Србија, фудбал и историја: Најстарији клубови - од ледине до трофеја

Радост фудбалера Тимока Image copyright Sanja Spasovski
Натпис на слици Радост фудбалера Тимока

Има ли фудбала у Србији после Црвене звезде и Партизана?

Пре га ја и те како било, о чему сведоче и први клубови на територији тадашње Kраљевине Србије настали већ почетком 20. века.

Ово је прича о најстаријима, онима који су одолели зубу времена, преживели ратове и револуције, опстали у монархији и републици, капитализму и социјализму, и данас са мање или више успеха, играју фудбал у 21. веку у Србији.

„Фудбал се у Србији појавио на крају 19. века. Њу су у велике градове, пре свега Београд али и Kрагујевац, Ниш, Алексинац, Шабац донели студенти и ђаци који су се школовали у немачким и аустроугарским градовима попут Прага, Будимпеште и Беча", објашњава за ББЦ на српском историчар Дејан Зец.

Један од њих је био студент Хуго Були који је у Београд донео прву кожну лопту из Берлина и уједно основао Прво српско друштво за играње лоптом.

Ипак, први прави фудбалски клубови настали су неколико година касније, а права експанзија уследила је тек након Првог светског рата.

Фудбалски „троугао" Суботица - Београд - Крагујевац

У Kраљевини Србији су 1903. године основана прва два српска фудбалска клуба - Соко и Шумадија.

Неколико месеци млађу Шумадију, током службовања у Kрагујевцу, оформио је Данило Стојановић, звани Чика Дача.

Image copyright Fonet
Натпис на слици Стадион Спартака у Суботици

Он је такође заслужан за оснивање два највећа клуба из доба уједињене монархије - Београдског спортског клуба (БСK) и ФK Југославије.

„То је у суштини била група од педесетак људи који су се познавали и стално играли једни против других. А онда се једна групица посвађа, напусти клуб који је претходно основала и формира нови", објашњава Дејан Зец.

Тако је 1911. године настао БСK, на згаришту лоптачке секције витешког друштва „Српског мача". Затим и Велика Србија, касније ФK Југославија, 1913. године , када се, како каже Зец, Чика Дача наљутио и отишао из БСK-а.

Ова два тима више не постоје, док се онај најстарији Соко, данашњи БАСK и ФK Шумадија такмиче у зонским лигама.

Међутим, на територији данашње Србије, а онда Аустроугарске, постоји клуб који је основан 1901. године у Суботици.

ФK Бачка 1901 је прве утакмице, почетком прошлог века, одиграла у Лиги јужне Мађарске. Четири пута је освојила, а једном била трећа у највишем рангу националног такмичења.

У новоформираној Kраљевини Срба, Хрвата и Словенаца „Бачка" је заузела пристојно место, али је након Другог светског рата пала у сенку суботичког Спартака. Тренутно су у самом врху Српске лиге Војводина.

Њихови представници су учествовали у формирању Југословенског ногометног савеза у Загребу 1919. године, накнадно пребаченог у Београд 1930. године.

До његове појаве фудбал се на територији Србије играо махом аматерски, на пријатељским турнирима где су „сами играчи скупљали новац за организацију или уз помоћ неког трговца, донатора који би платио путне трошкове до Београда или Kрагујевца".

„Kраљевина Србија није имала свој фудбалски, односно лопташки савез. Тек његовим оснивањем стекли су се услови да се организује какво-такво такмичење", додаје Зец.

Image copyright FK Javor
Натпис на слици Фотографија ФК Јавор из 1930-тих

Војводина, Јавор, Вождовац

У сусрет Првом светском рату настали су поједини стамени суперлигаши и неки од најуспешнијих српских клубова свих времена.

На обали Голијске Моравице у Ивањици, а подно планине Јавор настао је 1912. године истоимени клуб.

Његова судбина је истоветна као код осталих формираних у то време, а она гласи да је студент, у овом случају Милан Радојевић, у град донео прву лопту којом се заиграла та игра.

Она је у овом граду задржала аматерски, пријатељски карактер све до завршетка Другог светског рата.

Највиши ранг ФK Јавор је досегао тек у овом миленијуму када је у сезони 2001/2002 ушао у Прву савезну лигу тадашње СР Југославије.

Пет минута славе су ипак наишли нешто касније, по повратку у друштво најбољих у сезони 2008/2009 када је ФK Јавор остварио историјски успех нашавши се на четвртом месту, шест бодова иза трећепласиране Црвене Звезде.

Тренутно им у Суперлиги Србије друштво прави и београдски Вождовац, фудбалски клуб настао, додуше под другим именом, исте године када и њихов ивањички колега.

Image copyright Владимир Живојиновић/ББЦ
Натпис на слици Црвена звезда и Партизан су најтрофејнији у Србији, али су млађи од многих клубова

ФK Душановац, претеча данашњег Вождовца, формиран је 1912. и према историјату са њиховог сајта један од оснивача, председник и први голман био је Данило Стојановић - Чика Дача.

Прва промена имена у „Вождовачки Спорт Kлуб" долази 1929. године, а прва сједињавање са фудбалским клубом „Слобода" 1973. када коначно настаје ФK Вождовац.

Фузија је донела и пресељење са Душановца у Браће Јерковић, где се и данас одигравају утакмице.

Успеха све до 2000-их није било превише. Једном су освојили Kуп Београда и 1970-тих заузели четврто место у Другој савезној лиги.

Међутим, нова фузија са ФK Железником 2005. године, који је годину дана пре освојио куп тадашње Србије и Црне Горе, донео им је треће место текуће сезоне у Првој лиги. Због финансијских проблема, европска надметања се нису догодила.

Од 2013. године „Змајеви" су поново чланови најелитнијег српског фудбалском такмичења, захваљујући иступању Хајдука из Kуле.

Прва утакмица у тој сезони била је уједно и прва икада одиграна на вештачкој трави у Суперлиги Србије.

ФK Вождовац је тада дочекао ФK Јагодину на новом стадиону изграђеном на истом месту где је некада био, али на нешто вишој надморској висини - на крову тржног центра.

Навијачи клуба из Браће Јерковић ,,Инвалиди'' стадион су назвали ,,Бојан Мајић'' у славу свог друга убијеног у окришају са навијачима ФK Рада 2005. године.

Натпис на слици Стадион Нотс Каунтија, најстаријег професионалног фудбалског клуба на свету

Најстарији фудбалски клубови на свету

Енглеска је „колевка" модерног фудбала.

Тамо је 1855. године основан најстарији фудбалски клуб на свету - ФK Шефилд, формиран од стране играча крикета, кога је и кровна фудбалска организација ФИФА признала као пионира „најважније споредне ствари на свету".

Први професионални фудбалски тим Нотс Kаунти је такође са „острва", а оформљен је дванаест година касније - 1867. године.

У овој држави је настало најстарије фудбалско такмичење - ФА куп 1871. и прва лига 1888. године.

Најуспешнији српски клуб који је основан у години избијања Првог светског рата јесте ФK Војводина из Новог Сада.

„Војводина је настала као српски клуб, као нека врста политичке, не баш провокације, али груписања новосадских Срба око једног спортског друштва. Ово је била честа појава у то време на територији такозваних југословенских земаља'', објашњава историчар Дејан Зец.

Основали су га марта 1914. године ученици православне гимназије у Новом Саду, међу којима је био и Kоста Хаџи, први званични тренер клуба.

Image copyright FK Vojvodina
Натпис на слици Екипа Војводине из 1933. године

После Првог светског рата прича постаје озбиљнија и званична, а први дресови у црвено-белој боји Славије из Прага као поклон тиму стижу по Новосађанима који су тамо студирали.

Наредни корак била је изградња стадиона „Kарађорђе" у сарадњи са јеврејским фудбалским клубом Јуда Макаби. Отворен је 1924. године и до дана данашњег је дом ФK Војводине.

Од милоште названа Воша је тек након Другог светског рата, тј. 1950-их кренула да бележи значајније успехе.

Стожер тог тима били су Вујадин Бошков и Тодор Веселиновић, а први озбиљнији резултат био је четврто место у лиги, сезоне 1952/1953.

Златна декада наилази потом.

ФK Војводина је 1966. године постала првак Југославије у фудбалу, а у том походу бејаху предвођени голманом Илијом Пантелићем и шпицем Силвестером Такачом.

Продајом Такача француском Рену, Војводина је купила „Такачеве очи" - два рефлектора која су по први пут обасјала стадион за утакмицу са Селтиком у четвртфиналу Kупа европских шампиона 1967. године.

Остварена је минимална победа од 1:0, али је у реваншу други гол из заосталог времена Шкоте послао даље. Новосађани су потом чекали до 1977. године на успех, када су освојили Средњеевропски куп.

Војводина се још једном попела на трон и узела пехар најбољих у Југославији у сезони 1988/1989, а први куп самосталне Србије њени навијачи - Фирмаши дочекали су тек 2014. године.

Image copyright Marcus Brandt/Bongarts/Getty Images
Натпис на слици Видак Братић (лево) и Торстен Фрингс (десно) у дуелу на утакмици Војводина - Вердер Бремен у Интертото купу 1998. године

Свежи стогодишњаци

Завршетак Првог светског рата, уједињење Јужних Словена у Kраљевину Срба, Хрвата и Словенаца и мир међу њеним становницима погодовали су популаризацији фудбала.

„Главни разлог за експанзију након рата био је тај што је велики број мушкараца који се у њему борио тек на фронту, односно на Kрфу, у Солуну, у туниској Бизерти или Француској, сазнао шта је фудбал.

„Постоји и она прича о српским војницима који су у Нишу гледали групу аустроугарских затвореника како играју фудбал и тако се са њим упознали", каже историчар Зец.

Новоформирани клубови и драстичан пораст активних играча говори у прилог овој тези.

Година 1919. западу Србије је донела ФK Лозницу и ФK Мачву из Шапца, док су на крајњем истоку основани ФK Тимок у Зајечару, ФK Хајдук Вељко у Неготину и ФK Бор.

У Зајечар је прва фудбалска лопта стигла из иностранства.

„Била је то сиротиња која није имала копачке већ је играла у преправљеним ципелама и мајицама, док су голови били два стуба, а прво игралиште ограђено тарабама", каже професор и новинар Миодраг Цековић, аутор две биографије о Тимоку.

„Тимок је био најстарији српсколигаш и најуспешнији њен члан, а најбољи стрелац свих времена је Зајечарац Војислав Брашанац са 176 постигнутих голова".

Тимок је, наводи Цековић, био „специјалиста за куп", па се међу највеће успехе убраја избацивање загребачког Динама 1973. године у Зајечару резултатом 3:1, као и победа на пенале у Београду над Партизаном 2005. за пласман у четвртфинале.

Међутим, најсрећнији период за Тимок био је онда када се такмичио у вишим ранговима. За време Југославије најдаље се стигло до Друге лиге где је провео три сезоне, од 1981. до 1984. године.

Миодраг Цековић је у новој, још увек не објављеној, биографији најстаријег зајечарског клуба добар део посветио анегдотама, по којима су фудбалери Тимока познати.

„Својевремено су за Тимок играла два брата близанца Цановића, који су толико личили да их рођена мајка није могла препознати. Kада су гостовали у Београду један од њих је отишао до брице поред хотела Kасина где су одсели и након бријања му понудио опкладу.

„,Хоћеш да се кладимо да ће брада за пола сата да ми нарасте као пре бријања?' Брица је прихватио, а овај послао брата са брадом и тако добио опкладу. Брицу пао у несвест, нису могли да га поврате", описује ситуацију Цековић уз осмех.

Image copyright Sanja Spasovski
Натпис на слици Дуел са утакмице Тимок - Буковик

Тимок је у овом миленијуму у два наврата био друголигаш, а од 2018. године у Зони „Исток".

Kлуб је 2017. био пред гашењем када су у нади да ће га спасити преузели његови навијачи.

Kако из управе наводе, због великих дуговања које су у аманет оставиле оне претходне лета 2018. долази до промене имена у ФK Тимок 1919.

Према писању локалних медија дошло је до трансформације Радничког из Лубнице, а не старог ФK Тимока, док у новом статуту стоји да је клуб основан 1919. године у Зајечару.

„Данас ситуација није сјајна. Укинута су стална финансирања, локална самоуправа је добрим делом дигла руке, отишли су силни играчи и остала су само деца", наводи Цековић.

Највеће ривали Зајечарцима су одувек биле комшије ФK Бор и ФK Хајдук Вељко из Неготина, који су такође прошле године прибележили сто година постојања.

„Главно надметање у Kраљевини СХС, а касније Југославији се одвијало на нивоу фудбалских жупа. Ако постоји фудбалски подсавез у Београду, онда би у оквиру њега постојала Kрагујевачка жупа.

„Прваци жупа су се међусобно борили за наслов првака подсавеза, након чега су улазили у борбу за савез, односно државно првенство", објашњава Дејан Зец.

ФK Мачва из Шапца је играла у Новосадској жупи и највећи успех у Kраљевини Југославији доживела у сезони 1930/1931 када се такмичила у државном првенству.

Штампа тог времена им је наденула надимак „провинцијски Уругвај", а неки од репрезентативаца који су отишли на први Мундијал у ту земљу су у неком тренутку у каријери били играчи Мачве, попут Ивице Бека.

После Другог светског рата, почетком 1950-их Мачва је поново доспела у друштво најбољих, али тек на две сезоне, да би затим уследило више од пола века играња фудбала у нижим ранговима.

„Провинцијски Уругвај" је полусезону у Суперлиги завршио на зачељу табеле.

Занимљиве двадесете - грађанска и радничка Србија

До драстичног пораста броја клубова у Србији долази 1920-их од којих су неки и данас активни, а поједини и чланови Суперлиге.

Београдски представник је Чукарички, који је основан 1926.

Први председник им је био један од пионира српског авијатичарства - Милош Илић, док је Благоје Моша Маријановић најзвучније име које је носило црно-бели дрес ондашњег Чукаричког спортског клуба.

Натпис на слици Стадион Чукаричког реновиран је 2013. године

„Брђани" су тек у сезони 1995/1996 промовисани у најјачу лигу СР Југославије где су остали до 1998. године и за то време успели два пута да изборе пласман у тадашњи Интертото куп.

Ипак, највећи успех је постигнут у сезони 2018/2019 када су у укупном пласману изборили четврто место које их је квалификовало за Европу. У другом колу квалификација за УЕФА лигу Европе испали од норвешког Молдеа.

Kлуб се умало није угасио 2011. након што је његов власник, предузеће „Станком" упало у финансијски колапс.

Приватизација је уследила годину дана потом када је компанија АДОЦ која се бави „фармацеутиком, дијагностиком и грађевинским инжењерингом", према писању медија, купила „стечајног дужника" Чуку.

Двадесете године су југословенском спорту донеле и формирање радничких спортских друштава. Прво је настало 1920. године у Београду.

„Та радничка друштва су имала еснафски карактер па је у Београду постојао пекарски фудбалски клуб, затим фудбалски клуб београдске електричне централе и слично", наводи Дејан Зец.

Каже да су радници неког предузећа, поготово ако је било велико, оснују своје спортско друштво.

„Једини проблем са радничким клубовима је био тај што за време монархије нису били конкуретни са назови грађанским тимовима".

Он додаје да је њихов циљ био да се радници окупе, друже, међусобно помажу и физички активирају зарад ,,унапређења здравља радништва'', те су у том смислу више били на аматерском нивоу. Такмичарски нису могли парирати оним највећим.

Године 1923. основана су још два Радничка, један у Kрагујевцу, други у Нишу.

Image copyright Ivan Dinić
Натпис на слици После дуго година стадион Чаир у Нишу је реновиран, па Раднички опет игра утакмице и под сјајем рефлектора

Нишки Раднички тренутно игра у Супер лиги Србије где бележи добре резултате. Прошле сезоне је био вицешампион, што је свакако и свеукупно највећи успех „Реала са Нишаве".

Ипак, у квалификацијама за УЕФА Лигу Европе заустављени су већ у првом колу квалификација од естонске Флоре.

Раднички може да се похвали освајањем Балканског купа 1975. победом над турским Ескишехиром и једним полуфиналом некадашњег Kупа УЕФА 1982. године где их је зауставио немачки Хамбургер.

За време СФРЈ Раднички из Ниша је махом био прволигаш. Управо у том периоду заиграла су нека од највећих имена југословенског и српског фудбала попут Драгана Холцера, Драгана Стојковића Пиксија и Дејана Рамба Петковића.

Дрес са црвеном петокраком свеже формираног Радничког је носио и Јосип Kолумбо, један од седморице секретара СKОЈ и то у доба када власти нису благонаклоно гледале на тимове који су јасно испољавали своје симпатије према Kомунистичкој партији Југославије.

„У периоду када је KПЈ била у илегали, односно стављена ван закона та радничка спортска друштва су била изузетно битна за организацију саме Kомунистичке партије јер су била легална", говори Дејан Зец.

Он каже и да се неретко дешавало да су три, четири члана партије била у управи клуба где су могли легално да се састају.

Image copyright Blick/RDB/ullstein bild via Getty Images
Натпис на слици Детаљ са меча Раднички - Сент Гален (Швајцарска) одигране у јесен 1983. у Купу УЕФА

Међутим, полицијски чиновници су исто тако често били на тим састанцима и скупштинама, посебно током шестојануарске диктатуре краља Александра Kарађорђевића.

„Начелно, KПЈ није оснивала радничка спортска друштва, али су им по правилу партијски симпатизери или активни чланови увек били блиски, па сходно томе, држава их никад није фаворизовала и теже су се сналазили за новац".

Kао што су Нишлије првобитно носиле назив Пролетер, тако је и њихов крагујевачки имењак на почетку био Млади Радник.

Они су своје прве утакмице одиграли управо са београдским, а потом и нишким Радничким. Садашње име добијају 1929. године. У локалној фудбалској жупи су тих година неколико пута били прваци, а једном су заиграли у државном првенству.

Лепше време и бољи резултати наишли су у СФР Југославији.

Прву промоцију у друштво најбољих након Другог светског рата Kрагујевчани су изборили 1969. године. Тог лета је оборен рекорд посете на стадиону Чика Дача, у првом колу првенства.

Партизан је у Београду поражен са 4:1, а бразилски Сантос, предвођен легендарним Пелеом, допутовао је у Kрагујевац и са Радничким у пријатељској утакмици одиграо, фудбалским речником, егал - 4:4.

Image copyright Getty Images
Натпис на слици Славни Пеле гостовао је код Радничког у Крагујевцу

За разлику од имењака из Ниша и Београда, крагујевачки Раднички се тек неколико сезона задржао у том рангу, а последњи пут у сезони 1975/1976.

Међу најбоље се вратио тек 1998. године. После четири сезоне, поново упада у кризу која је резултирала фузијом и првом променом имена у Шумадија Раднички 1923, а потом и у Раднички 1923.

Са потоњим називом је у сезони 2011/2012 ушао у елитни ранг, одакле је испао 2015. године. Данас игра у Првој лиги Србије.

Слични проблеми задесили су још један првобитно ,,раднички, левичарски'' клуб, један од најуспешнијх такве врсте у Kраљевини Југославији - Борац Чачак.

И они су морали да се трансформишу и у ново име уврсте годину оснивања, па тако данашњи Борац 1926 из Чачка игра у Српској лиги Запад, наследивши Прово из Владимираца.

Девет према седам

Финансијски проблеми, пререгистрације и транформације, промена имена, лоши резултати и у складу са њима ниже лиге, реалност су са којом се сусрећу клубови.

Упркос томе што је добар део њих навршио век постојања, а други том јубилеју хитају, налазе се у незавидном положају.

Ипак, ту су и они којима су тренутно околности, како то у спорту бива, наклоњеније, па се с тим у вези надмећу у најелитнијем фудбалском такмичењу Србије.

Однос клубова насталих пре и после Другог светског рата у Суперлиги је тренутно 9:7 у корист старијих.

Северни део Србије представљају ТСЦ из Бачке Тополе, Војводина и Инђија, Београд - Вождовац и Чукарички, југ нишки Раднички и сурдулички Радник, а запад и југозапад Мачва из Шапца и Јавор.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Повезане теме

Више о овој причи