примећује.

„Звук јесте другачији, али рекао бих само да смо искуснији сада. Просто боље пливамо", каже Лука.

„И да је Ален остао, да смо имали басисту, мислим да је било неминовно да одемо ту где смо отишли."

„То је главна фора са модерним бендовима. Више не можете да будете четири лика са гитарама и да све време пеглате исто."

Музика која комуницира са другом уметношћу

Буч Кесиди имају снимљених пет спотова са првог албума и четири са другог.

Планирају да сниме спотове за све песме са новог издања.

„Наша музика комуницира са другом уметношћу на неки леп начин. Људима је стало да направе спот за нашу песму", каже Зоран.

Како кажу, јављају им се људи који им траже музику за серије, филмове и плесне наступе.

„Када погледаш естетику осамдесетих у Југославији, рокенрол је тако живео да су сви снимали спотове, музичари су се дружили са филмским редитељима, глумцима, сликарима, песницима", каже Зоран.

Буч Кесиди покушава да оживи такву атмосферу.

„Све је то била једна сцена. То се одвојило, а ми се трудимо да све то вратимо."

Image copyright Буч Кесиди

Чолиним стопама

Резервишите карте за Арену на време.

Јер је то један од циљева овог бенда - наступ у највећој београдској хали.

Иако се смеју док то изговарају, по том питању су смртно озбиљни.

„Мислим да то треба да буде план сваког бенда. Можеш да се бавиш овим за своју душу, али ако си кренуо да радиш, нећеш моћи да се одржиш ако ти је крајњи циљ да свираш у Електропиониру за сто људи", каже Зоран.

Сигурни су да долазе до Арене и додају да неће правити никакве уступке, каже Лука.

„Нећемо морати суштински да мењамо ништа због чега се бавимо музиком, него само да постанемо бољи у томе."

„На првом албуму нисмо размишљали о томе какву атмосферу треба да носи музика. Сада постајемо свесни многих ствари и боље се усредсређујемо и мислим да ће нас то довести до Арене."

Прво су имали у плану један наступ у Арени, али је Здравко Чолић недавно поставио нове стандарде.

„Шест Арена. Ништа мање од тога", каже Зоран.

Нови албум, Нова година

После дуплог концерта у Дому омладине, кажу, све остаје по старом. Настављају да свирају, стварају нове песме, организују журке.

„Кућне журке су убедљиво најбоље журке, јер могу да дођу људи које не познајеш, а ту су увек људи које знаш, каже Зоран и потврђује да у клубу нема љубави.

„У клубу када је прегласна музика имаш мање минглова, а може и неко да те пребије."

Знају да у даљем раду треба да оправдају висока очекивања публике, али се не плаше тога.

„Нисмо имали фрку када смо правили овај албум и испао је одлично. Мислим да само не треба да размишљамо о томе", каже Лука.

„Не интересују нас рецензије по оценама и похвалама, већ колико су ти људи добро прочитали наше идеје. А приметили смо да су сви прочитали оно што смо хтели да кажемо у песмама, што је јако ретко", додаје Зоран.

„Ако смо то успели да урадимо, успећемо и за трећи албум. Не само за трећи, већ и за седми."

„Између трећег и седмог ћемо имати албуме за све. Један за свадбе, један за матуре, за аутобус на екскурзији", каже Лука.

Не знају где ће за Нову годину, али поред честитки имају јасну поруку.

„Никако петарде. Пси чују много озбиљније него што мислите. Дакле, нула петарди!"

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи