Мућке: Бојси у Београду - Од Пекама до Србије и Балкана

Мућке
Натпис на слици Те 1981. године свет је упознао Бојсија - скоројевића који продаје половне аутомобиле. И свима се свидео

„Хајде, Марлин, узми јакну и торбу... Одлазимо", одјекнуло је у уторак увече резиденцијом Велике Британије у Београду.

А онда је тај глас почео да се смеје. Знате већ како - овако.

Британски глумац Џон Чалис је Београду због снимања документарног филма, па су новинари добили прилику да мало са њим попричају о пекамским догодовштинама.

А њих има колико хоћете... На пример, о томе како је настао његов чувени смех.

„Потпуно случајно", истиче Чалис.

„Бојси се на почетку серије није тако смејао. Заправо сам тај смех покупио од једне особе у пабу. И то женске. Жена се тако смејала", додао је.

Како наводи, она би седела сама у „пабу пуном жена са прошлошћу и мушкараца без будућности", пила и смејала се. А то је звучало... Па, бојсијевски.

„Била је позната по том смеху, људи су долазили у паб да је чују. Урадио сам то једном на снимању, када се Бојси насмеје на сопствену шалу и рекли су ми да га задржим".

Ипак, у шали понекад пожели да се то никада није догодило.

„Сад ме људи стално прате и смеју се тако иза мојих леђа. Као најгоре крдо оваца икада", каже Бојси уз осмех.

Београд

И шта је познати продавац половних аутомобила радио у Београду? Ишао да види шта има у понуди на ауто-пијаци у Бубањ потоку?

„Разне ствари сам радио. Данас сам причао са младим људима који уче енглески. Учио сам их кокни сленг... То је кључно за њихово даље образовање", смеје се Чалис.

Дан раније обишао је Храм Светог Саве.

Иначе, ово му није прва посета Србији - био је овде и 2013. године, када је гостовао у емисији код Ивана Ивановића.

Како је уопште почела његова прича са Србијом и Балканом?

„Једног дана су ми пришли на снимању и рекли ми да је ту телевизијска екипа из Београда, да желе да ме интервјуишу. Мислио сам да ме зезају", наводи Чалис уз осмех.

„Урадио сам то и после неког времена су ме звали у Београд, да гостујем у телевизијској емисији код Ивана (Ивановића). Мислио сам да ме опет зезају", додао је.

Чалис се присећа да Ивановићу током снимања није било добро и да је морао да напустио студио.

„Остао сам сам са публиком. И ту сам мислио да ме неко зеза. Причао сам им нешто и сигуран сам да ме нико није ништа разумео. Зато сам се договорио са бендом да свирају музику из уводне шпице Мућки", присећа се Чалис начина на који се извукао.

Image copyright Lazar Vuković
Натпис на слици Британски глумац Џон Чалис у понедељак је обишао и Храм Светог Саве

У међувремену је схватио колико су Мућке популарне на овим просторима.

„То је због ликова са којима можеш да се повежеш. То су ликови каквих има широм света. Мућке нису само обична комедија", истиче.

Један од тих људи је управо Бојси - човек који се обогатио и који је успео у животу, али и даље редовно иде у Рагину главу, тамо где га знају.

„Морао је да буде међу тим људима да би се међу њима осећао супериорно", каже Чалис.

Тежак почетак

Прва епизода Мућки емитована је 1981, а последња 2003. године.

За тих неколико деценија Мућке су стекле култни статус на Балкану, где сви знају како се завршава реченица „следеће године у ово време..."

Међутим, мало је фалило да Мућки уопште не буде.

„Прва сезона није прошла тако добро", присећа се Чалис.

„Мислим да је имала око 6,5 милиона гледалаца. То је много за данас, али си тада морао да имаш барем осам или девет милиона да би те поштовали - била су само три канала".

Због тога уопште није било плана за другу сезону.

Ипак, универзум је то некако средио и то уз помоћ штрајка техничара ББЦ-ја.

„Због тога су морали да репризирају Мућке и људима се временом свидела. Пре тога нико није знао да ће се наши ликови заиста вратити", каже Чалис.

„Мислим, сви смо знали да је смешно, али нисмо знали да ће серија толико трајати".

Натпис на слици Џон Чалис потписује књигу о Мућкама

Бојси са онога света

Чалис је причао и о омиљеној сцени из Мућки.

„То је она када смо сазнали како се Бојси заиста зове. Када је у Рагиној глави била жена која је медијум, па је Дел Бој покушао да прича са покојном мајком. Рекао је..."

Његову реченицу прекинуо је смех.

„Па ја не морам уопште да препричавам ово. Сви знате шта се десило", навео је Чалис, али ипак наставио.

„Имам поруку за некога ко се зове Оубри", рекао је, имитиравши глас медијума. „Сви су били збуњени, као ко је сад па то? Онда се камера окрене ка Бојсију и он каже 'да, ту сам'".

„Начин на који је та сцена снимана, са седењем у кругу и прстима који нам се додирују... Апсолутно сјајно".

Једна од најпознатијих сцена је и она када Дел Бој и Бојси играју покер, па Дел извуче два пара - један пар кечева и још један пар кечева.

„То уопште није било лако. Дошли смо на снимање и неко нам је рекао 'ок, ко од вас зна да игра покер?' Да ли је флеш бољи од кенте? Нико није знао, сви смо ћутали.

„Онда су некако нашли једног техничара који је знао како се игра покер. Али добро је прошло, нико није ништа приметио".

Безбедност

Иначе, ако нисте знали, Мућке нису снимане у Пекаму - већ у Бристолу.

Зашто? Па због... Безбедносних разлога.

Натпис на слици Мућке нису популарне само у Србији, а доказ тога је тетоважа Дерена Вилијамса из Бристола

Ипак, проблема је било и када је обезбеђење било ту. Отуд и ова анегдота:

Једног дана, кад смо снимали на плажи, дошао је асистент и рекао 'извините људи, имамо техничке проблеме чије ће решавање трајати најмање пола сата'.

'Ако треба да одете негде и нешто урадите, сада је прави тренутак, али поведите некога са собом', додао је. Наравно, то се односило на неког члана обезбеђења.

У том тренутку сам био без цигарета, па сам момка поред мене питао да пође са мном и рекао је да хоће. Отишли смо, купили их, почели да пушимо и причамо.

Питао сам га да ли дуго бави тим послом. 'Којим', питао је. Па обезбеђењем. А он каже: 'Не знам, друже, ја сам само велики фан серије, био сам ту у пабу низ улицу'.

Замислите ту фрку кад сам се вратио - 'требало је да поведеш са собом неког из обезбеђења, не било ког човека са улице'.

Перфекциониста

По завршетку Мућки Чалис је добио сопствену серију „Зелена, зелена трава".

Прича прати Бојсија, његову супругу Марлин и сина Тајлера, који су због злогласне Дрискол браће морали да се из Пекама преселе на село.

Аутор те серије, као Мућки, био је Џон Саливен, за којег Чалис има само речи хвале.

„Џон је био толики перфекциониста да су сценарија често много каснила. Желео је да свака реч буде на свом месту", прича Чалис.

„На пример, били бисмо на пробама за снимање епизоде и стигле би неке странице, а продуцент би ми рекао 'Џон, да ли си слободан следеће недеље? Стигле су неке твоје сцене'. Тако је то изгледало".

Натпис на слици "Два пара - пар кечева... И још један пар кечева"

Како наводи, током снимања није било импровизације, иако су глумци могли да предложе идеје око ликова.

„Мада нико никада није рекао 'мислим да мој лик то не би тако урадио', што генерално на снимањима може да се деси. Једноставно би свака реченица била савршена", каже Чалис.

„'Вртим се по башти цео дан и изговарам текст изнова и изнова, али твојим гласом. Моја породица ће да полуди. Морам да их погодим баш како треба', рекао би ми Џон".

„Исто је радио и са Тригером и осталима. И тако сатима. А све је сам писао, иако је у једном тренутку радио на три одвојене серије".

Чалис за Саливена каже и да је био човек из радничке класе - иначе је живео у Пекаму - који је мрзео снобове.

„Мада је Бојсија волео, баш зато што је сноб. Бојси је заправо увек био оно што Дел Бој жели да буде - богат. И виши", каже Чалис уз осмех.

Трговац

Дакле, наредних дана бисте могли да налетите на Бојсија како тумара београдским улицама.

Исти је као и раније - одело, брчићи, господско држање... Можда попијете коњак са њим у београдској верзији Рагине главе.

А можда и неколико југића заврши у Пекаму...

Таман за компанију Тротерс идепендент - југићи немају много тога, али барем имају четири точка.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Више о овој причи