Загађење ваздуха: Шта значи кад је квалитет ваздуха у љубичастом

београд загађење Image copyright Лазара Маринковић/ББЦ
Натпис на слици Загађење у Београду

Ваздух у Србији ових дана има боју и мирис - то већ недељама осећају грађани Београда, Панчева, Ваљева, Ужица, Смедерева, Бора, Новог Сада.

Оно што је тешко приметити јесу честице које му дају боју и мирис - ПМ 2.5, ПМ 10, угљен-моноксид, сумпор-диоксид, азот-диоксид и озон.

Ове честице утичу на индекс загађења који је данас у Београду црвен по скали Агенције за заштиту животне средине, односно љубичаст по скали Европске агенције за животну средину.

Обе показују исто - у главном граду је ваздух јако загађен.

Агенција за заштиту животне средине Србије има скалу од пет боја, док Европска агенција за животну средину има шестобојну скалу. Љубичаста на обе скале означава највише нивое загађења.

Ипак, Андреј Шоштарић из Градског завода за јавно здравље изјавио је за Н1 да је квалитет ваздуха у Београду овог преподнева био прихватљив.

Објаснио је да тај завод користи критеријуме Европске уније Common Air Quality индексом.

Овај индекс користио се у Европи од 2006. године, а у новембру 2017. Европска агенција за заштиту животне средине објавила је Европски индекс квалитета ваздуха. Он се од тада користи широм континента.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media caption Мерење загађења ваздуха у сопственом дому

Различите боје и индекси

Скала Агенције за заштиту животне средине

Агенција за заштиту животне средине квалитет ваздуха означава са пет боја и толико различитих класа у зависности од вредности концентрација појединих загађујућих материја.

Квалитет ваздуха може бити одличан, добар, прихватљив, загађен и јако загађен и означава се зеленом, плавом, жутом, црвеном и љубичастом бојом.

Љубичаста је намењена јако загађеном ваздуху, док се зеленом означава ваздух одличног квалитета.

Ова агенција свакодневно мери количине честица сумпор-диоксида, ПМ 10, азот-диоксида и кобалта и на основу тога одређује квалитет ваздуха.

Скала на основу количине честица у микрограмима по метру кубном ваздуха:

  • зелена (одличан) - сумпор-диоксид 0-100, азот-диоксид 0-40, кобалт 0-5.000, ПМ 10 0-20
  • плава (добар) - сумпор-диоксид 100,1-200, азот-диоксид 40,1-100, кобалт 5.001-10.000, ПМ 10 20,1-40
  • жута (прихватљив) - сумпор-диоксид 200,1-350, азот-диоксид 100,1-150, кобалт 10.001-20.000, ПМ 10 40,1-50
  • црвена (загађен) - сумпор-диоксид 350,1-500, азот-диоксид 150,1-400, кобалт 25.001-50.000, ПМ 10 50,1-100
  • љубичаста (јако загађен) - сумпор-диоксид >500, азот-диоксид >400, кобалт >50.000, ПМ 10 >100

Скала Европске агенције за животну средину

Европска агенција за животну средину мери количине честица ПМ 2.5, ПМ 10, азот-диоксида, сумпор-диоксида и озона.

На основу количине честица у ваздуху се формира шестостепена скала - сваки степен загађења означен је другом бојом.

Због количине честица ПМ 2.5, ова скала показује да је ваздух у Београду данас екстремно загађен и означен љубичастом.

Скала на основу количине честица у микрограмима по метру кубном ваздуха:

  • плава (одличан) - ПМ 2.5 0-10, ПМ 10 0-20, азот-диоксид 0-40, озон 0-50, сумпор-диоксид 0-100
  • зелена (прихватљив) - ПМ 2.5 10-20, ПМ 10 20-40, азот-диоксид 40-90, озон 50-100, сумпор-диоксид 100-200
  • жута (средње загађен) - ПМ 2.5 20-25, ПМ 10 40-50, азот-диоксид 90-120, озон 100-130, сумпор-диоксид 200-350
  • црвена (загађен) - ПМ 2.5 25-50, ПМ 10 50-100, азот-диоксид 120-230, озон 130-240, сумпор-диоксид 350-500
  • бордо (врло загађен) - ПМ 2.5 50-75, ПМ 10 100-150, азот-диоксид 230-340, озон 240-380, сумпор-диоксид 500-750
  • љубичаста (екстремно загађен) - ПМ 2.5 75-800, ПМ 10 150-1.200, азот-диоксид 340-1.000, озон 380-800, сумпор-диоксид 750-1.250

Common Air Quality индекс

Уобичајена скала која је у Европи коришћена пре 2017, а за коју у Градском заводу за јавно здравље кажу да се и даље користи у Београду, мери квалитет ваздуха у петостепеном индексу.

Загађење може бити врло високо, високо, средње, ниско и врло ниско на основу мерења количине азот-диоксида. ПМ10, ПМ2,5, кобалта и сумпор-диоксида.

Скала загађења на основу количине честица у микрограмима по метру кубном ваздуха:

  • тамно зелена (врло ниско) - азот-диоксид 0-50, ПМ 10 0-15, озон 0-60, ПМ 2.5 0-10, кобалт 0-5.000, сумпор-диоксид 0-50
  • светло зелена (низак) - азот-диоксид 50-100, ПМ 10 15-30, озон 60-120, ПМ 2.5 10-20, кобалт 5.000-7.500, сумпор-диоксид 50-100
  • жута (средње високо) - азот-диоксид 100-200, ПМ 10 30-50, озон 120-180, ПМ 2.5 20-30, кобалт 7.500-10.000, сумпор-диоксид 100-350
  • наранџаста (високо) - азот-диоксид 200-400, ПМ 10 50-100, озон 180-240, ПМ 2.5 30-60, кобалт 10.000-20.000, сумпор-диоксид 350-500
  • црвена (врло високо) - азот-диоксид >400, ПМ 10 >100, озон >240, ПМ 2.5 >60, кобалт >20.000, сумпор-диоксид >500

Који год индекс да се користи, у случајевима када је ваздух загађен, становништво може осетити здравствене тегобе. Од количине загађујућих честица, зависи и то какав утицај ће имати на здравље.

Како се заштитити?

Србија је у групи земаља које имају најзагађенији ваздух на свету, пренела је Светска алијанса за здравље и загађење.

Из института Др Милан Јовановић Батут недавно су за ББЦ на српском рекли да обичне, хируршке маске нису ефикасна заштита.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionМаска - да ли је довољна?

„Под утицајем топлог ваздуха који издише, особа влажи површину маске и тиме се нарушава њена физичка структура, а самим тим и заштита", навела је др спец. хигијене из Центра за хигијену и хуману екологију Бранислава Матић Савићевић у писаном одговору ББЦ-ју.

Она је рекла каже да грађани могу да благо прекрију дисајне путеве и одевним предметима, али и да тада треба водити рачуна о ситним честицама загађења.

То значи да се преко дисајних путева могу држати шал, капа, капут, али да се након тога морају одмах скинути, јер се загађујуће честице задржавају на тканини.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionKako zagađenje vazduha utiče na zdravlje?

Када је у питању заштита здравља становништва у наведеним условима, препорука Института за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут је да осетљиве особе ограниче боравак напољу у јутарњим и вечерњим сатима.

Како се наводи на сајту тог института, ту спадају особе са хроничним обољењима (респираторна, кардиоваскуларна обољења), мала деца и старије особе. Информације из здравствених установа показују да број деце која су примљена на лечење није повећан, већ је овај број уобичајен односу на онај који се бележи у претходним годинама у истом временском периоду.

Највеће загађење се детектује у раним јутарњим часовима и увече, па тада треба избегавати изласке напоље.

Такође у овим периодима дана никако не треба упражњавати физичке активности, попут трчања или било каквих тренинга на отвореном, с обзиром на то да се тада убрзано дише, а то поспешује удисање штетних материја.

Шта су ПМ 10 и ПМ 2.5 супстидарне честице?

Како је раније за ББЦ објаснио доктор Андреј Шоштарић из Градског завода за јавно здравље, ради се о суспендованим честицама, односно чврстој материји која се налази у ваздуху.

У питању су такозване лебдеће честице или, како се то често назива - „ситна прашина".

Суспендоване честице могу бити природног и антропогеног порекла.

Антропогене настају као последица некомплетног сагоревања фосилних горива.

Натпис на слици Колико су штетне ПМ честице

Пре свега је реч о кућним и индивидуалним ложиштима где се сагоревају чврста горива попут угља и дрва, али и дизел моторима.

ПМ 10 значи да су то честице мање од 10 микрометара у аеродинамичном промеру.

ПМ 2.5 значи да су мање од 2.5 микрометара - што су честице ситније, то су опасније јер дубље продиру у организам приликом удисаја.

Према директивама ЕУ, да би се ваздух сматрао чистим, концентрација ПМ 10 честица не треба да буде већа од 40 микрограма по метру кубном, а прекорачења не смеју бити дужа од 35 дана годишње.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи