Загађење ваздуха: Колико је данас другачије него претходних година

смог Image copyright FONET
Натпис на слици Ко је крив?

Ваздух у Београду је данас - макар на први поглед - чистији. Магла се подигла, а сунчеви зраци успевају да стигну до тла.

На други поглед - према подацима са мерних станица Агенције за заштиту животне средине и Европске агенције за заштиту животне средине - ваздух је и даље загађен. Према сајту АirVisualпрестоница Србије више није у топ 10 најзагађенијих градова - тренутно је 29.

Претходних дана у јавности се водила полемика о томе да ли је и колико загађење ваздуха веће него претходних година.

Доступни подаци Агенције за заштиту животне средине показују да је годинама уназад ситуација веома лоша у Смедереву, па и Београду, док је у Нишу и Новом Саду претходних година био нешто квалитетнији ваздух.

Председник Александар Вучић је гостујући на Првој телевизији оценио да је загађење реални проблем, али да „ипак постоји и кампања у којој учествује јавност, а нарочито медији".

Влада Србије требало би данас да формира радно тело за загађење, а иницијатива Не давимо Београд организује протест за чистији ваздух.

Вучић за загађење „криви" и бољи стандард становнишва и више аутомобила на улицама.

Ипак, аутомобили нису главни извор загађујућих честица ПМ које утичу највише на квалитет ваздуха, већ су то индивидуална ложишта.

Премијерка Ана Брнабић изјавила је да је загађење исто као претходних година и да нема потребе за хитним мерама.

Какав је квалитет ваздуха данас, а какав је био претходних година?

Агенција за заштиту животне средине од 2010. године мери и евидентира квалитет ваздуха у Србији и издаје годишње извештаје.

Од те године мери и количину честица ПМ 10 и ПМ 2,5 - које су и најштетније.

Уколико упоредимо актуелне податке са ранијим - видећемо да су политичари донекле у праву - квалитет ваздуха није задовољавајућ већ годинама, загађење је велико.

Честице ПМ 10 годинама прекорачују граничне вредности на готово свим мерним местима, док су честице ПМ 2,5 на неким местима остајале у границама нормале.

Погледајте шта кажу извештаји за Београд, Ниш, Нови Сад и Смедерево за 2010. и 2018. годину, као примери за први и последњи доступан извештај.

Квалитет ваздуха у извештајима мери се у три категорије, при чему је ваздух:

  • прве категорије - чист или незнатно загађен и нису прекорачене граничне вредности нивоа ни за једну загађујућу материју
  • друге категорије - умерено загађен и прекорачене су граничне вредности загађујућих материја, али нису прекорачене толерантне вредности
  • треће категорије - прекомерно загађен и прекорачене су граничне вредности за једну или више загађујућих материја.

Квалитет ваздуха у Београду свих година, осим 2014. био је у трећој категорији - односно прекомерно загађен.

Нови Сад је имао ваздух треће категорије 2010. и 2011. године, као и друге категорије 2015. године. Осталих година, ваздух је био прве категорије.

У Нишу је ваздух 2018. године био у најбољој категори, али уз напомену Агенције да је било тако због недовољног обима мерења честица ПМ 10.

Тај град је ваздух преве категорије имао и 2013, 2014. и 2016. године, док су 2010, 2011. и 2017. Нишлије удисале ваздух треће категорије. Друга категорија ваздуха важила је 2012.

Смедерево не може да се похвали добрим ваздухом. Агенција има податке за 2011, 2012, 2013, 2014, 2017. и 2018. годину - и показују да је ваздух увек био прекомерно загађен.

Репродуковање мултимедијског садржаја на вашем уређају није подржано
Media captionKako zagađenje vazduha utiče na zdravlje?

Према подацима из претходна 24 сата, ваздух је на мерним станицама Врачар, Зелено брдо и Мостар у Београду добар, на Новом Београду је прихватљив, док је на Старом граду загађен. У обзир треба узети то да се на прве две не мери ниједан ПМ показатељ, док се на преостле три не мери ПМ 2,5.

Ваздух је данас на новосадским станицама Лиман и Шангај одличан - али се не мере ПМ вредности, док је на станици Руменичка ваздух прихватљив, али нема измерене вредности ПМ 10.

За Ниш Агенција данас нема податаке, док је у Смедереву ваздух загађен.

Image copyright FONET
Натпис на слици Смог у Београду

Светска здравствена организација објавила је 2019. године извештај о утицају загађења ваздуха на здравље становника Србије.

У извештају се наводе подаци за период од 2010. до 2015. године.

Просечне количине честица ПМ 10 у Београду у том периоду износиле су 44,9, у Новом Саду 35,1, Смедереву 60,5, а у Нишу 45.

Просек по тим градовима за честицу ПМ 2,5 био је - Београд 29,19, Нови Сад 22,82, Смедерево 39,33 и Ниш 29,25.

ПМ честице највише утичу на квалитет ваздуха и у Србији их мери Агенција за заштиту животне средине.

Пре него што је агенција основана, количине загађујућих честица мериле су се у склопу станица Републичког хидрометеоролошког завода. Мерене су количине сумпор-диоксида, азот-диоксида и чађи.

У Агенцији за заштиту животне средине ББЦ је покушао да сазна какав је квалитет ваздуха био пре 2010. на основу тих података, међутим одговор није стигао до објављивања овог текста.

Ко су главни кривци?

Председник Александар Вучић за лош квалитет ваздуха криви и бољи стандард.

Према извештају Агенције за 2018. годину, што је последњи доступан извештај, током те године доминантан удео емисија честица ПМ 10 потицао је из топлана снаге мање од 50 мегавата и индивидуалних ложишта, и то 57 одсто ових честица.

Из сектора индустрије и пољопривреде без сточарства дошло је 13, односно 10 одсто ових честица, док је друмски саобраћај емитовао шест одсто укупних емисија суспендованих честица ПМ 10.

Производња електричне и топлотне енергије чинила је пет одсто емисија ове загађујуће материје. Остали извори чинили су девет одсто емисија.

Топлане снаге мање од 50 мегавата и индивидуална ложишта били су и највећи извори честица ПМ 2,5 - чак две трећине емисија. Као и код честица ПМ 10, сектор индустрије био је на другом месту али само са девет одсто, док је на трећем месту по значају друмски саобраћај са шест одсто.

Остали сектори створили су седам одсто укупних емисија ПМ 2,5.

Image copyright FONET
Натпис на слици Како данас изгледа?

Иако многи политичари за загађен ваздух криве емисије из аутомобила, подаци показују да су главни емитери честица ПМ 10 и ПМ 2,5 - које су главни кривци за лош квалитет ваздуха ових дана - ипак индивидуална ложишта.

Велика ложишта

Осим честица ПМ, ваздух је загађен и због сумпор-диоксида, азот-диоксида и кобалта.

Производња електричне и топлотне енергије највише доприноси стварању оксида сумпора. Подаци Агенције за заштиту животне средине показују да је допринос тога стварању емисија оксида сумпора био чак 91 одсто.

Секретаријат ЕЗ покренуо је у четвртак прелиминарну процедуру против Србије због непотпуне примене Директиве о великим ложиштима која се односи на поштовање одређених граница за емисије штетних гасова, која је ступила на снагу 1. јануара 2018. године.

Директор Секретаријата Енергетске заједнице (ЕЗ) Јанез Копач рекао је да према подацима из 2018. године у термоелектранама Никола Тесла у Обреновцу емисије гасова превазилазе планиране 4,7 пута, а у Костолцу 14 пута.

Он је за Бету рекао да је у поређењу са последњим Нацртом националног плана за смањење емисије у који је Секретаријат ЕЗ имао увид највећи проблем сумпор-диоксид.

У Србији постоји 16 великих ложишта.

Емисије превазилазе дозвољене стандарде у термоелектранама Никола Тесла А и Б, Костолац А и Б, у термоелектрани-топлани Нови Сад, у Енергани Панчево и у постројењу Атмосферска дестилација Нафтне индустрије Србије.

Image copyright FONET
Натпис на слици Слика је данас другачија

Копач је на питање које мере треба да се предузму рекао је да у термоелектране треба уградити филтере.

„У термоелектрани Костолац уграђен је филтер за одсумпоравање 2017. године, али подаци за 2018. говоре да се емисије нису смањиле. То нам није разумљиво", рекао је Копач.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је у петак гостујући у јутарњем програму Прве телевизије да је Србија направила договор са јапанском агенцијом за међународну сарадњу како би се вршило одсумпоравање у термоелектранама и додао да ће то драматично допринети решавању проблема загађења ваздуха у земљи.

Шта су ПМ 10 и ПМ 2,5 супстидарне честице?

Како је раније за ББЦ објаснио доктор Андреј Шоштарић из Градског завода за јавно здравље, ради се о суспендованим честицама, односно чврстој материји која се налази у ваздуху.

У питању су такозване лебдеће честице или, како се то често назива - „ситна прашина".

Суспендоване честице могу бити природног и антропогеног порекла.

Антропогене настају као последица некомплетног сагоревања фосилних горива.

ПМ 10 значи да су то честице мање од 10 микрометара у аеродинамичном промеру.

ПМ 2,5 значи да су мање од 2,5 микрометара - што су честице ситније, то су опасније јер дубље продиру у организам приликом удисаја.

Према директивама ЕУ, да би се ваздух сматрао чистим, концентрација ПМ 10 честица не треба да буде већа од 40 микрограма по метру кубном, а прекорачења не смеју бити дужа од 35 дана годишње.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи